Do pojave kredita, kompjutere su koristili oni koji su pre svega umeli da ih koriste, a nesumnjivo oni koji su ih voleli. S obzirom da je hiperprodukcija kompjutera dovela do hiperprodukcije korisnika, neka pravila su morala biti zapisana.
Kao i svaka civilizacija, tako i kompjuterska civilizacija teži da bude uređena i da se znaju pravila ponašanja. Nemojte se plašiti, ovo je sve uglavnom stvar opšte kulture. Kada ulazite u bilo koju novu kulturu, a sajber kultura je nova kultura, morate znati njena pravila, a pre svega treba znati da iza karaktera tj. slova i brojeva pre svega stoje ljudi, a komunikacija sa tim ljudima treba da bude prijatna, ali ne u smislu sadržaja komunikacije, već u smislu poštovanja određenih pravila.
Tako je još od kraja osamdesetih u upotrebi pojam netiquette koji opisuje pomenuta pravila, a ima ih solidan broj. Pošto ne želimo da vas putem civilizacijske tekovine zvane copy/paste opterećujemo taksativnim nabrajanjima, za vas ćemo ovde izvesti neka pisana i nepisana pravila komunikacije, kojih se u Srbiji retko ko pridržava ili ih uopšte ne zna, a u razvijenim državama možete dobiti i niži položaj u kompaniji ako svojom e-nepismenošću iritirate sve oko sebe.
Pre svega kada kucate tekst, pored pravopisa koji važi i van sajber prostora, morate voditi računa i kakvim slovima kucate i o znakovima interpunkcije, pre svega tački. Ako kucate sve velikim slovima, to se smatra kao dranje na sagovorinika, a za to opominju i mnogi forumi. Takođe, ako ne odvajate sledeću rečenicu razmakom od prethodne koju ste završili tačkom, možete dobiti veoma neuredan tekst, jer prilikom preloma teksta, kompjuter neće znati gde da pređe u novi red, a poslednju reč prethodne rečenice, tačku i početnu reč sledeće rečenice će videti kao jednu reč. Ovo, dakle, važi gde god i šta god da kucate.
Ako, pak, vršite prepisku e-mail-om, morate znati kako i šta da citirate (quote). Ovoga se retko ko u Srbiji pridržava, a nekima je čak i čudno, iako je sasvim logično. Dobili ste mejl, odgovarate na njega, a u novoj poruci imate i tekst poruke na koju odgovarate. Zašto? Pre svega, tekst se nikada ne piše iznad citata, kako se to često radi, već se određeni deo citira i na njega odgovori, pa opet tako do kraja mejla. Naravno, nepotrebni delovi i delovi koji nisu vredni citiranja se brišu.
Naravno, izuzetno nepristojnim se smatra i slanje raznih „smešnih slika“ i ostalih fajlova na tuđe mejlove, osim ako niste sa tom osobom u veoma bliskoj vezi. Takođe, nikad se ne šalju fajlovi koji su u formatima za koje je, da bi se pregledali, potreban neki komercijalni softver. Pogotovu važi ako ste pravno lice ili se za bilo kakvu organizaciju uzimate. To praktično znači da ne treba slati Word, tzv. .doc fajlove, već PDF fajlove, jer Microsoft Office se plaća i drugi nije dužan da ga ima, dok za PDF fajlove postoje besplatni čitači. Takođe, nikada nemojte da objavljujete tuđe mejlove javno, a to znači da kada šaljete poruku na više adresa, treba da koristite polja sa skrivenim kopijama (Bcc).
Suština priče je da sa druge strane nije kompjuter nego čovek kao i vi, a vi trebate da mu omogućite da tekst što bolje razume, jer iako je ovo virtualni prostor, pisanje se od nastanka pisma nije promenilo. Mora da bude jasno i čitko, uz poštovanje drugog sagovornika, koliko god da ga mrzite ili mislite da je baraba, to mu napišite, ali pokažite da ste pismeni.
Ovih pravila ima dosta, ali u principu nema ništa što do sada niste znali ili pretpostavljali, samo niste hteli da se ponašate gospodski, već ste utonuli u anarhiju hiperprodukcije i dostupnosti tehnologije, koja je omogućila mnogima da se ponašaju kao kauboji.
Netiquette nema svoj zvanični sajt, ili ga mi nismo našli. Utom bolje, potražite sami ostala pravila, a mi ćemo se s vremena na vreme potruditi da vam neke stvari razjasnimo. Dotle vežbajte i poštujte sagovornike, a pre svega poštujte instituciju komunikacije. Nekada se u školama učilo lepo pisanje koje se odnosilo i na njegovu formu. Ubeđeni smo da, kada bi vaša baba umela da kuca, pisala bi lepše i preglednije mejlove od vas. Malo mesta za e-kulturu.
Uroš Nedeljković
broj 49, novembar 2008.