Kriza projekta evra dovela je do vrhunca odlučnost Švajcaraca da ne budu uvučeni u EU. Ipak, imajući u vidu sadašnje globalno okruženje i probleme s kojima se suočavaju vodeće privrede sveta, teško je očekivati značajniju depresijaciju franka u budućnosti, što znači i teškoće za Švajcarsku.
Veliki umetnik našeg doba Hugo Prat je u svojim sećanjima, o svom poslednjem utočištu rekao: „Za onog ko se potrudi da prevaziđe opšta mesta o bankama, čokoladama i časovniku sa kukavicom, koji pominje Orson Vels u Trećem čoveku, Švajcarska može da bude zanimljiva zemlja.“ Zaista, prolazeći obalama ciriškog jezera, teško je oteti se utisku da ova zemlja „malih ljudi koji su uspeli da naprave velike stvari“ pruža nešto više od blaženog spokojstva i mira za svog „malog čoveka“ i ponekog stranog milionera koji je u njoj pronašao pribežište za sebe i svoj novac. Ali, u vremenu nezapamćene turbulencije na svetskim finansijskim tržištima, čak je i Švajcarska postala zanimljiva zemlja.
Sve je počelo begom investitora u valute onih zemalja koje ne dele probleme dugovima opterećenih SAD i EU. Švajcarski franak bio je, i još uvek je, među prvim destinacijama investitora željnih sigurnosti, pa je velika tražnja za frankom dovela do njegovog drastičnog jačanja. Apresijacija je bila toliko izražena da je švajcarska centralna banka (SNB) 6. septembra ove godine donela neuobičajenu odluku o određivanju minimalnog kursa švajcarskog franka prema evru od 1,20. Istovremeno, SNB se obavezala da će, u cilju odbrane željenog kursa, intervenisati „u neograničenim razmerama“. Iako se o ovom „fiksiranju“ deviznog kursa prethodno dosta špekulisalo na tržištima, ova odluka je ipak došla kao svojevrsno iznenađenje, pa je, bar za sada, postigla željeni efekat. Naime, nakon što se u pojedinim trenucima skoro izjednačio sa evrom, franak se nakon ove odluke trguje oko nivoa koji je SNB i želela. Kao razlog za ovako drastičnu odluku u zgradi na ciriškom Birkliplacu navode „precenjenost franka, koja predstavlja akutnu pretnju po švajcarsku privredu i nosi sa sobom rizik od deflacije“. Za pojedine tržišne učesnike, čak i kurs od 1,20 čini se relativno visokim (iako je po istorijskim standardima i dalje veoma nizak, a takođe je i ispod pariteta kupovne moći, za koji se procenjuje da iznosi oko 1,30).
Uticaj franka na cene evroobveznica
SNB namerava da ostvari postavljeni cilj tako što će kupovati hartije od vrednosti poput državnih obveznica denominovanih u evrima, čime će povećati količinu franaka u ponudi. Teoretski ovo je moguće vršiti u neograničenoj meri, za razliku od politike kojom bi se nastojala ojačati valuta, a koja je ograničena količinom deviznih rezervi koje određena centralna banka poseduje. Ovo znači da će sada na deviznom tržištu postojati novi „igrač“ u vidu SNB, koji bi mogao da preplavi tržište sa neograničenom količinom franaka kako bi im oborio vrednost (slično zemljama OPEK-a koje mogu da obore cenu nafte povećavajući njenu ponudu).
Same devizne rezerve Švajcarske su, od kraja jula do kraja avgusta, povećane sa 182 na 254 milijarde franaka, pa su iznosile skoro 50% BDP ove zemlje. S druge strane, ne može se isključiti mogućnost da će ovakva politika centralne banke Švajcarske produbiti probleme na već i onako nestabilnom tržištu evropskih državnih obveznica, jer će SNB najverovatnije kupovati obveznice AAA rejtinga, čime će uticati na povećanje razlike u prinosima između nemačkih i obveznica perifernih zemalja EMU, dok Evropska centralna banka istovremeno pokušava da kroz svoj program otkupa ove razlike (spreads) smanji. Vrlo je moguće da će, zahvaljujući svojim dubokim džepovima, Švajcarci održati kurs franka iznad ciljanih 1,20. Međutim, imajući u vidu sadašnje globalno okruženje i probleme s kojima se suočavaju vodeće privrede sveta, teško je očekivati značajniju depresijaciju franka u budućnosti.
Istovremeno, švajcarska privreda se pokazala podjednako otpornom kao nemačka. Čak se i švajcarski izvoz oporavio od značajnog pada od pre dve-tri godine, i to podjednako brzo kao i onaj njenog severnog suseda. Ipak, apresijacija franka nesumnjivo negativno utiče na konkurentnost švajcarske privrede. Izvoznici su, u pokušaju prilagođavanja, značajno smanjili svoje profitne marže usled globalnog pada cena, što teško da je održivo na duži rok. Manje zarade kompanija dovode do opasnosti da investiciona aktivnost oslabi ili da se proizvodni kapaciteti presele u inostranstvo. Druga strana medalje je ta što postoji opasnost da ovako ekspanzivna monetarna politika kreira višak likvidnosti na duži rok, što može voditi ne samo pojačanom inflatornom pritisku, već i kreiranju potencijalno opasnih „balona“ na tržištu, uključujući i tržište nekretnina.
Drugi bitan efekat trenutne privlačnosti franka kao safe haven valute je i pojava negativnih kamatnih stopa. Zdravorazumska ekonomska logika kaže da će, ako je suočen sa negativnim nominalnim prinosom, investitor pre držati keš u fizičkom obliku gde mu je nominalni prinos jednak nuli (postoje izuzeci, poput kratkoročnih diskontnih hartija Trezora SAD, koji povremeno i veoma kratko imaju negativne prinose). Međutim, velika nesigurnost na finansijskim tržištima utiče na investitore da traže privremeno utočište u veoma likvidnim sredstvima, spremni da privremeno prihvate negativan prinos, ali da za uzvrat dobiju sigurnost, nasuprot riziku od potencijalno velikog gubitka kod rizičnijih oblika aktive. Tako, usled fiskalnih, finansijskih i političkih problema u SAD i EU, veliki iznosi međunarodnih sredstava preplavljuju malo švajcarsko tržište. Zbog toga, ali i zbog kreiranja novca od strane centralne banke, švajcarske poslovne banke nastoje da zaštite svoje bilanse ne prihvatajući depozite ili čak naplaćujući provizije na njih (negativne kamatne stope).
Franak, Austrija i Mađarska
Postoji još jedna implikacija nedavnih dešavanja na švajcarskom tržištu, koja bi mogla imati efekat na EMU. Naime, treba imati u vidu učešće švajcarskog franka kao valute u finansiranju bankarskog sistema Austrije i njenih istočnoevropskih partnera (najkarakterističniji je slučaj Mađarske), pa su se tako razlike u prinosima na austrijske državne obveznice (spreads) i CDS Austrije u jednom trenutku našli pod pritiskom usled jačanja franka. Ovo čini i otplate zajmova denominovanih u francima težim, što negativno utiče na stabilnost bankarskog sistema Austrije. Centralna banka Austrije je objavila da je nekih 17% zajmova privatnom sektoru denominovano u francima, dok u većini drugih zemalja taj iznos retko prelazi 5%.
Bez obzira na duboke džepove Švajcarske, ova politika fiksiranja kursa ima svoja ograničenja, a ona su dostignuta kada povećana ponuda novca izazvana intervencijama centralne banke dovede do velikog inflatornog pritiska. Kada je SNB donela sličnu odluku o „fiksiranju“ deviznog kursa 1978. godine, došlo je do rasta inflacije sa 1% na 5% u roku od godinu dana, pa je kratko nakon toga taj valutni „peg“ suspendovan. Na sreću, inflacija je trenutno jedna od najmanjih briga za Švajcarsku, jer je apresijacija izazvala rizik od deflacije, dok je stopa inflacije trenutno na nivou od 0,5%, uz istovremeno usporavanje privrednog rasta. S toga, politika intervencija na deviznom tržištu ne bi trebalo da izazove bilo kakav inflatorni pritisak u narednih godinu dana. Iako zbog ovoga u ovom alpskom raju stvari mogu izgledati idilično, veliki rizik za Švajcarsku predstavlja dalja eskalacija krize u zoni evra, imajući u vidu otvorenost švajcarske privrede i njenu povezanost sa EU. U tom slučaju, ne samo da će pad tražnje na tržištu najvećeg trgovinskog partnera ove zemlje pogoditi švajcarsku privredu, već će i dalje postojati trend jačanja franka, što nikako ne odgovara ovoj alpskoj državi.
Onaj ko poznaje Švajcarce, zna i kako su oni ponosni na svoju nezavisnost i neutralnost i koliko je ljubomorno čuvaju. U svetu koji se pred našim očima menja, a očiglednost te promene je ova kriza pospešila, pitanje je koliko će Švajcarska uspeti da ostane izolovana od globalnih tokova, bez obzira na to što je usled krize projekta evra odlučnost Švajcaraca da ne budu uvučeni u EU dosegla svoj vrhunac. Na kraju, Švajcarska će biti suočena ili sa daljim jačanjem franka ili sa fiskalnom unijom zemalja EMU koje će pojačati svoj pritisak na ovu zemlju zbog poreskog utočišta koje ona pruža. Kako god da se evropska priča završi, da bi i dalje sačuvali svoju kulu od slonovače, švajcarska inovativnost će morati otići mnogo dalje od časovnika sa kukavicom.
David Mališ
Izneti stavovi su lični i ne predstavljaju zvanične stavove NBS
Tekst je iz decembarskog broja Biznis i finansije