Za predstojeće pregovore s misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Vlada Srbije još nije definisala pregovaračku platformu, ali vrlo otvoreno najavljuje da će tražiti pristanak za povećanje budžetskog deficita sa 3% na 4,5%.
Misija MMF-a u Beograd bi trebalo da stigne 24. avgusta kako bi obavila prvu reviziju Sporazuma, kojim je u maju Srbiji definitivno odobrena trogodišnja kreditna podrška od 2,9 milijardi evra. Od ishoda revizije zavisi da li će Srbiji biti uplaćena druga tranša kredita. Vlada optimistično očekuje da će MMF imati razumevanja za teškoće s kojima se suočila Srbija iako još ni sama ne zna kakve će argumente upotrebiti da dobije očekivanu relaksaciju.
Optimizam se u principu temelji na očekivanju da će MMF i prema Srbiji imati blagonaklonost kakva je ispoljena prema Ukrajini i Mađarskoj. Predstavnik MMFa u Srbiji, Bogdan Lisovolik, međutim požurio je da indirektno “ohladi” takve nade objasnivši u jednom intervjuu da je podrška tog tipa dostupna samo u izuzetnim okolnostima i u dogovorenom okviru. Međunarodni monetarni fond bi ipak mogao da prihvati stanovište Srbije u slučaju očiglednog nedostatka budžetskih sredstava i pod razumnim i neinflatornim uslovima. To znači, kako je rekao Lisovolik, da će Vlada u Beogradu morati da ponudi kredibilnu “izlaznu strategiju” za ovu vrstu privremenog podupiranja budžeta u vidu održivog smanjenja troškova ili povećanja prihoda.
Manevarski prostor za pregovore je generalno sužen jer je Memorandum s MMF-om strogo zabranjena mogućnost da Vlada zatraži pozajmicu od Narodne banke Srbije (NBS), što bi prema postojećem propisima mogla da uradi. Ukoliko dve strane ne nađu zajednički jezik oko revizije Sporazuma, moguće je odlaganje pregovora za nekoliko meseci. To bi, prema mišljenju ekonomskih eksperata, Srbiju stavilo u još teži položaj jer ne bi mogla koristiti već odobrena sredstva od Svetske banke (250 miliona dolara, od kojih je 50 miliona već povučeno) i od EU (100 miliona evra). Ta podrška srpskom budžetu uslovljena je prethodnim dogovorom se MMF-om. Mogućnost da MMF odobri povećanje defcita u državnoj blagajni ne odbacuje se ni u stručnim krugovima, ali uz rezervu da će takav korak zavisti od dosadašnjeg Vladinog učinka, a još više od njenih planova o rashodima u narednim godinama.
Prema oceni eksperata, MMF će u svakom slučaju tražiti usvajanje i primenu mera koje donose brzi efekat, odnosno smanjenje rashoda i povećanje prihoda. Prvo je moguće ostvariti smanjenjem plata u javnom sektoru, a drugo povećanjem PDV-a koji sada iznosi 18% i spada među najniže u okruženju, te poreza na dohodak građana. Nikola Altiparmakov, ekonomski savetnik u USAID-u, koji trenutno radi na projektu fiskalnih reformi zajedno sa stručnjacima Ministarstva finansija, smatra da će tokom predstojećih pregovora sa MMF-om najviše diskusije biti baš o povećanju PDV-a za 2%, povećanju poreza na dohodak i smanjenju plata u javnom sektoru za 10%. Protiv smanjenja plata i PDV-a se na srpskoj strani već izjasnio potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, Mlađan Dinkić. Njegov argument je da će takve mere smanjiti kupovnu moć stanovništva i da to dalje zemlju može suočiti sa onim od čega Vlada najviše strahuje, a to je još dublja recesija. Protiv povećanja PDV-a i poreza na dohodak izričiti su privrednici, koji preko svoje asocijacije Privredne komore traže smanjenje PDV-a za 1 do 1,5%.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne Komore, smatra svako povećanje PDV-a pogubnim za privredu. Bugarin bi inače ove nedelje trebalo da se uključi u pripremu platforme za pregovore sa MMF-om. Neujednačene su procene i oko konačnog ovogodišnjeg budžetskog deficita, koji prema sporazumu s MMF-om treba da bude 90 milijardi dinara (oko 960 miliona evra), odnosno 3% BDP. Ministarka finansija, Dijana Dragutinović, najavila je da će se deficit povećati do 115 milijardi (1,2 milijardi evra), dok se u stručnim krugovima prognoze kreću čak do 140 milijardi (1,5 milijardi evra). Stojan Stamenković, stručni saradnik Ekonomskog instituta, smatra da bi MMF mogao pristati na deficit od 100 milijardi dinara (1,07 milijardi evra), dok bi sve iznad toga trebalo ’’ispeglati’’. Kao glavni pregovarač sa srpske strane biće isturen Mlađan Dinkić, iako taj posao, prema sektoru koji pokriva, više pripada Diani Dragutinović. Dinkić se smatra tvrđim pregovaračem od Dragutinovićeve, koja se već izjasnila za smanjenje rashoda u javnom sektoru, navodeći u prvom redu oblast zdravstva, obrazovanja, te smanjenje plata u državnoj upravi, što bi se postiglo osetnim otkazima. Dragutinovićeva projekcija smatra se, u stručnim krugovima dobrom, ali ne i takvom koja bi zadovoljila MMF.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i član ekonomskog savetničkog tima premijera Mirka Cvetkovića, smatra da ne postoji drugi način postizanja saglasnosti s MMFom osim povećanja PDV-a. Takav pogled dele Radovan Jelašić, guverner NBS, i Bogdan Lisovolik. Guverner, pored povećanja PDV-a, najviše zagovara smanjenje plata i penzija, iako je prvi ljutito reagovao što mu je mesečna plata smanjena sa 440 hiljada (4.700 evra) na 160 hiljada (1.700 evra), koliko iznosi petomesečni iznos jednomesečne prosečne plate u zemlji.
Misiju MMF-a koja 24. avgusta dolazi u Srbiju na drugu reviziju stend-baj (stand-by) aranžmana, predvodiće Albert Jager koji je i, kada je sklopljen aranžman sa tom finansijskom institucijom, bio na čelu misije. Predstavnici MMF-a će tokom posete Srbiji, koja će se završiti početkom septembra, razgovarati sa zvaničnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, ali i s predstavnicima privatnog sektora i akademskih krugova. Odbor direktora MMF-a je Srbiji 15. maja 2009. godine odobrio stend-baj aranžman vredan 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine. Srbija je do sada povukla prvu tranšu od oko 788 miliona evra.
(Beta monitor)