Kanadske banke uspešnije odolevaju učestalim poremećajima na globalnom finansijskom tržištu nego američke i evropske, pre svega zahvaljujući uspešnom kontrolisanju rizika, kao i konzervativnijoj politici i striktnom nadzoru regulatora. To ih je učinilo sigurnijim za ulagače, a za očekivati je da će pojačana regulativa i ostalima nametnuti strožija pravila, uprkos protivljenjima.
Sredinom maja ove godine jedna pogrešna procena koštala je JP Morgan Chase & Co skoro dve milijarde dolara gubitka. Banka je ušla u neke pozicije na tržištu kojima je trebalo da hedžuje deo svoje aktive i „zaštiti“ se od negativnih pojava, ali se ispostavilo da ti derivati nisu bili direktno vezani za aktivu, što je izazvalo sasvim suprotan efekat. Akcije JP Morgana pale su za 6% po zatvaranju tržišta, a dan kasnije i dodatnih 9%, dok je njen kreditni rejting pao sa AA- na A+. Ova loše osmišljena i loše izvedena strategija – kako su potom priznali i njeni zvaničnici – ozbiljno je ugrozila reputaciju koju je ova banka uspela da održi na visokom nivou i tokom poslednje finansijske krize. Takođe, ovakav propust finansijskog giganta koji je do juče važio kao sigurno mesto za ulaganja, uzrokovao je lančanu reakciju – pad akcija ostalih američkih banaka kao što su Citigroup, Wells Fargo i Bank of Amerika za 2 do 4%. Time je dodatno aktuelizovano pitanje da li je neophodna pojačana regulacija finansijskog tržišta, kao što su mere protiv rizičnih bankarskih transakcija koje pod nazivom Vokerovo pravilo treba da stupe na snagu 21. jula ove godine.
U prilog stavu da bi finansijskim institucijama u Americi i Evropi dobro došla dodatna regulativa koja bi ih „zaštitila od samih sebe“ svedoči i Bloomberg-ova lista 10 banaka koje su najbezbednije za ulaganja, a među kojima nema nijedne američke banke, dok je od evropskih pozicionirana samo jedna, i to na desetom mestu. Bloomberg je listu objavio početkom ove godine, sa sledećim redosledom:
1.Overseas-Chinese Banking, Singapur
2.BOC Hong Kong Holdings, Hong Kong
3.Canadian Imperial Bank of Commerce, Kanada
4.Toronto-Dominion Bank, Kanada
5.National Bank of Canada, Kanada
6.Royal Bank of Canada, Kanada
7.United Overseas Bank, Singapur
8.DBS Group Holdings, Singapur
9.Hang Seng Bank, Hong Kong
10.Svenska Handelsbanken, Švedska
Da bi napravio ovu listu, Bloomberg je analizirao 78 svetskih banaka sa aktivom preko 100 milijardi dolara. Rangiranje je bazirano na nizu statističkih pokazatelja od kojih je najvažniji Tier 1 – kapitalni racio koji izračunava odnos kapitala prema rizikom ponderisanoj aktivi. Tier 1 kapital uključuje bančine novčane rezerve, obične akcije i neke klase preferencijalnih akcija, koje kombinovano mogu da služe kao amortizer za gubitke. Ostali parametri odnose se na deo aktive koji pripada aktivi u docnji, na visinu depozita, kredita, prihoda i rashoda, što sve zajedno daje sliku ukupnog stanja, pa shodno tome i broj bodova u postupku rangiranja banke.
Kao i prilikom sličnih rangiranja, i ovom kriterijumima može da se zameri da su izostavili još neke tržišne parametre kao što su reputacija banke, ukupan kapital kojim raspolaže, spred kreditnih derivata ili opšta međunarodna konkurentnost. Kada bi se i ovi faktori uzeli u obzir teško da bi, recimo CIBC banka (rangirana kao treća i ujedno najbolje plasirana kanadska banka), koja je potpuno orijentisana na lokalne poslove sa stanovništvom mogla da parira globalnim igračima sa širokom lepezom finansijskih deltanosti, kao što su RBC ili TD banka. Međutim, cilj ovog rangiranja je bio da se banke uporede prema kvalitetu kapitala a ne u odnosu na njegovu veličinu ili veličinu aktive, odnosno da se odgovori na pitanje koje je u aktuelnim okolnostima najvažnije za ulagače: koje su banke u najboljem položaju da izdrže nagle i nepredvidive tržišne poremećaje kojih u poslednje vreme ima na pretek.
Po čemu se razlikuju kanadske banke
Uočljivo je da na listi dominiraju kanadske banke, a pitanje šta je doprinelo takvom rejtingu je još zanimljivije ako se ima u vidu da nacija od 34,7 miliona ljudi ima samo osam banaka čijim akcijama se trguje na tržištu kapitala, od kojih su dve regionalni kreditori. Same banke kao ključne faktore uspeha navode konzervativnu politiku, čiji je akcenat na upravljanju likvidnošću i strogom kontrolisanju rizika, kao i striktni regulatorni nadzor jedinstvenog supervizora koji zaheva da kanadske banke drže nivoe kapitala iznad međunarodnih standarda. Kanadski regulator, Office of the Superintendent of Financial Institutions Canada (OSFI) je još početkom 1999. naložio kanadskim bankama da izdvoje najmanje 10% kapitala kao amortizer od gubitaka (u odnosu na 8% koje je propisao Bazel I), što je u to vreme bilo veoma nepopularno, ali je zaštitilo kreditore od rizičnih poteza koji su potkopali druge globalne banke, naročito u 2008. godini.
Regulator je postavio i kriterijume za kvalitet bankarske aktive, zahtevajući od banaka da drže 75% svog ukupnog kapitala u akcionarskom kapitalu. U 2010. godini regulatori su ponovo napisali pravila da bi prevazišli nedostatke koji su se ispoljili u finansijskoj krizi. Ona nalažu bankama da drže 7% svoje aktive kao jezgro rezerve, ili jezgro akcionarskog kapitala Tier 1, od 2019. godine kada najnovija pravila – poznata kao Bazel III – budu u punoj primeni. Od banaka će se zahtevati da imaju minimalni Tier 1 kapital od 6% počev od 2015. godine.
Mada je posedovanje jakog kapitala od ključnog značaja, kanadske banke će biti uspešne samo ako mogu da prošire svoje delovanje. Prema izveštaju “Bloomberg Markets” iz juna prošle godine, šest najvećih kanadskih banaka je od 2008. uložilo 37,8 milijardi dolara u oko 100 akvizicija u zemlji i inostranstvu. Akcije kanadskih banaka su se bolje kotirale od akcija južno od granice. Tokom protekle četiri godine, zaključno sa 31. decembrom 2011. godine, the Standard & Poor’s/TSX Composite Commercial Banks Industry Index (STCBNK), koji prati osam kanadskih banaka čijim akcijama se trguje na tržištu kapitala, porastao je za 4,8% u poređenju sa 56% pada za 24 članice KBW Bank Index (BKX), koji uključuje najveće banke SAD.
Ipak, kanadske banke nisu bile potpuno imune na poremećaje na bankarskim tržištima u SAD i Evropi u proteklih nekoliko godina. CIBC je morala da otpiše preko 10 milijardi kanadskih dolara posle finansijske krize u SAD, što je više od bilo koje druge kanadske banke. CIBC je takođe bila jedna od prvih koje su obnovile svoj bilans stanja prodajom 2,4 milijarde akcija devet meseci pre propasti Lehman Brothers i zamrzavanja tržišta. No, krajnja računica pokazuje da su otpisi kanadskih banaka bili tek neznatan deo u ukupnoj sumi od 2.000 milijardi i 800 miliona dolara gubitka koji su proizvele finansijske kompanije širom sveta.
Izgledi u ovoj godini
Kada se razmatra kakvi su izgledi globalnih banaka za ovu godinu, posebno zabrinjava činjenica da je njihova performansa od početka godine opala 27,8% u apsolutnim relacijama i 16,3% na relativnoj osnovi, te da je bankarski sektor imao slabiju performansu samo na vrhuncu globalne finansijske krize 2008. godine. Problem globalnih banaka je četvorostruki. To je, pre svega, neizvesnost u pogledu izgleda za globalni rast, na šta ukazuju najnoviji ekonomski podaci. Drugi je što je dužnička kriza u evrozoni ušla u znatno opasniju fazu, u kojoj tržište u cenu počinje da uračunava mogući raspad evra.
Treća opasnost je takozvani rizik zaraze. Uprkos izveštajima sa EU samita od 26 oktobra 2011. godine i stalnih kupovina obveznica koje sprovodi Evropska centralna banka (ECB), rizik zaraze je naglo porastao: pri 750 milijardi evra dužničkih dospeća u narednoj godini za banke u evrozoni, ako se tržišta za finansiranje ne otvore i/ili ne budu date državne garancije za ročno finansiranje, evropski bankarski sektor je izložen riziku ‘’divljeg’’ smanjenja svojih bilansa stanja, što ugrožava raspoloživost kredita i može imati za ishod kreditni škripac. Četvrti problem je neizvesnost u pogledu bankarske regulative, kao što je uticaj Dodd-Frankovog zakona na američke banke, pritisci nemačke i francuske vlade da se uvede novi porez na finansijske transakcije i definiše rizikom ponderisana aktiva po Bazelu III koju treba da sprovedu Federalne rezerve, kao i nedavno saopštenje FED-a o narednom, još oštrijem stres testu, koji uključuje scenario duboke recesije – što dalje prouzrokuje neizvesnost u u pogledu distribucije kapitala, odnosno potencijala za otkup sopstvenih akcija.
Kad se sve ovo uzme u obzir, za očekivati je da se regulativa na globalnom finansijskom tržištu pojača uprkos žestokom protivljenju banaka. Ili, kako je rekao jedan američki kongresmen koji se zalaže za veću kontrolu nad bankama: “JP Morgan Chase je, mimo ikakvog uplitanja vladinih instuitucija, zbog pogrešnih transakcija izgubio pet puta veću sumu nego što tvrde da ih vladina regulativa košta“.