Close
Cisco
/ Berluskoni / Berluskoni II: Novac, moć i ludilo bez šarma
BiF Analize Čitajte B&F online

Berluskoni II: Novac, moć i ludilo bez šarma

Redakcija BIF on 02/06/2009 - 21:20 in Berluskoni

This post has already been read 4913 times!

Fiat je definitivno progutao Krajslera. Dženeral motors otišao je u kontrolisani bankrot i prepustio Opela Rusima (VAZ), kojima austrijsko-kanadska Magna služi kao magla da se pravi vlasnik ne bi napadno video. Kim Džong Il ispaljuje rakete sve većeg dometa, iznad zemlje, a isprobava atomske bombe, ispod zemlje. U Pakistanu ginu po onom pravilu da je jedan poginuli tragedija, a da je na stotine ubijenih statistika. Sve te vesti, ma koliko opasne i tragične bile, padaju u zasenak pred najnovijim švalersko-avanturističkim podvizima italijanskog premijare Silvija Berluskonija.

Evo dokaza: u poslednjoj sedmici maja njegovi skandali bili su na naslovnim stranicama sledećih listova – Finacial Times, The Times, Telegraph, Daily Mail, The Independent, The Guardian, Le Figaro, Le Monde, Liberation, Der Tagesspiegel, Die Welt, FAZ, Süddeutsche Zeitung, El Pais… to su novine čije sam naslovne uspeo ja da vidim, a ko zna koliko je još drugih, manje važnih i manje uticajnih. Dakle, bar evropska štampa nema bolju temu nego da širi kako svemoćni Berluskoni tone sve niže. Italijanska štampa, sem časnog i najtiražnijeg dnevnika La Repubblica, prati dakako, ali sa jasnim znacima onoga što se mafijaškim rečnikom zove „omertà“ – ili zakon ćutanja!

Slučaj Noemi transformisao je Italiju u ludnicu, pokazujući gde vodi zbrka privatnog i javnog kod njihovog premijera.
(El Pais)

Tako Italijani ako žele da pročitaju kako je „razlika između Musolinija i Berluskonija to što je onaj prvi imao legije crnokošuljaša, a ovaj drugi gologuzih starleta“ moraju potražiti Financial Times. „Zabrinjavajući rast nekažnjive amoralnosti“ (El Pais), „Hoće li jedna maloletnica oboriti moćnika“ (Independent), „Berluskoni, stareleta, laži“ (Die Welt). Da bi 1. juna komentator The Timesa, napisao ono što većina italijanskih novinara želi, ali im njihova „sloboda štampe“ ne omogućava. Pod naslovom „Klovn bez maske“ očitana je bukvica „servilnim medijima… da takve laži priča britanski premijer imao bi štampu 24 sata na dan za vratom i morao da se na kraju povuče sa vlasti… posebna je budalaština (Berluskonijeva) da je strana štampa pod uticajem italijanske levice“. Horu iz inostranstva pridružila se odmereno „Famiglia Cristiana“ tezom da „Ne postoji moralni imunitet“. Naime, Berluskoni je doneo zakon kojim premijera štiti imunitet dok je na vlasti, pa tako crkva diskretno aludira i na podrivanje demokratije. Ravnotežu čini izjava arhiepiskopa iz Akvile po kojem bi „opozicija mogla da nađe neki bolji argument nego priču o maloletnici“. To je ono što crkvu već dve hiljade godina održava uz narod, ali i uz vlast „koja je od Boga“.

Ajd’ da se vratimo Berluskoniju i onome što privlači pažnju. Javno, na skupštini udruženja servisnog sektora – Cofesercenti, objavio je neupitan: „Sa maloletnim osobama nikada nisam imao pikantne odnose – kunem se u moju decu“. Prisećate li se Klintona i njegovog demantovanja, a bio je daleko ozbiljnija ličnost. Što se pak zaklinjanja u decu tiče, to nije ni prvi ni poslednji put. Berluskoniju to dođe kao kad vrlo običan Srbin kaže „majke mi“. U istu tu decu se kleo kad je tvrdio da nije nikoga korumpirao, a sud je baš ovih dana na 376 strana obrazložio njegovu mućku sa britanskim advokatom Milsom, preko koga je korumpirao sudije i finasijsku policiju. Uzgred od 1993. godine Berluskoni je 14 puta suđen, 5 puta je na vrhovnom sudu oslobođen, 6 puta je postupak zastareo, dva puta je postupak anuliran jer je stupio na snagu zakon kojim premijera štiti imunitet – predlagač tog zakona postao je za nagradu ministar pravosuđa – postoji još 1 proces koji je okončan u prvom stepenu dokazanom korupcijom, a i tu je na 4 i po godine osuđen engleski advokat, a ne onaj koji mu je dao pare da podmićuje.

noemi

No sve to je samo kolaterala. Sad već punoletna Noemi Leticija, od koje je sve počelo ne silazi sa trač stranica tabloida, koji ni slučajno ne zalaze u eventualnu odgovornost premijera. Pojavio se i „verenik“ dotične Noemi, 22-godišnji radnik, kikbokser u slobodno vreme, bio je malo i u zatvoru, zbog krađe. Kako tvrdi dok bi se vaćarili u njegovom stanu dešavalo se da zove „Papi“ – Berluskoni, da njegovoj devojci na uvce priča kako je „zgromljen njenim anđeoskim likom“… a onda je čuo kako je sve zakuvao direktor Berluskonijeve privatne TV Emilio Fede, neka vrsta italijanskog Duška Čukića, Miloševićevog poslušnika, samo što je ovaj italijanski još i ono što bi kod nas zvali „kupler majstor“. Eto taj je odneo Berluskoniju Noemin blok reklamnih fotografija, gazda „slučajno“ video i rešio da lansira devojčicu – šta tu ima loše. Inače on i gazda se znaju još sa bakom male lepotice (nije jasno šta su sa njom imali) i sve je to pričica o princu i Trnovoj Ružici. Biće da je princ prilično odrtaveo i izlapeo, pa umesto da poljubi baku, on se navreo na maloletnu unuku, a to zakon čak definiše kao pedofiliju.

Najgore je što se tu našla ta levičarska novina „La Repubblica“ pa je tražila intervju sa premijerom i dostavila mu 10 pitanja da raščistite stvar. Kako im nije u obećanom roku odgovorio, objavljuju skoro svakodnevno pitanja i počinju samostalno da dolaze do odgovora. Recimo na pitanje: „Kada ste upoznali Noemi, koliko ste se puta susretali i zašto ste sa njom diskutovali o izboru kandidata za poslanike u Evropskom parlamentu, kako ste tvrdili“, odgovor su dobili od svedoka iz najviših poslovnih vrhova Italije. Trojica prisutnih tvrde da je 19. novembra 2008. godine zanosna curica prisustvovala poslovnoj večeri, sedela za stolom br. 1 – dakle uz najvišu elitu, uglavnom ćutala i na kraju otišla plavom limuzinom, koju je pratio crni BMW premijera. Nezgoda je što je premijer tvrdio u intervjuu za TV France 2 da nikada nije video devojku bez pratnje njenih roditelja. Onda je ista ta curica sa još tridesetak sličnih otišla sedam dana na Sardiniju u grandioznu  Berluskonijevu vilu da prave premijeru i njegovim prijateljima društvo za Novu 2009. godinu. Na to je onaj njen momak puk’o, i napustio je, na čemu mu je bila zahvalna. Bahanalije i sletanja vojnim avionima i helikopterina na slavlje slikao je neki „paparazzo“ – fotograf ucenjivač i ponudio slike časopisu Panorama, koji je Berluskonijevo vlasništvo. Ništa pogrešno ako se zna da je za njih tražio milion i po evra. Dakle ucena. Jednom je Berluskoni već platio nekom Koroni – koji otkupljuje od fotoreportera kompromitujuće slike pa ih prodaje za debele pare onima na koje se odnose. Njemu je Berluskoni platio otkup od 30.000 evra za sliku svoje pijane ćerke. Šta li je tek bilo ono što je vredelo milion i po? Teško će se saznati, jer je foto aparat i kompjuter sa nekih 400 snimaka zaplenila policija i traga za još 300 najatraktivnijih, koje je reporter ucenjivač uspeo da skloni na vreme.

Italija se s prva zabavljala nestašlucima svog premijera. Italijani prilično pate što su po potentnosti ispred njih Arapi, Grci, pa čak i Skandinavci, pa neka im bar premijer malo popravi rejting. Sad se polako pribiraju, ali da nije britanske štampe mogli bi da upotrebe univezalno objašnjenje za sve gadosti – da „nisu znali“. A gadost je što Berluskoniju najodaniji list „Libero“, onaj što je objavljivao obnažene slike premijerove supruge, kad je pala u nemilost, ne navodeći da je to iz pozorišne predstave, podmeće sada priču o njenom švalerisanju sa šefom njihovog obezbeđenja. Dotični žali što je ta izjavila potekla od jedne političarke, dakle ženske, pa mora na sudu da se sa njom objasni, a tako bi rado on lično izborio istinu. Na to Berluskoni jagnjećim izrazom lica prekoreva „Libero“ (koji debelo plaća da bude „nezavisan“) kako „nije lepo pisati o tuđem privatnom životu“. Još tri njegove lepotice ministarke daju izjave o nedoličnom ponašanju gazdine supruge, koja jedina ćuti, ali ne odustaje od razvoda. Prisetimo se da je Berluskonijev lični advokat, lični senator, lični član parlamentarne komisije za imunitet, lični član parlamentarnog komiteta za kontrolu izvršavanja kazni, beskrajno odani Gedini, rekao da će se Gospođa Veronika gorko kajati zbog toga što je uradila. Ona uradila!!!

Da nije britanskog The Guardian-a teško da bi Italijani znali da: nema objašnjenja kako je osamnaestogodišnja gospođica Noemi postala vlasnica četiri kuće; kako je imala samo 15 godina kada je počela njena veza sa premijerom. „Ni jedan demokratski lider ne bi mogao da ignoriše pitanja koja mu postavlja najtiražniji list i da odgovori – Kakvog prava imaju da postavljaju pitanja? Imaju sva prava ovoga sveta. Republika usamljena vodi bitku i zaslužuje podršku svetske štampe.“ Evo zašto: Berluskonijev Il Giornale pokušao je da podmetne Republici neku laku damu, imena Laura Džewicka, sa pričom kako je bila Berluskonijeva švalerka i ima slike o tome, a za uzvrat traži 50.000 evra. Novinari Republike su prihvatili preliminarni sastanak i snimili sve. Jedan od ministara ulizica dao je navedenom Berluskonijevom listu intervju navodeći da treba da pokažu javnosti kao Republika kupuje laži kojima blati premijera. Sve Berluskonijevo bogatstvo spotaklo se o neprofesionalnost – već dan ranije, a da to zaverenici nisu primetili, Republika je na svom sajtu počela da vrti snimak – dokaz kako su želeli da joj podmetnu prljavu igru. Neobično je, ali o svemu tome londonski The Economist, list koji bezdušno secira Berluskonijevo političko šarlatanstvo od kada je ušao u politiku, aristokratski ćuti. Ili možda zna onu poruku Knjaza Miloša: „Ne mešaj se u Selevačku j…činu“.

za Bizinis i Finansije Web izdanje iz Trsta

Milutin Mitrović

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *