/ Fokus / Poslovni prostor i javni interes: Gde god nađeš zgodno mesto…
BiF Analize Čitajte B&F online

Poslovni prostor i javni interes: Gde god nađeš zgodno mesto…

This post has already been read 4559 times!

Nekadašnja krilatica mladih ekologa danas bi u Srbiji mogla da glasi: gde god nađeš zgodno mesto, ti firmu pokreni. U duhu preduzetničkog duha, ovo bi trebalo da bude za svaku pohvalu. Gledano očima urbaniste i sa stanovišta javnog interesa – ne baš svaki put.

Od prvih toplijih zraka prolećnog sunca do pozne jeseni ovdašnje stanovništvo šetajući gradom, posebno u centralnoj zoni, dobar deo vremena provodi probijajući se između brojnih “letnjih bašta” postavljenih na trotoare. Slične baštice, istina, postale su svojevrsan simbol Pariza, ali njihov šarm je pre svega u diskreciji koja prolaznicima ostavlja dovoljno mesta da ih zaobiđu.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>U minulim godinama, u komercijalne svrhe korišćeno je mnogo prostora koji za to nije predviđen. Ponekad je prodaja na pločniku ili u kiosku predstavljala jedini izvor prihoda za značajan deo stanovnika Srbije. Čini se da je to vreme prošlo, ali ne i ono u kome se do poslovnog prostora gde mu mesto nije dolazi zahvaljujući političkoj ili finansijskoj moći. Jedan od najdrastičnijih primera devastacije prostora grada u prethodnoj deceniji verovatno je Zemun, gde je, između ostalog, deo zgrade Stare kapetanije pretvoren je u ugostiteljski objekat, i to na rok od 30 godina, dok je u dvorištu Magistrata, starog dva veka i pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika iznikao tržni centar.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

Gde god nadjes zgodno mesto

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Iako je do danas veliki broj kioska, roštiljnica sklepanih ispod prozora višespratnica, najčešće optuživanih za rad bez dozvole i mimo plana, uklonjen, po naseljima širom Srbije ipak niču objekti koji narušavaju ne samo vizuru, već i urbani prostor grada. O njima se sazna uglavnom kada građani koji žive u blizini takvih zdanja podignu glas, radi zaštite svog životnog prostora. Neke “firme” su se, opet, locirale na mestima za to neobičnim na prvi pogled, kao što su prodavnice u holovima javnih ustanova, naročito u bolnicama i domovima zdravlja. Za poslovni prostor na ovakvim mestima nadležno je Ministarstvo zdravlja, koji bi, shodno propisima važećim za sve javne ustanove, trebao da se dodeljuje na osnovu tendera.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Mirnodopski biznis

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Jedan od načina da se u Srbiji dođe do vrlo atraktivnog poslovnog prostora je iznajmljivanje ili nadziđivanje skloništa. No, radnja komercijalnih objekata iznad atomskih skloništa bivala je i povod za proteste građana, kao u slučajevima Novog Beograda, Novog Sada, Niša… Razlozi nezadovoljstva, prema objašnjenjima građana, kreću se od bojazni da će prvobitne namene skloništa biti promenjene, do strepnje od narušavanja urbanističke celine.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Prema zvaničnom objašnjenju čelnika Javnog preduzeća za skloništa Srbije, komercijalizacija skloništa u mirnodopsko vreme preduzeta je kako bi se obezbedila osnovna delatnost preduzeća – tekuće održavanje i gradnja novih skloništa. Do sada je u Srbiji izdato oko 400 skloništa za vaskoliku namenu: od proizvodnih pogona za nameštaj, odeću ili obuću, preradu mesa do prostora za rekreaciju. U praksi je potvrđeno da mogu poslužiti i kao dečije igraonice, internet kafei, škole računara, restorani, magacini, veleprodaje, vinoteke, štamparije, garaže, muzički klubovi, diskoteke… Trenutno su najtraženija skloništa u Novom Beogradu i u Novom Sadu. U slučaju ratne opasnosti svako sklonište koje je izdato u komercijalne svrhe, u roku od 24 sata mora biti privedeno osnovnoj nameni.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Drugi vid komercijalizacije skloništa je nadziđivanje za poslovne namene. Procena je da trenutno oko 48.000 kvadrata skloništa može biti nadzidano za lokale i poslovni prostor. Ovakva praksa, prema tvrdnjama nadležnih, ima višestruke pozitivne efekate: skloništa se dodatno zaštićuju, otvaraju se poslovi domaćim građevinarima i značajno uvećava državna imovina. S druge strane, građani koji negoduju zbog ovakve gradnje, smatraju da će novi objekti ugroziti i ono malo zelenila, dečijih igrališta I parking mesta koja su im trenutno na raspolaganju.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Zvanična evidencija

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Jedinstvena evidencija o broju i vrednosti državnih nekretnina vodi se u Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije. U nadležnosti ove institucije, između ostalog je i izdavanje poslovnog prostora u državnoj svojini. Procedura za dobijanje podataka o površini i vrednosti takvih objekata, međutim, veoma je komplikovana. Pojedini poznavaoci ove oblasti kažu da su podaci prilično nesređeni, tako da se sa sigurnošću i ne zna kolika je vrednost imovine i čime sve raspolaže država Srbija.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Kako funkcioniše zvanična “raspodela” poslovnog prostora i prihoda od njegovog izdavanja može se, zato, videti na primeru Beograda. Agencija za poslovni prostor grada Beograda raspolaže sa nešto više od 250.000 kvadrata poslovnog prostora i nosilac je prava korišćenja prostora u 10 opština. Reč je o objektima kupljenim ili izgrađenim posle Drugog svetskog rata, dok u fondu Agencije nema imovine koja je nacionalizovana pedesetih godina prošlog veka. Od izdavanja poslovnog prostora godišnje prihoduje oko 10 miliona evra koji se usmeravaju u gradski budžet i koriste za tekuće rashode. Stupanjem na snagu novog Zakona o finansiranju lokalne samouprave 1. januara 2007. godine, ovaj prihod će se ulagati isključivo u infrastrukturu i stambenu izgradnju, tako da će fond poslovnog prostora u Beogradu moći da se uveća.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Agencija trenutno ima sklopljene ugovore o izdavanju sa oko 1.450 zakupaca, od kojih su neki korisnici više lokala, kaže za BIF Saša Leković, šef sektora zakupa u Agenciji. Poslovni prostor daje se u zakup javnim nadmetanjem, prikupljanjem pisanih ponuda i neposrednom pogodbom. Mogućnost da do prostora za rad dođu neposrednom pogodbom imaju humanitarne organizacije, udruženja građana iz oblasti kulture, prosvete, socijalne i dečje zaštite, pod uslovom da taj prostor ne koriste za ostvarivanje prihoda. Neposredna pogodba primenjuje se u još nekolicini tačno specificiranih slučajeva. Godišnje se, prema Lekovićevim rečima, održe u proseku četiri licitacije, odnosno kada se prikupi dovoljno lokacija za ponudu. To se dešava kada se iz određenih razloga raskinu postojeći ugovori, ili jednostavno isteknu, a dotadašnji zakupci više ne žele da ih nastave.

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>

class=”MsoNormal” style=”text-align: justify;”>Novih lokala dugo nije bilo u ponudi, ali se situacija popravila realizacijom programa 1000 stanova, u kojem je bilo i prostora pogodnog za komercijalizaciju. Zakupci najduže ostaju na lokacijama u ekstra zoni grada, gde uglavnom nema slobodnog mesta. Budući da takvih objekata nema na licitacijama, najveća tražnja i najviše cene postižu se u prvoj zoni. Onima koji ne dolaze na ove licitacije, rešeni da se sami postaraju za radni prostor, poslovne perspektive neretko traju do prvih bagera.

class=”MsoNormal”>

Mirjana Knežević

broj 25, novembar 2006.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close