BRIK, radna snaga i sindikati: Da nam živi, živi rad

Zemlje takozvane grupe BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) danas su tvrda „cigla“ razvoja (brik na engleskom znači „cigla“, ali kolokvijalno i „sjajan momak“). One svojim visokim stopama rasta čine balans svetske ekonomije, nasuprot krizi. Jedne od njih (Brazil i Rusija) svoj nagli napredak zasnivaju na visokim cenama sirovina, druge na tvrdom radu – nižim cenama radne snage (Indija i Kina). Iako sve one uvažavaju međunardne propise o zaštiti radnika, borba za plate i uslove rada je sve žešća. Nivo življenja zaposlenih u zemljama BRIK je nejednak, ali generalno nizak u odnosu na svetske standarde. Tempo kojim se razvijaju daje osnova za verovanje da će – kako uostalom njihove političke elite i obećavaju – uspeti da u nedalekoj budućnosti pristignu srednje razvijene zemlje, a u ponečem da premaše i najrazvijenije. Valja imati u vidu da su sve one doskora bile na mnogo nižem stepenu uslova rada i nagrađivanja, te da spadaju u retku vrstu zemalja koje imaju jasne prespektive. Proces emancipacije radne snage podrazumeva i da se događaju masovni protesti zaposlenih te da se u borbi za bolji nivo rada i življenja formiraju jaki sindikalni pokreti. Bez sumnje je u tom kontekstu najznačajnija Kina i kao najbrojnija, i kao najveće tržište (druga ekonomija u svetu) i kao zemlja jasne političke orijentacije na jačanje tržišta rada. Nismo skloni da njih i njihove sisteme nekritički veličamo, ali je za sada sasvim sigurno da te zemlje svojim primerom dokazuju nadmoć realne ekonomije nad „kreativnim“ finansijama koje su dovele do krize svetskih razmera.