Kamaticino istraživanje o kreditnim karticama pokazalo je na koje sve načine kartice mogu da vam štete, ali i šta treba raditi da bi se izbegla opasnost od preteranog zaduživanja, kao na primer voditi računa o kamatnoj stopi, tarifama na bankomatima, upotrebljivosti kartica u inostranstvu i sl.
Kreditne kartice funkcionišu po sledećem principu: banka svakom svom korisniku odobrava kreditni limit, u okviru kojeg se korisnik može zadužiti plaćajući robe i usluge kreditnom karticom ili podižući novac na bankomatima. Obaveza korisnika je da mesečno otplaćuje najmanji deo duga – iliti, deo duga koji je definisan ugovorom (kreće se od 3% u odnosu na iskorišćena sredstva, pa naviše). Deo koji se ne izmiri prelazi u naredni mesec i na to zaduženje se dalje plaća kamata. Odjednom se može isplatiti i ceo dug ili veći deo duga od minimalno određene mesečne obaveze. U zavisnosti od tipa kartice banka može ponuditi tzv. grejs period (tipično od 20-40 dana), što znači da ako je korisnik izmirio prethodni dug u potpunosti (ne misli se na dospeli dug, već na ukupan dug), neće platiti nikakvu kamatu na potrošeni novac, tj. ako se do roka koji je naznačen na izvodu uplati celokupan iznos koji je potrošen, banka neće naplatiti kamatu.