/ Fokus / Bolesti zavisnosti: Beg u slepu ulicu
BiF Analize Čitajte B&F online

Bolesti zavisnosti: Beg u slepu ulicu

This post has already been read 3742 times!

Moderno društvo postavlja mnoge zamke i sve više jede svoju decu. Najnovija istraživanja o narkomanji u Srbiji pokazuju da su zaista u pitanju deca, jer je sve češći slučaj da se droga konzumira već u višim razredima osnovne škole.

Narkomanija se nezaustavljivo širi po celom svetu, a taj trend je sve izrazitiji i u Srbiji, podstaknut i sve većom dostupnošću narkotika i stresnim vremenima. Analitičari su saglasni da je droga svakodnevno prisutna među mladima, koji su i glavna ciljna grupa narkodilera, a usled činjenice da su putevi njene distribucije po Evropi u našoj neposrednoj blizini, na domaćem tržištu cena droge je niža nego u razvijenim evropskim zemljama. O ozbiljnosti ovog problema govore i podaci da su u čak 20 od 40 srednjih škola u Beogradu pronađeni ostaci različitih opijata, i to uglavnom u školama koje se nalaze u užem gradskom jezgru. Anketiranje učenika drugih razreda srednjih škola koje su sproveli Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti i Sekretarijat za zdravstvo pokazalo je da čak 71,4 odsto mladih poznaje nekog ko koristi drogu.

bolesti zavisnostiSrbija će 2011. godine učestvovati u petom talasu istraživanja ESPAD-a (European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) koje se sprovodi od 1994. godine, na uzorku od 2.400 ispitanika u svakoj zemlji. Rezultati ovogodišnjeg delimičnog istraživanja po modelu ESPAD-a u Srbiji pokazuju da čak 15 odsto šesnaestogodišnjih devojčica koristi sedative, dok 16 odsto dečaka u tom dobu konzumira marihuanu. Kada je u pitanju konzumiranje alkohola, dovoljno je navesti da je u uzrastu do 15 godina njih 35 odsto makar jednom doživelo pijanstvo, a da je 93 odsto probalo neko alkoholno piće.

Prema UNICEF-u i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, najugroženiji su mladi između 14 i 25 godina starosti koji iz dosade, slabosti da odbiju prijatelje, radoznalosti ili potištenosti probaju drogu prvi put. Sve je više i onih koji konzumiranje droge doživljavaju kao pomodni čin, pa otud i proboj kokaina, koji važi za “estradnu” robu, na crno tržište Srbije. Takođe, zabrinjavajući je i veliki porast upotrebe sedativa među đacima osnovnih škola.

Promene u socijalnoj strukturi

U poslednje dve decenije zloupotreba psihoaktivnih supstanci porasla je za 100 odsto , a tri četvrtine od ukupnog broja zabeleženih razbojništva u Srbiji delo su narkomana. Zavod za bolesti zavisnosti iz Beograda procenjuje da na teritoriji glavnog grada živi čak oko 35.000 narkomana, dok ih je u Srbiji oko 80.000, među kojima je najviše mladih. Poslednjih godina se promenila i socijalna struktura među uživaocima droge: pre jedne decenije najviše ih je bilo iz viših socijalnih slojeva, a sada su pretežno iz srednje i niže klase.

Nedavno istraživanje koje je sproveo UNICEF o zdravlju mladih u Srbiji samo je dodalo nove razloge za brigu. Među studentskom populacijom (od 19 do 26 godina starosti) u porastu je broj seksualno prenosivih infekcija, bolesti zavisnosti, poremećaja ponašanja, depresije i samoubistava. Više od 30 odsto studenata probalo je neku psihoaktivnu supstancu, a utvrđeno je i da se starosna granica prvog uzimanja droge značajno pomerila. Iz vladine Strategije za razvoj zdravlja mladih ističe se da se prvo iskustvo konzumiranja narkotika ostvaruje prosečno oko petnaeste godine života, sa tendencijom daljeg snižavanja starosne granice (u 1993. godini 0,7 odsto pripadalo je grupi od 15 do 19 godina, a 2003. godine čak 13,9 odsto). Sve češće droga se prvi put uzima i u uzrastu do 13 godina. U populaciji mladih od 12 do 20 godina na osnovu uzorka se pretpostavlja da je njih 8,4 odsto probalo marihuanu, 0,6 odsto je probalo ekstazi, 0,4 odsto je probalo kokain, a skoro 10 odsto je izrazilo želju da proba neku od droga.

Kocka je bačena

Kockanje je još jedna od bolesti zavisnosti koja je sve raširenija među mladima, ali se o tome u javnosti veoma malo govori. Pre više od četiri godine donet je Zakon o igrama na sreću, posle koga je čak 118 registrovanih firmi dobilo dozvolu za organizovanje kockanja. Od takvih aktivnosti, država je u samo prvih pet meseci ove godine ubrala više od 27 miliona evra poreza. Iako se istim zakonom podrazumeva zabrana kockanja maloletnim licima, ona se slabo primenjuje. Iz Instituta za mentalno zdravlje opominju da se broj obolelih maloletnika od ove vrste zavisnosti dramatično povećao od 2004. godine. Fond za prevenciju patološkog kockanja “Herc” procenjuje da u Srbiji postoji oko 200.000 patoloških kockara i da je svaki peti srednjoškolac posetio neku sportsku kladionicu. Istovremeno, Uprava ministarstva finansija za igre na sreću uverava da kontroliše rad kockarnica i kladionica u Srbiji najbolje što može – sa šestoro inspektora na 1.800 uplatnih objekata u celoj državi (!), čiji se broj, pri tom, neprekidno povećava.

Vrste droge

Svetska zdravstvena organizacija definiše drogu kao bilo koju hemijsku supstancu koja prilikom unošenja u ljudski organizam menja prirodni tok funkcionisanja ljudskog tela i psihe. Droge mogu biti proizvod napravljen od prirodnih supstanci i veštačke, kreirane i proizvedene u laboratorijama. Delimo ih na legalne droge (alkohol, duvan, razne vrste lepka), lekove (opojne droge koje se koriste u medicinske svrhe) i ilegalne droge (njihova proizvodnja, distribucija i upotreba su nezakoniti). Po načinu delovanja na svest dele se na depresive (kanabis, heroin, metadon, lepkovi), halucinogene (LSD, gljive, kanabis u velikim dozama), stimulanse (kokain, ekstazi, amfetamini) i trankvilizatore (legalni lekovi pod različitim proizvodnim imenima: apaurin, diazepam, ansilan…).

U adolescentnom periodu, najčešće se zloupotrebljavaju duvan, alkohol, marihuana, sedativi, amfetamini (spid i ekstazi), heroin i neki psihofarmaci (najpoznatiji je Trodon). Iz državnog budžeta ove godine je izdvojeno 23 miliona dinara u svrhu sprovođenja Programa prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Ta sredstva namenjena su „unapređivanju stručnog rada zdravstvenih ustanova“. Najavljene pojačane aktivnosti koje smo imali prilike da vidimo u poslednje vreme su promotivni spotovi za borbu protiv bolesti zavisnosti, kao i rad većeg broja savetovališta pri osnovnim i srednjim školama.

Marko Miladinović

broj 48, oktobar 2008.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close