Rešenje krize u evrozoni nije na vidiku – Grčkoj će verovatno biti potrebno još jedno restrukturiranje duga, kao i Portugalu i Irskoj. Kriza banaka teško da se može rešiti bez uklanjanja njenog uzroka ili bar bez dokapitalizacije, pišu ekonomisti Nuriel Rubinii Arnab Das, obojica rukovodioci uRoubini Global Economics. U tom kontekstu pominje se „raskid“ između slabih i jakih država regije.
Oni pišu da ma kako razvod teško padao nekima, on je bolji od lošeg braka. Dugovi perifernih zemalja prete da ugroze razvoj i ovih ali i jakih i odgovornih ekonomija. Zato autori teksta predlažu „sporazumni razvod“ u kome bi zemlje opterećene dugovanjima koje napuste evrozonu morale da se okrenu razvoju uz pomoć izvoza i povećanja prihoda. Kao i uz svoje valute. Oni koji ostanu u ovoj skupini trebalo bi da se vode domaćom tražnjom. Idelano bi bilo da iz evrozone istupe pet najugroženijih članica – Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija, ali da se napravi most između njih i evrozone.
Dobro bi bilo povratiti konkurentnost kroz devalvaciju a ne menjanje cena jer bi onda izazvali deflaciju duga, što je podjednako loše kao i ova dužnička kriza.
Prelazni monetarni okvir bi trebalo da smanji rizike za valutu dok se stvari ne vrate u normalu, a posle tranzicije nacionalne banke i ECB trebalo bi da se dogovore oko zajedničkih niova inflacije i sprečavanja protekcionizma širom EU. Zemlje koje su izašle iz evrozone ostaće male ali otvorene ekonomije sa možda većom inflacijom. One bi dobile „alimentaciju“ dok su u tranziciji ili bar neku pomoć, što bi im ublažilo gubitke pri prelasku na svoje valute i održalo Evropsku uniju na skupu.
Za izlazak iz evrozone je krucijalan konzistentan pravni okvir, kao npr. kada bi se svi ugovori zaključivali po domaćim zakonodavstvima zemalja koje su istpuile i po njihovim valutama. Za ugovore koji važe po međunarodnim zakonima evro bi i dalje bio dominantna valuta.