Evropsko sanjarenje o razbijanju monopola Standard i Pura, Mudisa i Fič grupe nad kreditnim rejtinzima može postati realnost ako nemački konsultant za zajmove, Markus Kral, uspe u pravljenju Evropske rejting agencije, piše Presseurop prenoseći nemački Die Zeit.
Markus Krol je evropska poslednja nada jer zna da kontinentu treba malo uspeha. Zato čovek iz konusltantske firme Roland Berger putuje s kraja na kraj Evrope već nekoliko nedelja, posećujući svakodnevno banke, osiguravajuća društva i investicione fonove gde objašnjava važnost svoje misije.
Od zakazanih 60 poseta, Kral se nada da će prikupiti 30 potpisa, od kojih je svaki vredan po 10 miliona evra – 300 miliona ukupno, a taj novac će otići za pravljenje Evropske rejting agencije od nule.
Kral se nada da će uspeti u onome u čemu niko nije uspeo u poslednjih 20 godina, a njegov zadatak je verovatno poslednja evropska šansa da se suprotstavi trima anglo-saksonskim agencijama koje dominiraju globalnim biznisom kreditog rejinga, a to su Standard i Pur (Standard & Poor Rating Services), Mudis (Moody’s Investors Service) i Fič (Fitch Ratings), poznati i kao Velika trojka.
Ono što ohrabruje Markusa Krala je osećaj da Velika trojka ima veoma malo prijatelja u Evropi, ali njegovi rivali su mnogo moćni jer svaka kompanija, banka ili država koja želi novac od investitora treba kreditni rejting. Što je rejting bolji to jeftinije mogu pozajmljivati novac, a da bi dobili rejting moraju se okrenuti Velikoj trojci čija je moć duboko usidrena u propise, a njihova popularnost među investitorima je dobra. Zbog toga je borba Markusa Krola sizifovski posao, ali on želi da im doskoči i to sledećim planom.
Prvo bi se osnovala Evropska Rejting Fondacija, a nakon 12 do 18 meseci Kral se nada da će prvi rejtinzi biti predstavljeni tržištu. Tada bi se predstavili rejtinzi država, a kompanije i banke došle bi na red kasnije. Za tri godine Kral se nada da će zaposliti hiljadu ljudi, a za pet godina Agencija bi trebalo da drži 25% udela u Evropi. Za deset godina plan je da se preuzme 25% svetskog tržišta.
Iako već postoji konkurencija, jer po raznim izvorima u svetu postoji između 70 i 150 rejting agencija, one rade uglavnom na lokalnom nivou ili za individualne udele, ali investitori čiji se udeli mere milijardama širom sveta troše svoj novac na osnovu rejtinga koje ispostavi Velika trojka. Države se od njih ograđuju jer im snižavanje rejtinga onemogućava ili poskupljuje pozajmljivanje novca sa globalnog tržišta kapitala.
Ovaj klasični model, koji će Markus Kral morati da prati u početku, agencije plaćaju oni čiji se kreditni rejting ocenjuje. Tako, deluje paradoksalno, ali Grčka i Portugal plaćaju stotine hiljada evra godišnje rejting agencijama.
Činjenica da je Velika trojka više ili manje sama u svom polju i da su izložene maloj konkurenciji odražava i njihove profite. U 2011. godini Fič je poslovao na operativnoj margini od 31%, S&P 41%, a Mudis 44%. Agencija koju Kral želi da stvori neće biti profitna kao što su agencije iz Velike trojke, već cilj da 30 velikih investitora ulože novac bez želje za profitom – što bi osiguralo njenu nezavisnost. Međutim, jedan iskusni bankar sa Volstrita kaže da Velika trojka ima ogroman uticaj zato što postoje dugo praktično koliko i sam Volstrit.
Čak iako Markus Kral uspe u stvaranju agencije suočiće se sa problemom privlačenja klijenata. To je zatvoreni krug jer se banke i kompanije obraćaju agencijama samo kada ih investitori drže za ozbiljno, a investitori ih uzimaju za ozbiljno samo kada ih unajmljuju banke i kompanije.
Ali Kral nastavlja sa borbom jer je za Roland Berger projekat stvar reputacije, a konsultantima neće smetati jadan ili drugi unosni ugovor. Zato Kral ima još jednog keca u rukavu, a to je kec koji bi pomogao da se dugoročno promene pravila igre – studija Rolanda Bergera koja pokazuje da američke kompanije kao što su Vanguard, Capital World, State Street, Black Rock i druge imaju udele u Mudisu i Mekgrov Hil (McGraw-Hill), matičnoj kompaniji S&P, što postavlja pitanje konflikta interesa i monopola.
Iz Velike trojke opovrgavaju rezultete istraživanja. „Prosta činjenica da je isti investitor i u Mudisu i u Megrov Hilu ne znači da postoji zavera”, kaže Daniel Kotler iz nemačkog Mudisa, dok je njegov kolega iz S&P, Torsten Hinriks, još jasniji u izjavi da „čak ni njegov direktor nema uticaja na odluke i analize”, rekavši i da su analize i posao strogo odvojeni, te poželevši sreću Markusu Krolu u svom naporu.
Uroš Nedeljković