Nemačka policija je prošlu godinu označila kao “renesansu grupe Bader-Majnhof”, nekadašnje terorističke frakcije Crvene armije, koja je izvodila bombaške napade, otmice i ubistva 70-ih i 80-ih. Europol tvrdi da su levičari danas mnogo nasilniji nego ranije, bolje organizovani i dobro povezani sa istomišljenicima iz celog sveta.
Iako pažnju javnog mnjenja sve češće zaokuplja jačanje desničarskog ekstremizma, nedavno je u Nemačkoj sprovedena racija među agresivnim levičarima zbog brutalnih napada na desničare. Ovo nije usamljen slučaj – većina marševa ultradesničara u Evropi prošle godine bila je u znaku sukoba sa radikalnim i za borbu opremljenim levičarima.
Prema Europolovim podacima, ekstremna levica jača na starom kontinentu iz godine u godinu: sa 20 odsto učešća u bombaškim napadima u 2009. došli su na 51 odsto u 2010. godini. Još nisu objavljeni podaci za prošlu godinu, ali za pretprošlu se zna da da su levičari učestvovali u 45 terorističkih napada sa šest smrtnih ishoda, od čega je jedan nastradali bio policajac. U svojim akcijama, levičari su mnogo nasilniji nego ranije, bolje organizovani i povezani sa ekstremnim levičarima iz celog sveta.
Ekstremni levičari, tradicionalno, najjače uporište imaju u Grčkoj, Italiji i Španiji. U poslednje dve godine ne mogu se prebrojati bombaški incidenti u Grčkoj u kojima su učestvovali ekstremni levičari i anarhisti. Iako nekad ne preuzimaju odgovornost za napade, stručnjaci prepoznaju potpis anarhista – to su uglavnom zapaljive bombe pravljene “u kućnoj radinosti”, a usmerene na simbole bogatstva, bilo privatne bilo državne.
Ovakve grupe nisu isključivo bombaške. Na primer, grčka “Revolucionarna borba” je još 2007. ispalila raketu na ambasadu SAD u Atini. Od tada ova organizacija pravi bombe i šalje ih svojim metama, a ni to što su lideri u zatvoru nije ih sprečilo da nedavno upadnu u jednu radio stanicu iz koje su emitovali pozive na “oružanu borbu i revoluciju” i negirali pravo da im sudi “kapitalističko pravosuđe”. Posle dve decenije obustave “lova” na novinare u Grčkoj, prvi kome je oduzet život bio je novinar-istraživač Sokratis Giolias, na koga je pucao jedan levičar.
Gore berlinski autobusi
Međutim, osim ove tri PIGS zemlje, sve su češći nasilni ispadi ekstremnih levičara u zemljama poznatim po manjim stopama kriminaliteta. Tako je letos u Danskoj prebijen autor Obaminog predizbornog plakata na kome je pisalo “Hope” (Nada), i to posle otvaranja sopstvene izložbe – dobio je batine od levičara koji ga optužuju za proameričku propagandu. Danski južni sused, Nemačka, sudeći po podacima njenih obaveštajnih službi, ima ozbiljnih problema sa ekstremnim levičarima. Broj nasilnih nemačkih levičara porastao je od 2005. za petinu, a broj nasilnih ispada za 20 odsto. Najveći rast zabeležen je među radikalnim levičarima, čija su krivična dela bila u porastu od 40 odsto. Nekada je desničarsko nasilje bilo upereno protiv imigranata i određenih etničkih grupa, a levičarsko protiv objekata (građevina, pruga isl). Međutim, 2009. godine u više od 9.000 krivičnih dela ekstremnih levičara, polovina je bila usmerena protiv policije, dok su ostali napadi bili protiv ekstremnih desničara. Policija je prošlu godinu označila kao “renesansu grupe Bader-Majnhof”.
Oni koji su u Nemačkoj registrovani kao „levičarski ekstremisti“ uglavnom su muškog pola (njih 84 odsto) i mlađi od 26 godina. Policija ih prati u stopu, bilo da se radi o miniranju šina u Berlinu, ili podmetanju požara, što je učestala praksa u ovoj zemlji. Naime, u prvih osam meseci prošle godine nemački levičari su spalili 530 vozila, uglavnom marke „Audi“, „BMW“, i „Mercedes“. Toliko su dobro organizovani da su u jednoj noći uspeli da spale 23 autobusa, tri automobila i kamion. Skoro je uhapšena grupa militantnih levičara koji su planirali paljenje vojnih vozila. Uprkos tvrdnjama da su ovi ekstremisti uglavnom veoma mladi, većina uhapšenih za ove napade bila je starija od 30 godina.
Prošle godine je koordinator EU tela za borbu protiv terorizma Žil de Keršov upozorio da će posledica ove krize biti jačanje ekstremističkih levičarskih i anarhističkih grupa.
Haktivisti
Internet igra značajnu ulogu i u povezivanju ekstremnih levičara. Američka vlada je 2009. objavila procenu da će se u narednoj deceniji znatno povećati broj levičarskih hakerskih napada, i da će među žrtvama biti uglavnom državne institucije i moćne kompanije. Krajem prošle godine hakeri koji podržavaju pokret Okupirajmo Vol Strit svetili su se policiji objavljujući lične podatke (pa i adrese i plate) policajaca koji su hapsili demonstrante. Hakerska grupa Anonimusi je krala podatke sa kreditnih kartica privatne obaveštajne kompanije Stratfor sa namerom da milione dolara podeli sirotinji. Zbog „Anonimusa”, ceo svet je saznao šta znači kovanica “haktivizam”, odnosno hakerski aktivizam. Za američku javnost oni su takođe levičari, koji su uspešno napadali i sajtove poput Amazona, Pej Pala, Masterkarda i nekih banaka koje su blokirale račun Džulijana Asanža. U januaru su uspeli da blokiraju sajtove svih koji podržavaju novi američki antipiratski zakon. Zbog takvih akcija „Anonimusi” su zadobili simpatije širom sveta.
Čaša previše
Levičari u Srbiji najčešće svoje akcije usmeravaju na pisanje grafita i plakate sa porukama “Smrt državi” i “Ministre na vešala”. Najnoviji incident dogodio se na tribini „Nova srpska levica“ kada je Ratibor Trivunac iz Anarhosindikalističke inicijative polio vodom profesora Filozofskog fakulteta Vladimira Ilića. Sukob se nastavio i nakon prekida tribune. Policija je kod Trivunca našla suzavac u spreju, zbog čega je priveden. On je inače već bio šest meseci u zatvoru zbog bacanja Molotovljevog koktela na ambasadu Grčke.
Marija Dukić
Tekst je iz „Biznis i finansije“ broj 84 , februar 2012: Rast ekstremizma