1 je prvi prirodni broj. Njegova precizna definicija glasi: # P(0) – radi se, ne bih se zakleo da sam baš razumeo, o skupovima nečega i ničega da bi se konstatovalo „da P(0) ima 1 element“. Pre njega nema ničega = 0, a posle njega je 2, što je već množina. Biti „N° 1“ znači biti izuzetan, nedostižan, najuspešniji. Od biznisa do sporta ta oznaka mami ljude, tera ih da se dokažu, da poraze druge, da dosegnu Olimp, da stanu na sam na vrhu. Mnogi od onih koji su dostigli da budu N° 1, odjednom su se osetili sami, čak izgubljeni, zbunjeni slavom i korumpirani uspehom. Već polako skrećem ka sportu iako još nisam spomenuo produkcije ljudskog duha, takođe opsednutog rangiranjem.
Jedan melodični rep zove se „Number 1“ i ima refren koji glasi:
There’s never been anyone like you for me,
All the rest have been two’s and three’s…
Iako postoji vic o Crnogorcima koji se razbrojavaju u vojničkom stroju pa onaj na čelu uzvikuje „prvi“, a sledeći umesto „drugi“ vikne „ja do njega“, mnogo je ozbiljnije i dublja u mentalitetu Amerikanaca ta opsesija da se ne bude drugi. Astronaut Baz Oldrin tvrdi da se odao alkoholu samo zato što nije on prvi spustio nogu na površinu meseca. Našoj kulturi bliže je ono nadmetanje koje su u antičkoj Grčkoj 776. godine pre nove ere institucionisali kao Olimpijske igre, i što je zahvaljujući De Kubertenu ostalo i danas kao najplemenitija varijanta borbe za prvo mesto – za biti Broj 1. U antici je postojao samo pobednik koji je slavljen, obožavan, kome su klesali skulpture i pevali im epinike – a nike, na starogrčkom znači pobeda – što je naše vreme pretvorilo u ime za patike i drugu sportsku opremu. Statua Nike iz Samotrake, do naših vremena stigla je bez glave, ruku i jednog krila, ali toliko lepa da je lepša od svih ostalih simbola pobede, uključiv i onog Meštrovićevog mačo Pobednika na Kalemegdanu. Tek moderne Olimpijske igre „demokratizuju“ pobedu inaugurišući trojicu sportista (zlato, srebro, bronza) koji dele pobedu. Uvedene su kolektivne discipline u kojima, kakva detronizacija pobednika, i rezervni igrači pobedničke ekipe, što u borbi nisu ni učestvovali, dobijaju medalje. „Važno je učestvovati“.
Zaboravih reći da „1“ u hemiji označava atomski broj vodonika, u muzici prvi album Red Zepelina, a u filozofiji misliocima taj broj ne da mira od Pitagore, jer beskonačno naslućuje više nego što se da izreći. U poslovnom svetu N°1 nosi u sebi koliko slave toliko i klice propasti. Posle debakla menadžera ENRON-a, World.Coma i finansijskih gurua u tekućoj krizi, skoro da više nikome od njih nije stalo da bude N°1. Od kako je novac, najuniverzalnije merilo uspeha u današnjem svetu, ušao u sport pomutio je donekle lepotu sportskog nadmetanja. Sa setom se sećam briljantnih sportista kao što je bio Hironošin Furuhaši svetski rekorder na 400 i 1500 metara slobodnim stilom, koji je neposredno posle Drugog svetskog rata postao idol mladih širom pobedničkog sveta i duboko verovao da bi postizao još bolje rezultate samo da je uz obrok pirinča imao da pojede i malo pilećeg mesa. Fantastični Mark Spic, sedam zlatnih medalja na Olimpijadi 1972. godine, plivao je sa dva para gaća, jer je bio toliko mršav da su mi spadale ako obuče samo jedne. Prve pare je dobio od agencije „Stern“ – 7.500 dolara za ekskluzivni fotoservis. Majkl Felps dobio je 2004. godine unapred milion dolara samo zato da ne odustane od obećanja da će oboriti Spicov rekord u medaljama. Osvojio je 8 medalja u Pekingu. Da se verovalo nepodmitljivom oku foto finiša, jedna bi pripala našem Čaviću, pa Felps ne bi opravdao akontaciju, ma da bi ipak postao bogataš i vlasnik ogromnog Akvaparka. O Maradoni je Kusturica napravio filmski promašaj, jer Maradona ipak nije isto što i Pele. Za Pelea je trener argentinske fudbalske reprezentacije rekao: „Od Pelea bolje može samo Bog, i to ne uvek“.
Među aktivnim sportistima moj apsolutni „Broj 1“ je motorciklista Valentino Rosi, veseli dečak uprkos 30 godina, preko 100 pobeda, 8 puta prvak sveta, počasni doktor nauka za komunikacije, koji sve svoje pobede završava nekom izmotacijom, nestašlukom. Iako je neupitni broj „1“ on je opšti simbol zamenio brojem „46“. Taj bezlični dvocifreni broj uvek nosi i napravio je od njega svetski „brend“. Detronizovao je fanatizam Pobednika, a sportu vratio njegovo najlepše svojstvo – igru. U faraonskom Egiptu amulet u obliku skarabeja, verovalo se, ispunjavao bi želje, ali samo izabranima bi donosio i sreću. Valentino Rosi je taj izabranik, koji je izvrgnuo izmotaciji i sam broj „1“. Za uspeh i smisaon život ipak nije dovoljan samo broj 1, iako on u numerologiji simboliše sreću.
Milutin Mitrović
broj 60, oktobar 2009.