Velikom broju upozorenja da bi sadašnja globalna kriza mogla nalikovati Velikoj depresiji između 1928. i 1939. godine koja se završila usponom nacizma i Drugim svetskim ratom, pridružio se i Ronald Jansen, ekonomski savetnik sindikata u Briselu. On je na sajtu SEJ u kratkom tekstu i uz grafikon koji prikazuje na koji način su nacisti – pokretanjem proizvodnje oružja i infrastrukture – smanjili visoku nezaposlenost gotovo na nulu, uputio apel današnjim evropskim liderima da bi umesto brutalnih mera štednje, čija je posledica i visoka nezaposlenost, trebalo da razmisli i o ovakvim lekcijama iz istorije.
Taj apel usledio je pošto je juče saopšteno da će se lideri Italije, Francuske, Nemačke i Španije sastati 22. juna u Rimu da bi još jednom razgovarali o krizi u evrozoni, samo nekoliko dana nakon ključnog glasanja u Grčkoj.
Samit, na kom se italijanski premijer Mario Monti nada da će uspeti da pomiri stavove Nemačke i Francuske u vezi podsticanja privrednog rasta u evrozoni, dolazi samo nedelju dana pre redovnog polugodišnjeg samita EU 28. i 29. juna, na kojem se očekuju dalekosežnije odluke evropskih lidera u vezi sa načinom na koji će se tražiti izlaz iz krize u evrozoni.
U svom tekstu Jansen skreće pažnju da je Evald Novotni, guverner Centralne banke Austrije, nedavno izjavio da su politika štednje primenjivana tokom Velike depresije i njena posledica masovna nezaposlenost pogodovale usponu nacional-socijalizma. Imajući u vidu da je Novotni član saveta Evropske centralne banke njegova izjava je i hrabra i interesantna, kaže Jansen.
Isto toliko je interesantno (i politički nekorektno, primećuje on) pominjanje ekonomskog preokreta po dolasku nacista na vlast. Grafikon Ričarda Kua iz Nomure pokazuje da je nezaposlenost u Nemačkoj pala sa 30 odsto skoro na nulu kada se deficit udvostručio na 10 odsto zbog izgradnje tenkova i infrastrukture za njih, kojom bi kasnije oni osvajali Evropu.
Danas je situacija drugačija u smislu da nije dramatična nemačka već nezaposlenost u zemaljama sa velikim deficitima. Ključna poruka koju možete izvući iz ovih podataka je, piše Jansen, da bi „evropska finansijska elita koja se sada svom snagom upinje kako bi ustanovila nove sporazume i zakonske procedure za nametanje brutalnih mera štednje koje su nehumane, trebalo da razmotri ove lekcije iz istorije“.
Poređenje Velike depresije i Velike recesije (poslednje globalne krize) je posebno krajem prošle godine veoma često spominjala i Kristin Lagard, direktorka MMF.