Iako do novog susreta sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je predviđen za 20. oktobar, nije ostalo mnogo vremena, srpska vlada još nije uspela da se približi rešenju preuzetog zadatka – da smisli model redukcije javnih troškova pomoću koga bi se deficit u budžetu za 2010. godinu spustio na 3,5% bruto društvenog proizvoda (BDP).
Tokom septembarskih pregovora o reviziji tekućeg sporazuma sa Srbijom, MMF je dozvolio povećanje deficita ovogodišnjeg srpskog državnog budžeta sa 3% na 4,5% BDP-a, ali taj ustupak je došao tek pošto je Vlada prihvatila da javni sektor oslobodi velikog viška zaposlenih kako bi se postigla ušteda u budžetu za iduću godinu od nekih 35 milijardi dinara (370 miliona evra). Pošto iz Vlade u javnost stižu kontroverzne informacije o detaljima “operacije” otpuštanja, licitira se s brojkama od 14 do 30 hiljada ljudi koji bi trebalo da ostanu bez posla samo u državnoj administraciji. Reč je, dakle, o radikalnom zahvatu i zbog toga izuzetno delikatnom i politički vrlo riskantnom zadatku čija realizacija može dovesti u pitanje i opstanak same Vlade. Toga je svestan i premijer Mirko Cvetković zbog čega je ispoljio veliki oprez u procenjivanju koliko će “prva seča” da skrati broj činovnika.
U javnom sektoru radi veliki broj kadrova partija koje su formirale Vladu. Administracija na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou je već godinama glavni sektor za vladajuće stranke u kom nalaze „uhlebljenje“ za svoje operativce. Teoretičari politike srpsku administraciju zato opisuju kao armiju stranačkih aktivista, povezanih ortačkim i rođačkim vezama koja može dati ili uskratiti podršku na izborima. Povećanje zaposlenih u javnom sektoru praćeno je istovremenim smanjenjem broja radnika u privredi.
Za plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta godišnje se izdvaja 180 milijardi dinara (1,9 milijardi evra), odnosno 20% sredstava s kojima raspolaže državna blagajna. Prema još nedovoljno preciznim najavama iz Vlade Srbije, broj birokrata trebalo bi da bude smanjen za 10%, dok će lokalne samouprave (gde je možda i najviše nepotrebnih – gotovo polovina opština ima viškove zaposlenih, a u nekima je prekobrojno čak 40%) otpuštati u dve ili tri faze, dakle i posle 2010. godine Ministarka finansija, Diana Dragutinović, istupila je s cifrom od 14.000 kojom se postiže ušteda od približno 13 milijardi dinara (137 miliona evra), s tim da će u prvoj godini trošak u budžetu biti manji samo za sedam milijardi (74 miliona evra), jer će preostali iznos biti namenjen za isplatu otpremnina. Broj izvršilaca za koje se obezbeđuju sredstva za plate iz budžeta za 2009. godinu dostigao je do 260.124, računajući zbirno državne službenike i nameštenike, izabrana lica u Narodnoj skupštini, Vladi i pravosuđu, zaposlene u javnim službama, agencijama, okruzima, zavodima, fondovima…
Ako se tome doda 159.000 u zdravstvu i sistemu socijalnog rada i još 96.000 u javnim državnim preduzećima, sledi da u čitavom javnom sektoru radi oko pola miliona građana Srbije. To je ogromna cifra, pa je ministarka Dragutinović rekla je da će budžetom za 2010. godinu biti predviđene otpremnine za one koji će planom reforme državne administracije dobiti otkaz. Ona nije mogla da precizira ukupnu vrednost otpremnina, ali je naglasila da će otpremnine biti po zakonu o radu i da će tačan iznos novca znati do dolaska misije MMFa i pošto ministarstvima prethodno pošalju plan uštede.
Do sada sva ministarstva još nisu predočila obavezujuću racionalizaciju u svojim redovima, a prema pristiglim predlozima u njima jedva da ima hiljadu ljudi viška. Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, pritom čak odbija svaku pomisao da nekog otpusti, čak da bude primenjena zaprećena kazna od milion dinara (10.500 evra) za ministra koji ne dostavi plan uštede u svom sektoru. On je zapretio i da će u Vladi glasati protiv bilo kakvog predloga otpuštanja. U stručnoj javnosti se pak smatra da je postojeća administracija dovoljna za opsluživanje države sa sto miliona stanovnika.
Prema oceni ekonomiste Nikole Fabrisa, smanjenje administracije za 20% ne bi ostavilo negativne posledice u pogledu kvaliteta obavljenog posla. Prema tvrdnjama Dejana Milenkovića, profesora Fakulteta političkih nauka, zasnovanim na sprovedenim analizama, tek svaki peti činovnik radi, dok preostala četiri ne rade ništa. Iako je Vladi ostalo malo vremena do kojeg treba da Misiji MMF-a predoči uverljiv i efikasan mehanizam uštede, još su nepoznati kriterijumi po kojima će biti smanjen državni aparat. Zbog toga postoji strahovanje od promene partijskog ključa, što znači da će se više ceniti stranačka pripadnost od stručnosti. Ministar za upravu, Milan Marković, smatra da već od 1. januara najmanje dve hiljade ljudi treba da dobije “put pod noge”, ali je, na drugoj strani, Konferencija sindikata zaposlenih zatražila socijalni dijalog s Vladom uz najavu štrajka ukoliko se paralelno s otkazima ne pronađe način za ponovno zapošljavanje preko prekvalifikacija.
Prema analizama do kojih je došla Svetska banka, Srbija bi prema preporukama te finansijske institucije, kroz reformu javnog sektora, mogla godišnje da uštedi celih 100 milijardi dinara (1,05 milijardi evra). Ideja Svetske banke je da se ukidanjem prevremenog odlaska u penziju i izjednačavanjem žena s radnim stažom muškaraca (65 godina), mogu postići najveće uštede, dok bi se za ugrožene kategorije osigurala socijalna pomoć za pokrivanje osnovnih životnih potreba.
Ekonomista Aleksandar Stevanović, međutim, ukazuje da bi Vlada otpuštanjem činovnika dirnula u “vojnike” političkih stranaka. To izgleda ima u vidu i guverner centralne banke, Radovan Jelašić, koji predlaže da se, ukoliko mere štednje ne dovedu do smanjenja deficita, da se Vlada ipak okrene povećanju prihoda kroz nova poreska opterećenja, što se poklapa s viđenjem MMF-a. Srbija je dosad od odobrenih 2,9 milijarde evra od MMF-a povukla 788 miliona, a ako ne ispuni uslove, ostaće bez druge rate od 1,3 milijarde, čija je isplata predviđena do kraja ove godine.
(Beta monitor)