/ Novi brojevi / BiznisTOP 2008
BiF Analize Čitajte B&F online

BiznisTOP 2008

Redakcija BIF on 23/11/2009 - 15:13 in Novi brojevi

This post has already been read 2333 times!

BiznisTOP 2008U publikaciji Biznis Top 2008. objavljeni su rezultati poslovanja privrednih subjekata u 2008. godini, prema podacima iz završnjih računa koje je obradila Agencija za privredne registre. Kompanije koje aktivno posluju u srbiji rangirane su po dobiti, aktivi, kapitalu, poslovnom prihodu, a date su i liste najuspešnijih kompanija po okruzima Srbije prema ostvarenoj dobiti u 2008. godini.

Ko su najveći u Srbiji

TOP 10 prema dobiti

1. Raiffeisen banka
2. Banca Intesa
3. Telekom Srbija
4. Đubriva Prahovo
5. AIK banka
6. Fabrika duvana Niš
7. Eurobanka EFG
8. Telenor
9. Beobanka (u stečaju)
10. Hemofarm

Top 10 prema kapitalu

1. Elektroprivreda Srbije
2. Železnice Srbije
3. Hidroelektrane Đerdap
4. Telekom Srbija
5. Naftna industrija Srbije
6. JP PTT Srbija
7. Putevi Srbije
8. Beogradski vodovod i kanalizacija
9. Termoelektrane Nikola Tesla
10. Srbijašume

Top 10 prema aktivi

1. Eletkroprivreda Srbije
2. Banca Intesa
3. Železnice Srbije
4. Telekom Srbija
5. Komarcijalna banka
6. Naftna industrija Srbije
7. Putevi Srbije
8. Raiffeisen banka
9. Hidroelektrane Đerdap

Top 10 prema poslovnom prihodu

1. Naftna industrija Srbije
2. Elektroprivreda Srbije
3. US Steel Srbija
4. Telekom Srbija
5. Eurobank EFG
6. Srbijagas
7. Delta Maxi
8. Termoelektrane Nikola Tesla
9. Yugorozgas
10. Banca Intesa

TOP 10 prema broju zaposlenih

1. Železnice Srbije
2. JP PTT Srbija
3. Ural
4. Naftna industrija Srbije
5. Rudarski basen Kolubara
6. Telekom Srbija
7. Max Petrol
8. GSP Beograd
9. US Steel Srbija
10. Delta Maxi

Najveća kompanija po poslovnom prihodu u Srbiji je Naftna industrija (NIS) jer je, po završnom računu za 2008. godinu zabeležila poslovni prihod od 304.284.213,00 dinara. NIS se nalazi i na petom mestu najvećih kompanija po kapitalu, na četvrtom mestu po boju zaposlenih i šestom mestu po aktivi. Posle NIS-a, na listi najboljih po poslovnom prihodu su EPS, US Steel Srbija, Telekom, Eurobank EFG, Srbijagas i Delta Maxi.

Najbolja kompanija po aktivi i kapitalu, Elektroprivreda Srbije, istovremeno je i kompanija koja beleži gubitke uprkos poskupljenjima struje i nijednoj novoj investiciji u neki novi objekat, ali i sa ogromnim nenaplaćenim potraživanjima. Posle EPS-a, na listi najboljih kompanija po aktivi su Banka Inteza, Železnice Srbije, Telekom Srbija, Komercijalna banka i NIS, dok su po kapitalu, posle EPS-a najbolje rangirane Železnice Srbije, Hidroelektrane Đerdap, Telekom Srbija i NIS.

Najbolja po dobiti u 2008. godini je Rajfajzen banka, sledi Banka Ineza a zatim Telekom Srbije, Industrija hemijskih proizvoda Prahovo, AIK banka, Fabrika duvana Niš, Eurobank EFG i Telenor.

Najveći poslodavac su Železnice Srbije koje zapošljavaju 20.139 radnika. Slede JP PTT Srbija sa 15.290 radnika, beogradski Ural sa 12.491 zaposlenim, NIS sa 12.182 radnika i Rudarski basen Kolubara sa 10.806 radnika.

Lista kompanija po konsolidovanim bilansima pokazuje da je vodeća kompanija u prošloj godini bila JP PTT Srbija, slede Rajfajzen banka, Industrija hemijskih proizvoda Prahovo, Banka Inteza, Sintelon, Invej, Telenor i Hemofarm.

Mikro privreda sa makro problemima

Preko polovine svih gubitaka (54,8%) koncentrisano je u 100 privrednih društava. Ovih 100 kompanija učestvuju u ukupnim sredstvima sa 23,3%, kapitalu sa 27,4%, kumuliranim gubicima sa 49,1% i u broju zaposlenih sa svega 11,5%. S druge strane, sto privrednih društava koja su poslovala sa neto dobitkom ostvarilo je 32,3% ukupno iskazanog neto dobitka svih privrednih društava, a njihovo učešće u ukupnim sredstvima je 12,5%, kapitalu 15,9% i u broju zaposlenih 7,5%.

Podaci pokazuju da 95,1% privrede Srbije čine mala privredna društva, ali ona zapošljavaju manje radnika (386.005) nego 1% velikih kompanija u kojima je zaposleno 472.267 radnika.

Sektorska struktura privrede, pak, pokazuje da se najveći broj kompanija bavi trgovinom, 40,1%, prerađivačnom imdustrijom bavi se 20,6% kompanija, a čak 14,6% privrednih subjekata radi sa nekretninama. Što se zaposlenosti tiče, više od četvrtine (25,8%) preduzeća nema nijednog zaposlenog, a preduzeća koja imaju do 10 zaposlenih, koja su po standardima Evropske unije svrstana u mikro preduzeća, čine 86,2 odsto ukupnog broja privrednih društava.

Privredna društva u Republici Srbiji su u 2008. godini iskazala ukupne prihode u iznosu od 6.825.288 miliona dinara i ukupne rashode u iznosu od 6.836.858 miliona dinara, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za 19,3%, odnosno za 20,8%. Više od polovine ukupnih prihoda ostvarila su privredna društva iz dva sektora i to: trgovina na veliko i malo, 2.492.128 miliona dinara i prerađivačka industrija, 1.798.639 miliona dinara, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 19,3% odnosno 16,3%. Ova dva sektora iskazala su i više od polovine ukupnih rashoda: trgovina na veliko i malo 2.465.503 miliona dinara i prerađivačka industrija 1.790.834 miliona dinara.

Velika privredna društva ostvarila su više od polovine (3.719.670 miliona dinara) ukupnih prihoda, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 28,0%. Privredna društva sa teritorije Centralne Srbije ostvarila su više od dve trećine (4.866.898 miliona dinara) ukupnih prihoda u Republici Srbiji, a u odnosu na prethodnu godinu veći su za 19,7%. Preko dve trećine ukupnih prihoda privrednih društava sa teritorije Centralne Srbije, odnosno 68,2% ostvarila su privredna društva sa teritorije Grada Beograda. Privredna društva sa teritorije Vojvodine ostvarila su 1.941.968 miliona dinara ukupnih prihoda, od čega se na Južno-bački okrug odnosi 58,4%.

Čeka nas permanentna kriza

Mere koje su do sada preduzete za izlazak iz globalne krize zaobišle su korenitu promenu sistema koji ju je i prouzrokovao, te nakon privremenog opravka privrede sledi ponovni pad. U uslovima permanentne krize Srbija mora da traži izlaz oslanjajući se na sopstvene snage, pametnim korišćenjem domaćih i međunarodnih resursa, smatra Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije.

I pored najava MMF-a da su najcrnji dani globalne recesije iza nas, među ekonomskim stručnjacima u svetu ima još mnogo dilema da li je kriza zaista završena, šta su prioritetne mere za oporavak privrede i njeno dalje funkcionisanje. Podršku ocenama MMF-a daju ekonomisti koji zastupaju koncept da su ispoljavanje krize i privredni oporavak u obliku slova V, smatrajući da je dno recesije iza nas i da je oporavak već započeo. Pobornici koncepta da je kriza u obliku slova L, predviđaju da nakon pada sledi dug period deflacije. Treća grupa zastupa stav da je kriza u obliku slova W: recesija je došla do dna, ali će oporavak biti privremen jer su mere koje su do njega dovele ireverzibilnog karaktera, te će ponovno uslediti pad. Novi oporavak će nastupiti tek kada se reši strukturna kriza u koju je zapao kapitalizam, odnosno kada sistem u vodećoj zemlji liberalnog kapitalizma – SAD, bude funkcionisao na drugim osnovama, opisuje ukratko razmimoilaženja među svetskim ekonomistima Dragan Đuričin.

Neizdržljive kamate

Uslovi kreditiranja u Srbiji nametnuli su domaćoj privredi dvostruki problem. Sa jedne strane, troškovi zaduživanja na domaćem tržištu kapitala su među najvišima u regionu. Sa druge, trend usporavanja rasta kreditne aktivnosti izraženiji je kod preduzetnika i stanovništva, što preko samnjenja domaće tražnje utiče i na smanjenje privredne aktivnosti, ocenjuje se u izveštaju Udruženja finansijskih organizacija Privredne komore Beograda o izvorima i uslovima finansiranja privrede.

Prema podacima Kreditnog biroa na dan 31. avgusta ove godine, potraživanja bankarskog sektora od pravnih lica i preduzetnika iznosila su 921,9 milijaradi dinara, što je rast od 7,8% u odnosu na decembar 2008. godine, a 1,6% u poređenju sa julom tekuće godine. Krediti pravnim licima beleže rast od 8,9% u odnosu na decembar prethodne, odnosno 1,8% u odnosu na jul tekuće godine, pri čemu je rast najveći u sektoru javnih preduzeća. Suprotno tome, kreditiranje preduzetnika opalo je za 4,6% u poređenju sa decembrom i 1,5% u odnosu na jul ove godine, dok su ukupna potraživanja od privrede i stanovništva u odnosu na jul porasla za 1,2%.

Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva ekonomije, za šest meseci primene mera Vlade Srbije u vidu subvencionisanih kredita privredi i stanovništvu, banke su odobrile 812 miliona evra subvencionisanih kredita, od čega u avgustu 118 miliona evra. Najveći deo, oko 688 miliona evra čine krediti za likvidnost preduzeća, dok je za investicije odobreno svega 2,2 miliona evra. Udeo subvencionisanih kredita je u porastu, te su, prema podacima NBS, u julu ove godine činili 22% kredita odobrenih preduzećima, dok se 30% odnosi na reprogram.

Poslovanje kompanija u tekućoj godini: Kriza, kriza, e pa šta je…

Pojedinačna otpornost privrednih subjekata uglavnom je zavisila od njihove veličine, grane u kojoj posluju, i poslovne politike vođene u bliskoj prošlosti (pre svega po pitanju zaduživanja). Zajednički imenitelj koji se ticao apsolutno svih kompanija bila je likvidnost, gorući problem aktuelnog stanja domaće ekonomije.

Kompanija iz realnog sektora na Beogradskoj berzi, premda u akcionarskom dakle privatnom vlasništvu, nisu pokazale ništa žilaviji otpor, ako ih ne gledamo kroz prizmu večitih gubitaša u državnom i društvenom vlasništvu. Štaviše, prva poznatija žrtva „juriša poverilaca“ bila je Fidelinka, kompanija sa kontinuiranog segmenta trgovanja na Beogradskoj berzi, koja je platila ceh nelikvidnosti, blokadom poslovnog računa, otežanim poslovanjem i naporima poverilaca za restrukturiranjem kompanije. Slične probleme finansijske preopterećenosti imale su i druge kompanije a ishod njihove borbe zavisio je od spleta mikro-okolnosti. Tako su bečejski Sojaprotein i subotički Veterinarski zavod sproveli dokapitalizacije kako bi ojačali kapitalnu bazu i restrukturirali dugove, što je bilo moguće zahvaljujući snazi dominantnih akcionara.

Kako se ostale kompanije nose sa teretom krize, nepuna dva meseca do isteka poslovne godine, manjeviše prilična je nepoznanica uzevši u obzir ovdašnju transparentnost i dostupnost javnih informacija. Svega nekoliko kompanija sa Beogradske berze objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju te je mogućnost detaljnijeg izvođenja preseka zdravstvenog stanja realnog sektora prilično umanjena. Ono što je sigurno jeste da će kompanije koje u tekućoj godini ponove prošlogodišnje rezultate svakako biti smatrane uspešno vođenim kolektivima, dok će retki izuzeci koji premaše učinak iz 2008. godine, zajedno sa njihovim akcionarima, biti istinski dobitnici tržišta.

Polugodišnji rezultati nekolicine transparentnih kompanija sa berze svedoče o jakom kriznom talasu koji je zahvatio realni sektor. Vodeći domaći građevinar Energoprojekt uspešno je prebrodio prvi talas krize zahvaljujući ranije ugovorenim poslovima, te su rezultati na polugođu bili sasvim zadovoljavajući, dok akcionarima velika briga ostaje znatan pad novougovorenih poslova koji su od krucijalnog značaja za budućnost kompanije. Sojaprotein, nakon sprovedene dokapitalizacije, izvršio je finansijsko restrukturiranje čime se nakon negativnog prvog kvartala vratio pozitivnom poslovanju sa velikim izgledima za uspešan završetak godine. Preduzeća iz metalske industrije, Metalac i Alfa plam, ostvarila su pad aktivnosti u odnosu na lani ali su ipak prikazala zadovoljavajuće rezultate koji su pre svega plod višegodišnjeg vođenja od strane iskusnog menadžment tima.

Rizici od povećanja siromaštva u Srbiji: Poslednja rupa na kaišu

U Srbiji, prema zvaničnoj statistici, na granici siromaštva je svaki osmi njen žitelj, pokušavajući da preživi sa oko 8.000 dinara mesečno. Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvih šest meseci ove godine pokazuju da je u Srbiji nešto manje od 700.000 (9,2%) građana koji žive ispod granice siromaštva, odnosno da mesečno imaju prihode manje od 8.360 dinara. Prema anketi o potrošnji domaćinstava, broj siromašnih u drugom kvartalu porastao je za oko 0,2% u odnosu na prva tri meseca ove godine, kada je evidentirano oko 697.000 siromašnih građana, među kojima je najviše višečlanih porodica, penzionera i nezaposlenih sa osnovnim obrazovanjem. Istovremeno, nezaposlenost u Srbiji je od početka godine porasla za 1,1 odsto, a najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da ima oko 750.000 nezaposlenih, od kojih više od polovine čine žene. Među licima na evidenciji NSZ najzastupljenija je starosna grupa od 25 do 29 godina (12,92%), slede građani između 30 i 34 godine, zatim od 50 do 54, dok je najmanje nezaposlenih u starosnoj grupi od 35 do 39 godina.

Adria region: Među 100 najvećih kompanija, 23 iz Srbije

Na listi Top 100 kompanija u Adrija regionu, koju je objavila konsultantsko- revizorska kompanija Deloitte nalaze se 23 kompanije iz Srbije. U region su uključene sledeće zemlje: Srbija,Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.

Na prvih pet pozicija na listi, zasnovanoj na prihodima od prodaje u 2008. godini, hrvatska Agrokor grupa je najbolje plasirana, prate je INA iz Hrvatske, srpski NIS a zatim slovenački Petrol i Mercator. Pored NIS-a, najbolje rangirane srpske kompanije su EPS na 8., Delta M na 9. mestu i PTT na 12. rang poziciji. Na listi dominiraju kompanije iz sektora robe široke potrošnje i energetike.

Najveći broj kompanija na listi, njih 38, dolazi iz Slovenije, a po zastupljenosti slede hrvatske (30) i srpske kompanije (23). Najveći broj firmi, njih 34, dolazi iz sektora prodaje i proizvodnje robe široke potrošnje. Politika snažne ekspanzije kroz organski rast i selektivne akvizicije osigurale su Agrokoru lidersku poziciju na listi. Agrokor je ostvario i najveći godišnji rast prihoda, od čak 36 odsto, a nešto slabiji rast imala je grupacija Delta M (rast od 35 odsto).

Ukupni prihodi od prodaje kompanija iz energetskog sektora porasli su za 22 odsto na godišnjem nivou. To je znatno više od prosečne stope rasta među Adria Top 100 kompanijama, koja je iznosila 16 odsto.

Citati

Bez panike

Posledice globalne finansijske oluje počele su da se osećaju u ekonomijama zemalja Adrija regiona u poslednjem kvartalu 2008. godine. Iako se pre pada Lehman Brothersa očekivalo da će ekonomije u Adrija regionu nastaviti svoj solidan rast, nakon toga se pojavio oštar zaokret prema negativnim projekcijama rasta. Trenutno se čini verovatnim da će se prosečni BDP u regionu tokom 2009. Smanjiti za 5 do 6 odsto, što je ubedljivo najgori godišnji rezultat još od ranih 90-ih. Usprkos različitim strukturama ekonomija u regionu, nivo smanjenja njihovog BDP-a biće sličan.

Kao posledica tog osetnog i naglog smanjenja ekonomske aktivnosti, i još bržeg širenja nelikvidnosti, upravljanje novčanim tokovima postalo je od izuzetne važnosti za sve kompanije (pa čak i vlade) u Adrija regionu. Da stvari budu još komplikovanije, u čitavom regionu su se – sa Slovenijom kao delimičnim izuzetkom – znatno povećali troškovi finansiranja iz inostranih izvora.

Budući da su sve ekonomije u Adrija regionu poslednjih godina pokazale veliki deficit tekućeg računa, nagli prekid toka jeftinih izvora finansiranja iz inostranstva rezultirao je značajnim povlačenjem investicija, dok su više kamatne stope, kao popratni element čitavog procesa, dovele i do većeg povlačenja kupaca. Značajna povećanja državnog deficita, do kojih je došlo zbog slabijih rezultata u prikupljanju poreza, pokušavaju da se smanje kombinacijom povećanja stope poreza, finansiranja deficita i smanjenja troškova (posebno putem odlaganja novih investicija).

Svaka zemlja u Adrija regionu pokušava da smanji efekte krize korišćenjem sopstvenih specifičnih prednosti. Slovenija, kao stabilna članica Euro-zone, i dalje se može koristiti relativno jeftinim izvorima inostranog finansiranja, pa su se stoga slovenačka vlada i velike kompanije, poput NLB-a, višekratno služile evropskim kreditnim tržištem. Hrvatska i Crna Gora položile su svoje nade u uspešnost turističke sezone, koja je ove godine bila relativno uspešna. Srbija i Bosna i Hercegovina osigurale su stand-by aranžmane sa MMF-om kako bi osigurale podršku tokom krize.

(Radoš Ilinčić, direktor u Sektoru za finansijsko savetovanje, Deloitte)


Privreda na jednom mestu

Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja predstavlja jedan od nadragocenijih instrumenata za kreiranje regionalne politike. Radi se o bazi podataka o svim novčanim podsticajima iz različitih državnih izvora-budžeta, fondova, agencija, pa i fondova Evropske unije. Na osnovu tih podataka, kreatori politike mogu da ocene da li preduzete mere daju efekte i da donose strateške odluke na osnovu verodostojnih podataka. Na primer, danas podaci APR pokazuju da se 60 odsto od ukupnog broja privrednih subjekata nalazi u Beogradu ili Novom Sadu, dok se broj preduzeća i preduzetnika u pojedinim okruzima na jugu Srbije iskazuje u promilima. Tolika neravnoteža odslikava koliko je važno da politika regionalnog razvoja bude postavljena na realnim pretpostavkama i kreirana na duži rok, jer bi u suprotnom Beograd i Novi Sad u ne tako dalekoj budućnosti mogli da postanu centri sa najvećim brojem nezaposlenih i socijalnih slučajeva, puni ljudi koji nisu mogli u svojim gradovima da nađu posao niti perpspektivu. Agencija zato nudi pravi model za analizu i donošenje odluka o odgovarajućim merama, a na političarima i donosiocima odluka je da to i iskoriste na najbolji način. Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja trebalo bi da proradi po uspostavljanju Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

(Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre)


Metamorfoza šaltera

Ukupno opterećenje privrede preliminarno je procenjeno na oko šest miliona evra. Takvu analizu efekata moguće je sprovoditi različitim metodama – zbrajanjem prihoda institucija koje su te izveštaje primile ili u potrošenim radnim satima ili radnim danima. Pitanje je ko i u kom momentu plaća za ‘izgubljeno vreme’ pri prikupljanju neophodnih dokumenta. Naravno, mislim da je sada najbolje platiti ’izgubljeno vreme’ na samo jednom mestu, kada već mora da troši vreme na takve stvari. Finansijski izveštaji će, takođe, moći da budu predati u elektronskom obliku, a zadržaćemo i opciju predaje papirnih dokumenata za one koji to žele. Uvođenjem novih nadležnosti u APR, ona gubi prerogativ da je samo za privredne registre. Mislim da je to dobar potez Vlade i parlamenta, i da to pokazuje da je APR institucija koja ima pogled u budućnost. Ovakva institucija može pozitivno da doprinese razvoju društva, a u nekim zemljama poslovi sličnih organa dovedeni su do perfekcije. Mislimo da je APR dostigla vrlo visoke kriterijume, ne samo u odnosu na druge državne organe u Srbiji, već i u odnosu na mnoge države Evropske unije.

(Miladin Maglov, Registrator u Agenciji za privredne registre)

Pogledajte video sa promocije Edicije

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close