Novosti putuju brzinom svetlosti, globalizacija se naveliko razmahala, internet takođe – dobar imidž kompanije je sve ranjiviji. Novo vreme i novi običaji zahtevaju konzistentnost u radu, i top menadžment više nego ikada mora da vodi računa o svom ponašanju van radnog mesta.
Tim Kalin je senior član Univerziteta Oksford gde vodi program o pregovaranju. Danas portparol Svetske Banke, tokom osamdesetih kod nas je postao poznato ime zbog tadašnjim političarima dopadljive knjižice – priručnika o samoupravljanju (zapadu je i danas ovo nepoznanica) pod naslovom „Jugoslavija i Svetska banka“ (1978) koju su naši državni zvaničnici darežljivo poklanjali onima koji su dolazili u posetu SFRJ…
BiF: Kako vam se čini ondašnja i sadašnja Srbija, iz ugla vaše struke?
T. Kalin: U Srbiji postoji problem percepcije nasleđene još od „stare“ EU to jest iz devedesetih, a to je da je ovde situacija otprilike ista kao na Divljem Zapadu kada je reč o korupciji, kriminalu i sporosti. Reputacija kompanije i njen profit mnogo zavise od poslovnosti u ponašanju. Međutim, retorika, dobar PR i kodeks na papiru nisu dovoljni: lansiranje dobre reputacije mora da ima konzistentnost, da bude u čvrstoj vezi sa realnošću. Ne kaže se uzalud da se dobra reputacija gradi godinama, a da se može izgubiti u sekundi.
BiF: Ko sve treba da vodi računa o reputaciji kompanije?
T. Kalin: Ono što se zaista računa to je ponašanje svakog zaposlenog ponaosob. Jer, ako se desi da neko uradi nešto loše, i to dospe u novine i javnost to pročita, nikoga neće biti briga da li se taj pojedinac zove Janković ili nekako drugačije, oni se neće sećati imena pojedinca koji je naneo štetu, već će se sećati samo imena kompanije,a to uništava brižljivo građen ugled. Kompanije bi mogle da porade na tome da se na vreme otkrije i spreči kriminal unutar njih, i da ujedno promovišu kodekse poslovnog ponašanja i ohrabruju ponašanje koje je u skladu sa zakonom, ne uz samu granicu, i ne mimo nje.
BiF: Da li su se pravila pooštrila za top menadžment?
T. Kalin: Itekako. Sve je javno danas. Top menadžment mora da više vodi računa nego ranije da ne potpadne pod ono što ljudi nazivaju „lošim“, pa i kada je reč o privatnom životu. Ako imate šefa koji voli da vam kaže kako ste svi kao jedna velika porodica, a onda otkrijete da ima ljubavnicu,, ne možete a da se ne zapitate o kakvim se tu vrednostima radi, i šta hoće time da kaže, zar ne? Ovo naročito važi za globalne kompanije koje se susreću sa argumentom da se „kod nas to tako oduvek radilo“.
BiF: Što se tiče raspolaganja korporativnim novcem, kako tu stvari stoje?
T. Kalin: Ako neko ide vrlo često u Ljubljanu, iako za to nema prave potrebe, i uvek ide petkom i vikend provodi na Bledu, a pri tom znate da je pasionirani igrač golfa, prosto ne možete da se ne zapitate da li on zaista mora da troši novac kompanije da bi išao tamo. Ne kažem da to ljudi ovde rade, ali to je ono što se često pojavljuje kao pitanje -ljudi to stalno rade a zaposleni pre ili kasnije otkriju jer sekretarice, prirodno, rezervišu i karte i hotele, a nije isključeno i da neko uzme novac za put na koji nije otišao ili poslovni ručak sa klijentom koji se nije dogodio. Sve te „sitnice“ u stvari kreiraju jedan ležeran odnos kada je reč o novcu kompanije, maltene da je u redu ponekad i pomalo ukrasti, jer to nije „pravi“ novac, to je neki drugi novac, korporativni… Ako na poslu ne primenjujete ista merila koja važe za privatni život, ako se ne držite istih vrednosti, to može biti pogubno za posao i na srednje i na duge staze.
| Dobra reputacija preduslov za razgovor T. Kalin: Loše ponašanje, čak i ako se u ovom trenutku čini da je poželjan model i da je finansijski stimulisano, nije održivo na duge staze. Ako Srbija hoće da posluje sa ostatkom sveta, onda mora da pazi na reputaciju. Jer, može da se dogodi da neko s vama neće hteti da posluje ako vi imate lošu reputaciju, i ako će savez sa vama da naškodi njegovoj reputaciji. I to bez obzira koliko ste profitabilni! Ono što radite danas utiče na vašu budućnost, i ukoliko želite da se nađete na listingu frankfurtske, londonske ili bilo koje druge berze, morate da poštujete standarde i da ih podižete. Oni koji su na čelu kompanija trebalo bi vrlo ozbiljno da se zapitaju, pred ogledalom: da li ja mogu da opstanem i da li ću moći da stvaram novac i za 10 godina od danas? |
BiF: Ispada da od ponašanja onih koji dolaze i odlaze (ponekad kao u fudbalu) zavisi dugoročna perspektiva firme?
T. Kalin: Širenje posla i privlačenje stranih investicija ne ide bez etike. Ovo vreme je posebno teško za kompanije koje se drže etike u poslovanju, i koje pošteno rade, jer preovlađujuća slika nije dobra. Zato Vlada treba da postavi vrlo, vrlo čvrst sistem pravila i kazni i kada je reč o korupciji i podmićivanju, a s druge strane kompanije treba da shvate da je to u njihovom interesu. Možda će na taj način biti u prilici da zaradite dosta novca danas, ali da li će moći isto to i sutra, i sledeće godine? I da li će imati ulaznicu za velika tržišta u budućnosti? Neće, ukoliko ne adresiraju problem pravilno, i to – danas, odmah, bez izgovora.
BiF: Šta je u tom kontekstu uloga sektora komunikacija unutar korporacije?
T. Kalin: PR nije samo odašiljanje dobrih poruka unutar i izvan kompanije, već moraju da vode računa i o tome šta se događa ovog trenutka i šta se već dogodilo u prošlosti: reputacija kompanije se gradi na ponašanju zaposlenih, dobrom ugledu prethodi dobro ponašanje – unutar kompanije. PR ne sme da bude samo propaganda koja pokušava da objasni zaposlenima da je razlog što nema povećanja plate to što je kompanija u buli. Ljudi se osećaju dobro kada rade za uglednu kompaniju, i neće je lako napustiti, ali treba taj dobar imidž projektovati i unutra, što je takođe uloga PR menadžera – da prikuplja i širi informacije i unutar kompanije, odeljenje komunikacija treba upravlja eksternim ugledom kompanije, i da se potrudi da se „krug vrline“ zatvori unutar nje. Kada bi bila vizuelno predstavljena, uloga sektora komunikacija kroz i oko kompanije izgledala bi kao rimska boginja Dijana, sa dva lica… Najlepše je i najlakše, na duge staze, biti javan u radu.
BiF: Jedno pitanje vezano za Srbiju u kojoj tek niče korporativno upravljanje i još je na snazi autokratsko liderstvo: čiji je zadatak da postavlja teška pitanja?
T. Kalin: Svih. Kompanija treba da kreira takvu atmosferu da svako može da pita, od običnog zaposlenog pa na više, a da zbog toga ne navuče sebi nevolju na vrat. Naprotiv, treba da im se omogući zaštita, kao i onima koji ukazuju na kriminalna dela u kompaniji („whistleblowers“). Čuvena je ona izjava Sir Dereka Higsa da bez obzira koliko ste uspešno razvili procese u korporaciji, ukoliko ne možete da verujete ljudima s kojima radite, onda ste u opasnosti. Ne mora menadžment na sve da da odgovor, naročito ako ga nema, ali treba da prihvati da postoji dilema, da razume pitanje.
Jelena Jovanović
broj 40, februar 2008.