Prema procenama Uprave za sprečavanje pranja novca, u Srbiji se godišnje opere milijardu i sedamsto miliona evra, delom i kroz privatizaciju. Agencija za privatizaciju tvrdi da nema zakonsku mogućnost da spreči pranje novca, a Uprava za sprečavanje pranja novca kaže da od Agencije od jula 2008. godine nije dobila nijedan zahtev da pre privatizacije preispita okolnosti koje bi sprečile potpisivanje ugovora o prodaji državnih preduzeća na aukciji.
Drugim rečima, Agencija ni na bilo koji dugi način nije izrazila sumnju u poreklo novca i kredibilitet kupca. U poslednjih osam godina, Agencija je takve zahteve uputila samo dva slučaja – reč je o četiri fizička lica od kojih su protiv tri u Upravi, još ranije, bili otvoreni sumnjivi predmeti.
Međutim, po starom dobrom običaju, ova lopta se vratila Upravi kao bumerang. Naime, iz Agencije kažu da su Upravi za sprečavanje pranja novca do sada uputili više od 1.700 dopisa o sprovedenim privatizacijama, ali su samo u jednom slučaju dobili povratnu informaciju.
Ne znajući krivca, ipak možemo verovati u tvrdnju da od sume opranog novca veliki deo otpada na kupovinu preduzeća. U Agenciji za privatizaciju brane se da nemaju zakonske mogućnosti da to spreče, sem kada ih nadležni obaveste da je novac kupca sumnjivog porekla.
Da podsetimo, od sredine 2007. godine kada je Zakon o privatizaciji izmenjen, na aukcijama mogu da učestvuju samo oni koji dostave potvrdu iz suda i policije da nisu osuđivani i da se protiv njih ne vodi postupak za krivična dela. Pošto oni to rade preko lica koja nisu osuđivana, Agencija im ne može ništa.
RTS prenosi da su samo Šarići, tj njihovi saradnici, prema nezvaničnim procenama uspeli da, kupujući firme i zemljište u Srbiji, operu nekoliko desetina miliona evra.