Srbija u zdravstvenom turizmu ima tradiciju dužu od 160 godina, hvale se domaći, koji dodaju da su “lekovita voda, blato i čist vazduh” aduti Srbije. Sa spiska su izostavljene najlon kese i olupine šporeta koje sustižu ostatke frižidera u “neotkrivenoj prirodi koja oduzima dah”.
Godine 2012. će medicinski turizam u svetu vredeti 100 milijardi dolara, a 780 miliona pacijenata će tražiti leka u inostranstvu. „Deloitte Consulting” je utvrdio da se 2007. oko 750.000 Amerikanaca lečilo u inostranstvu, a lane milion i po.
U ovu turističku granu ubrajaju se sve vrste zdravstvene pomoći uključujući psihijatriju, alternativnu medicinu i pogrebne usluge. Zdravstveni turizam je industrijska grana u najmanje 50 zemalja.
Prvi turisti sa destinacijom “ozdravljenje” hodočastili su u Asklepijev Epidaurus. Epidaurus je u 4. veku p. n. ere imao bolnicu, kupke i spavaonice (abaton) za pacijente. Gostinska kuća imala je 160 soba. Bogovi su bolesnike u snu savetovali kako da ozdrave. Nađeni su zapisi u kojima bolesni zahvaljuju Asklepiju, bogu medicine.
Zbog neusklađenih medicinskih standarda, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2004. osnovala Svetski savez za bezbednost pacijenata. SZO ne može da ujednači etički osetljiva pitanja u medicinskom turizmu: u Indiji i Kini se ilegalno trguje organima i tkivima, a u Tajlandu su doktori toliko okupirani pacijentima iz inostranstva da zapostavljaju zemljake.
Deset operacija u Indiji, Tajlandu ili Južnoj Africi košta kao jedna ista takva u SAD ili EU. Zamena srčanog zaliska košta u SAD 200.000 dolara, a u Indiji 10.000. U sumu je uključena povratna avio karta i kratak odmor za pacijenta. Zubni most staje u SAD 5.500 dolara, u Indiji 500. U Tajlandu je cena ugradnje veštačkog kolena uz šestodnevnu fizikalnu terapiju 80 odsto niža nego u SAD. Facelifting košta u SAD 20.000 dolara, a u Južnoj Africi 1.250 dolara. Iz Južne Afrike mame na “medicinske safarije”.
U Boliviji i Kolumbiji plastične lepotice su svakodnevica. Više od 70 odsto Bolivijanki iz srednje i gornje klase podnelo je neku vrstu plastične intervencije.
Za Kubance i za strance
Amerikanac uštedi 30 do 60 odsto para ako se leči u Kanadi. SZO smatra da su zdravstvene usluge u Kanadi kvalitetnije od američkih. Međutim, Kanađanin u proseku 9,4 nedelja čeka intervenciju lekara, a 16 sedmica operaciju katarakte.
Izrael godišnje zarađuje oko 40 miliona dolara od operacija, vantelesne oplodnje i terapeutskih pogodnosti Mrtvog mora. Jordan prihoduje od medicinskog turizma najmanje milijardu dolara. Jordanske medicinske usluge su četiri puta jeftinije od američkih. Svetska banka je rangirala hašemitsko kraljevstvo kao najbolji centar medicinskog turizma u regionu I kao peti u svetu.
Kuba je decenijama destinacija bolesnika. Hiljade pacijenata privlače reputacija ostrvskih doktora, jeftinoća i plaže koje okrepljuju. Godišnje Kubu poseti oko 20.000 zdravstvenih turista koji traže artroplastiku, izlečenje od raka i bolesti zavisnosti, očnu i kozmetičku hirurgiju. Kuba ima dve vrste bolnica – za Kubance i strance. Vlast podstiče zdravstveni turizam i tako što državljanima SAD ne upisuje u pasoš da su posetili ostrvo pod američkim sankcijama, a sa kojim Vašington nema diplomatske odnose.
Indijski medicinski turizam raste po godišnjoj stopi od 30 odsto, a 2012. će Indija od medicinskih usluga zarađivati dve milijarde dolara. Turiste privlače niske cene, najnovije medicinske tehnologije i privrženost međunarodnim standardima. Za posetioce iz anglosaksonskog područja nema jezičke barijere.
Prema rangu SZO, sistem zdravstvene zaštite u Singapuru je šesti u svetu i prvi u Aziji. Prošle godine je američki lanac supermarketa Hannaford Bros. platio put, troškove za pratioca i sve bolničke troškove svojim nameštenicima kojima su u Singapuru ugrađivali veštačke kukove ili kolena. Tajland ne zaostaje. Bolnicu u Bangkoku godišnje zaposedne 150.000 pacijenata iz inostranstva. Amerikanac je bypass na koronarnoj arteriji platio 10.000 dolara, a ne 75.000 dolara koliko bi ga koštao u domovini.
Češka, Kipar, Litvanija, Mađarska, Malta, Nemačka, Poljska, Portugal, Slovačka, Španija i Ukrajina prednjače u evropskom medicinskom turizmu. Češke banje odgovaraju svetskim standardima. U Mađarskoj svaku specijalističku ordinaciju mesečno posećuje 200 pacijenata iz inostranstva.
Karanfil devojče
U Srbiji se razvija zdravstveni turizam, izvestio je novinar francuske agencije Frans pres ovih dana. Srbija u zdravstvenom turizmu ima tradiciju dužu od 160 godina, hvale se domaći, koji dodaju da su “lekovita voda, blato i čist vazduh” aduti Srbije.
Srbija ima 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a 36 banja. Rimljani su do IV veka na banjskim izvorištima Srbije gradili kupatila, bazene i vile, Turci amame koji i danas imaju upotrebnu vrednost u Sokobanji i Novopazarskoj banji. U Srbiji je 37 odsto turističkih ležajeva u banjama, ali se koristi samo deset odsto kapaciteta.
Pod odrednicom “Smeštaj u Banjama Srbije” (nije greška, opaska autorke), Soko banja se reklamira na ćirilici uz opasku da organizuje takmičenje “Prva harmonika”, a Niška banja smotru “Karanfil devojče”. U Mataruškoj banji slave kolektivno Aranđelovdan. Nekrštene duše mogu na “Pogačijadu”. Cena jednodnevnog boravka po osobi u banjama Srbije je od deset do 50 evra. U Hrvatskoj je najjeftinija banja dnevno 35 evra, ali se u nekima lice i dekolte može podmlađivati čokoladom ili vinom. Ovaj poslednji tretman košta 72 evra. U Portorož mogu i psi, ali četvoronožno noćenje košta 13 evra. U Radencima, koji su osnovani 1882. osim lečenja postoji i 16 zanimacija za goste, bez “tri srca” a cena prenoćišta je 75 evra. Jelovnik u susedstvu sadrži i šest dijetalnih menija – za dijabetičare, srčane bolesnike, vegetarijance, vegane i hranu bez glutena, “trennkost”.
Devet programa – Lečenje kao odmor; Brza dijagnostika; Linea life; Wellness vikend; Medeni mesec; Zimski san; Menadžerski preventivni program; Kongresni turizam i Dentalni turizam su bolnici “Merkur” u Vrnjačkoj banji doneli titulu najbolje u zdravstvenom turizmu Srbije. Merkur je i Nacionalni centar za prevenciju i edukaciju dijabetičara.
I druga komparativna prednost Srbije je zubata. Iako turističke agencije dovode inostrane pacijente u stomatološke ordinacije Srbije, zubna ordinacija XY iz Beograda se oglašava direktno na netu: “Obezbeđujemo vožnju od aerodroma ili autobuske stanice do hotela i posetu stomatologu. Po završetku tretmana i odjave iz hotela imate vožnju do aerodroma ili autobuske stanice. Sva naša oprema i materijali su iz zemalja EU. Koristeći naše usluge možete da uštedite i do 70 odsto novca koji bi potrošili za isti stomatološki zahvat u vašoj zemlji. Za sve zahvate garancija je četiri godine”. Ima i objašnjenje kako pronaći spisak beogradskih hotela, da li je pacijentu potrebna viza i cenovnik usluga u evrima, funtama i dolarima. Iz ordinacije se ne vide najlon kese koje vijore po šiblju “netaknute prirode” i olupina šporeta koja sustiže ostatke frižidera na obroncima dunavske obale. “Srbija sa neotkrivenom prirodom koja oduzima dah”, akvarel je turističkih zaposlenika.
Bolnica „Stefan Visoki” iz Smederevske Palanke prva u Srbiji zateže kožu, eliminiše celulit, praktikuje mezoterapiju bez igala. Tretmani koštaju između 1.500 i 4.500 dinara, a u inostranstvu do 200 evra. Sistematski pregled u Britaniji košta oko 2.000 evra, u Srbiji 200 evra. Sa prevozom, troškovima boravka u Beogradu, troškovi su oko 1.000 evra. Stranac želi komfornu bolnicu, probavljivu hranu i ljubazno osoblje. Državne bolnice ne primaju ljude iz inostranstva.
Tamara Kaliterna
broj 56, jun 2009.