/ Fokus / Dragan Pejčić, SIEPA: Prilagođavanje stvarnosti
BiF Analize Čitajte B&F online

Dragan Pejčić, SIEPA: Prilagođavanje stvarnosti

Marija Dukić on 19/11/2008 - 16:30 in Fokus

This post has already been read 2327 times!

Logično je da država potencira privlacenje stranih investicija u sektorima koji omogucavaju veliki profit u izvozu, ali je u uslovima globalne recesije možda realnije da se u narednih godinu do dve nove investicije traže u industrijama koje ce biti manje ugrožene, a to su one vezane za bazicne potrebe, ocenjuje Dragan Pejčić, savetnik za marketing i istraživanje u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza.

Prilagodjavanje stvarnosti

Dragan Pejčić: Najbolja strategija u ovom trenutku je da Vlada pokuša da pridobije velike investitore u direktnoj komunikaciji

BiF: Kako komentarišete strane i domaće prognoze o posledicama finansijske krize po zemlje ovog regiona, koje se kreću od ocena da će Srbija biti među šest najugroženijih zemalja u tranziciji, do onih da je recesija u zapadnim ekonomijama svojevrsna šansa za region da privuče više investicija?

Dragan Pejčić: Koliko mi je poznato, niko u ovom trenutku ne može da prognozira koliko će kriza biti kompleksna i koliko će trajati, pa je najbolje da se držimo činjenica. Pre svega, u poslednjih sedam, osam godina Jugoistočna Evropa je privukla značajne strane investicije, najviše Rumunija, a potom Bugarska, Hrvatska i Srbija i te četiri zemlje su po prilivu investicija znatno ispred ostalih u regionu. Prema najnovijem i veoma relevantnom istraživanju UNKTAD-a, Jugoistočna Evropa i Zajednica nezavisnih država su, kao celina, na šestom mestu po atraktivnosti za ulaganja u svetu. Ono što je vrlo bitno je da su investitori najavili porast ulaganja u ovaj region, jer im je interesantan iz više razloga. To je još uvek nezasićeno tržište kada je reč o investicijama usmerenim ka prodaji na lokalnom tržištu, ali i tržište koje nudi velike mogućnosti trgovine unutar samog regiona, a kada se radi o Srbiji i izvoza na tržište Rusije. Investitorima dugoročno jesmo interesantni, ali treba imati u vidu da je istraživanje rađeno u prvoj polovini godine, pre eskalacije finansijske krize, pa će verovatno priliv investicija i u ovaj region biti manji od prognoziranog.

BiF: Iz regiona već stižu vesti o poteškoćama u privredi, koje se tumače kao posledica prelivanja finansijske krize na realni sektor.


D. Pejčić: Što se tiče efekata na realni sektor, indikativna je analiza MMF-a za Evropu, urađena pre oko mesec dana, koja predviđa da će u sledećoj godini privredni rast biti značajno usporen u svim evropskim zemljama. Prognozira se da će razvijene privrede, pre svega evrozone rasti stopom od svega 0,2 odsto, a u nekim zemljama koje su najteže pogođene krizom stambenih kredita, kao što su Španija, Danska, baltičke zemlje čak se predviđa negativan privredni rast. Za Jugoistočnu, Centralnu i Istočnu Evropu predviđen je nešto sporiji rast, na nivou od oko 4 odsto, s tim što će po njihovim prognozama Jugoistočna Evropa biti manje pogođena u odnosu na ostale zemlje. Za Srbiju se prognozira da će u narednoj godini ostvariti rast od oko 6 odsto, što je gotovo na nivou poslednjih nekoliko godina, dok je naša Vlada nedavno predvidela rast od četiri odsto.
Međutim, ono što je problem ne samo za Srbiju već za privrede celog regiona je upravo sporiji rast u razvijenim zemljama, pre svega u evrozoni. Mi izvozimo skoro 60 odsto proizvodnje u zemlje EU i recesija na tom tržištu će nas sigurno pogoditi. Poslednjih dana se već govori da neke velike strane i domaće kompanije bitno smanjuju proizvodnju. Posledice su već očigledne i one će najverovatnije uticati na smanjen rast izvoza u narednoj godini u odnosu na planirani. Sa druge strane, pojaviće se problem finansiranja povećanog deficita, koje se većim delom obezbeđuje iz stranih investicija, a nivo njihovog priliva je neizvestan zbog globalne ekonomske situacije. Time nastaje vrlo komplikovana situacija i za Srbiju i za ostale zemlje u regionu koje imaju ove probleme.

BiF: Šta mogu biti konkretne posledice u Srbiji?


D. Pejčić:
Ne treba očekivati nikakvu ekonomsku kataklizmu, ali je izvestan sporiji rast životnog standarda od predviđenog. To za građane znači sporiji rast, ili čak stagnaciju zarada izraženih u dinarima, kao i pad primanja u evrima, što će usloviti i smanjenje lične potrošnje.

BIF: S obzirom na strukturu domaće privrede, koje će privredne grane biti najugoženije?

D. Pejčić: Sa stanovišta izvoza, koji je daleko više usmeren na reprodukciona dobra nego na potrošnu robu i opremu, manja potražnja na tržištu EU prvenstveno će se odraziti na metalski kompleks, proizvodnju proizvoda od gume i plastike, na hemijsku industriju i neke druge sektore. Sa druge strane, grane koje izvoze proizvode za zadovoljavanje bazičnih potreba u narednoj godini će biti manje izložene negativnim efektima. U našem slučaju to je izvoz voća, povrća, mesa, šećera i nekih drugih proizvoda prehrambene industrije, a u relativno povoljnijem položaju će biti i tekstilna industrija.

BIF: Kako ocenjujete državnu strategiju za privlačenje stranih investicija u aktuelnim okolnostima?

D. Pejčić: Vlada je kao prioritet postavila privlačenje investicija u auto industriju, elektronsku i IT industriju, koje su zasnovane na visokim tehnologijama, imaju veliku dodatu vrednost i ostvaruju veliki profit prilikom izvoza. I to je nešto što je logično kao državna strategija. Međutim, znajući kakva je situacija u autoindustriji u ovom trenutku, pitanje je koliko je realizacija takve strategije realna u narednih godinu, dve dana. Videli smo poslednjih nedelja da praktično sve velike kompanije u autoindustriji smanjuju proizvodnju, jer se suočavaju sa padom tražnje na svojim glavnim tržištima. „Fijat“, koji treba da realizuje sledeće godine svoju investiciju u Kragujevcu takođe je najavio smanjenje proizvodnje i prodaje upravo iz tog razloga. Što se tiče pregovora sa „Folksvagenom“, biće im ponuđeni vrlo povoljni uslovi ako se odluče da investiraju u Srbiju. Oni razmatraju ponudu, ali mislim da u ovoj situaciji nije realno očekivati da će brzo doneti bilo kakvu odluku.

BiF: Koje su to delatnosti u Srbiji koje imaju realnog osnova da u uslovima krajnje zaoštrene konkurencije privuku značajnije investicije?

D. Pejčić: Šansu za nove investicije u narednih godinu, dve dana možda treba tražiti u sektorima koji će biti manje pogođeni recesijom, a to su opet oni vezani za bazične proizvode. Znači, pre svega prehrambena, tekstilna i eventualno farmaceutska industrija, što nama može da bude važno s obzirom na planiranu privatizaciju Galenike u narednoj godini. U ovoj situaciji je vrlo bitno što u Vladi postoji svest o značaju investicija i volja da se reformiše privredni ambijent. Ali problem koji ne može brzo da se reši je imidž Srbije. Obično se kaže da je taj imidž negativan, međutim naša iskustva pokazuju da veliki investitori uglavnom nemaju informacije o nama i da tek počinju da razmišljaju o Srbiji kao mogućoj destinaciji za ulaganja. U ovakvoj situaciji ne možemo mnogo da uradimo na strateškoj promeni imidža u kratkom periodu, jer to zahteva veoma beliki budžet, vrlo jasnu strategiju i koordinaciju mnoštva institucija. Zato mislim da je, opet u kontekstu privlačenja grinfild ulaganja, najbolja strategija u ovom trenutku da Vlada pokuša da pridobije velike investitore u direktnoj komunikaciji.

BiF: Šta bi bili konkretni koraci?

D. Pejčić: Naši ministri moraju da nastave da rade ono što su radili poslednja dva, tri meseca: da putuju u strane zemlje, da se sastaju sa predstavnicima velikih kompanija, predstave mogućnosti za ulaganja i ponude neke pakete olakšica kada se radi o najvećim kompanijama. Mislim da je u ovakvim okolnostima to jedini način da ispunimo cilj da u narednoj godini privučemo 3,2 milijarde evra stranih ulaganja, što je po sadašnjem kursu dolara negde oko četiri milijarde dolara i što će biti prilično veliki izazov. Ne kažem da je verovatnoća mala, ali će biti veliki izazov. Ako pođemo od toga da „Fijat“ treba da investira oko 500 miliona evra, da bi „Gasprom“ trebao da uloži u NIS oko 400, 500 miliona, ako tenderi za „RTB Bor“ i za „Galeniku“ budu uspešni, onda su šanse da privučemo taj iznos prilično dobre. Međutim, ako tu bude problema, onda ćemo morati da se oslonimo više na priliv grinfild ulaganja, a to će u aktuelnoj svetskoj situaciji zaista biti veliki izazov.

Zorica Žarković

broj 49, novembar 2008

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close