/ Fokus / Hoteli: Sve naše zvezdice
BiF Analize Čitajte B&F online

Hoteli: Sve naše zvezdice

This post has already been read 3195 times!

Iako su beogradski hosteli veoma popularni među mladim strancima, neophodan je veći broj hotela visoke kategorije, da ne bi panično jurcali po gradu kad god nam dođe neko važan, poput Pavarotija.

Sa ukupnom površinom od 322 km2 Beograd je, pored Atine, najveća urbana celina na Balkanu, ali za razliku od grčke prestonice, raspolaže sa 44 hotela od kojih je mali broj visoke kategorije. Od januara do avgusta ove godine, za više od 300.000 hiljada gostiju (u proseku preko 33.000 turista mesečno) bilo je na raspolaganju 5.500 hotelskih soba, što je prema rečima Dejana Veselinova iz Turističke organizacije Beograda nedovoljno, ‘’ali se u poslednjih nekoliko godina, organizacijom brojnih velikih događaja, pokazalo da situacija nije toliko alarmantna. Stanje u hotelijerstvu je mnogo bolje nego pre pet godina. Veliki broj hotela je privatizovan i renoviran, a nekoliko novih je otvoreno. Privatizovanim hotelima kvalitet usluga raste, jer tržište diktira uslove, tako da vlasnici i menadžeri moraju da prate svetske trendove kako bi ostvarili profit.”

Hoteli

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Osim privatizacije postojećih hotela, pojavili su se i strani investitori koji žele da ulažu u izgradnju novih. Dobar primer je hotel In, pored Arene na Novom Beogradu. Ovo je prvi poslovni hotel visoke kategorije, koji je vredan 20 miliona evra i četiri zvezdice. Očigledno je bilo potrebno da se pojave strani investitori da bi smo posle 17 godina prekinuli pauzu u izgradnji ovakvih objekata (poslednji beše Hajat). Vlasnici Ina kažu da lokacija nije nasumice birana, odnosno kako precizira Hristoforos Petris, ‘’nalazi se na svega četiri kilometra od centra grada, devet kilometara od aerodroma, nešto više od dva kilometra od Beogradskog sajma i, naravno, smešten je preko puta Beogradske arene.” Ministar za trgovinu, turizam i usluge Bojan Dimitrijević izjavio je da je Beogradu potrebno barem još desetak hotela visoke kategorije i pozvao investitore da ulažu u hotelijerstvo, ‘’jer je ono dobar biznis u Srbiji”.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Visoko društvo

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Vrhunac luksuznog hotelijerstva, obeleženog sa sedam zvezdica, predstavlja hotel u Dubaiju, koji ima svoj heliodrom, a minimalna veličina njegovih apartmana (nema obične sobe) je 120 kvadrata. Mi se možemo pohvaliti hotelima sa pet zvezdica poput Hajata, koji je standardizovan kao i ostali hoteli u lancu, ili često hvaljenog Zlatnika u Zemunu, prvog porodičnog hotela ove klase (koji ima i ekološku kuhinju). Interkontinental je prvi hotel sa 5 zvezdica izgrađen u Beogradu, i dugo je važio za najluksuzniji (dok ga nije pretekao Hajat), a sada mu predstoji nova kategorizacija. Aleksandar Palas pored mnogih pogodnosti za poslovne ljude, ima svoje automobile i usluge vozača. Zanimljivo je da je ovaj hotel omiljen di džejevima koji gostuju u Beogradu, i da za njih važi da su najtiši i najmirniji gosti.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Što se tiče smeštajnih kapaciteta sa četiri zvezdice, izdvaja se nekoliko zanimljivih objekata. Prepoznatljiva po svojim zelenim kupolama, Moskva je jedan od zaštitnih znakova Beograda. Nalazi se u strogom centru, na mestu nekadašnjeg starog hana Velika Srbija. Prvog gosta je primio 1908. godine, a naziv je menjao jedino tokom Drugog svetskog rata kada je u njemu boravio Gestapo, koji je vratio hotelu ime Velika Srbija (?!). Direktor Sava Janićević kaže da hotel nije dobio pet zvezdica usled nedostatka parkinga i pratećih sadržaja (teretana, sauna, bazen), ali tvrdi da bi u Parizu, uprkos tome, kao objekat od važnosti za tradiciju imao pet zvezdica. Moskva beleži popunjenost soba od 63 odsto, a stalni gosti hotela dobijaju zlatnik na dar.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Prvi njen komšija, hotel Balkan je posle nedavne privatizacije, renoviranja i dobijene četvrte zvezdice postao jedno od omiljenih odredišta stranih turista i poslovnih ljudi. U ovom hotelu kažu da beleže popunjenost od 96 odsto, a da je tajna uspeha, između ostalog, u moderno opremljenim sobama sa besplatnim bežičnim internetom. U ovoj kategoriji je još nekoliko hotela, od kojih neki tek treba da se preurede (Metropol), a neki kod stranaca izazivaju sumnje u kvalitet kategorizacije, kao što je slučaj sa hotelom Palace.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Manje novca, više avanture

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Popunjeni su i hoteli sa dve i tri zvezdice, i to uglavnom vikendom kada dolaze grupe slovenačkih i hrvatskih turista, a među ovim objektima ima i veoma prijatnih i lepih. Tako, hotelu «Le Petit Piaf» za četvrtu zvezdicu nedostaje samo kvadratura soba (moraju biti veće od 20 kvadrata). Smešten je u kući staroj 200 godina, sobe se ne broje, već imaju imena. Ovo je jedan od retkih hotela niže kategorije u kome odsedaju poslovni ljudi, kao i turisti iz Slovenije.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Svakako da je odlična vest što, nakon dugogodišnje izolacije, raste broj turista u Beogradu, i posetilaca sve većeg broja zanimljivih manifestacija, ali se istovremeno nameće pitanje adekvatnih smeštajnih kapaciteta, Jedno od rešenja je razvoj hostela, o čemu svedoče i pozitivne ocene o ovdašnjim hostelima na mnogim stranim sajtovima i forumima. Izgleda da je mladim ljudima lakše udovoljiti, ili manje očekuju (čim svesno idu u hostele).»Three Black Catz» je stan pretvoren u hostel, nalazi se u Čika Ljubinoj ulici, a u njemu se može noćiti za 10 evra. Neki stranci su oduševljeno saopštili internet javnosti da ih je gazda, čim su ušli – ponudio pivom. Za 10 evra možete noćiti i u «Belgrade Eye» hostelu, velikoj i komfornoj kući. Jedan od skupljih (12,5 evra) je «Monster Hostel», koji je veoma čist i moderan. Još nekoliko dobrih hostela nalazi se u centru grada, no njihova klijentela su mladi avanturisti i studenti, čije su potrebe i ukusi sigurno prilično različiti od onoga što traže poslovni ljudi, da ne govorimo o slavnim ličnostima iz javnog života. Da ne bi panično jurcali po gradu kad god nam dođe neko važan, poput Pavarotija, hotelsko ‘’sazvežđe’’ u Beogradu očigledno mora da se uveća.

class=”MsoNormal”>

Marija Dukić

broj 25, novembar 2006

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close