Sutra počinje velika konferencija Evropske komisije o politici zapošljavanja koja će biti održana 6. i 7. septembra u Briselu. Nazvana “Poslovi za Evropu” (Jobs 4 Europe), konferencija će se zasnivati na takozvanom Paketu za nezaposlenost koji je Komisija usvojila 18. aprila 2012, rezultatima godišnje koordinacije ekonomskih politika država članica nazvane “Evropski semestar” i strukturalnih reformi država članica i daje im preporuke za narednih 12 do 18 meseci. Da je ovo veliki problem starog kontinenta pokazuje statistika koja uočava polovinu mladih u južnoj Evropi na biroima, ali i u Srbiji u kojoj se godišnje broj nezaposlenih mladih povećava za oko tri odsto.
Porast stope nezaposlenosti mladih u nekim zemljama članicama EU mogao bi da bude „ozbiljna pretnja socijalnoj koheziji“, upozorila je Evropska komisija poslednjeg dana avgusta, samo sedmicu pred veliku konferenciju o politici zapošljavanja i ispunjavanju ciljeva iz Strategije 2020 koji se odnose na taj gorući problem evropskog društva. Evropski komesar za zapošljavanje Laslo Andor (Laszlo) naveo je u saopštenju 31. avgusta da je potrebno da „institucije EU, vlade, biznismeni i partneri i to na svim nivoima učine sve što mogu da se izbegne da cela jedna generacija bude izgubljena, što bi bila ekonomska i socijalna propast“, prenosi EurActiv.
Statistički biro EU (Eurostat) objavio je 31. avgusta podatke o nezaposlenosti u evrozoni u junu 2012. koji pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih u 10 članica zone opala, ali da je istovremeno znatno porasla u Španiji, Grčkoj i na Kipru.
U Grčkoj je bez posla 53,8% mladih, a u Španiji 52,9%, objavio je Eurostat na svom internet sajtu. Najniža stopa nezaposlenosti te kategorije stanbovništva je u Nemačkoj – 8% i Austriji gde je samo nešto viša – 8,9%, a sledi ih Holandija sa 9,2%.
Prema navodima Eurostata, broj mladih u evrozoni je u julu 2012. bio za 204.000 veći nego u julu 2011. U januaru 2012. u zoni evra je bilo 88,6 miliona mladih do 24 godine i ukupno 332 miliona stanovnika, a u EU 138,4 miliona mladih od ukupno 502,6 miliona stanovnika.
Danas je u zoni evra bez posla 22,5 % mlađih od 24 godine, a u julu 2011. ih je bilo 21,3 %. U Italiji je taj postotak, prema navodima nacionalnog instituta za statistiku, iznad 35 %.
Evropska komisija je saopštila da je za rešavanje tog problema iz Evropskog socijalnog fonda (ESF) državama članicama uputila tri milijarde evra.
Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Portugal, Slovačka i Španija primaoci su sredstava iz fondova ESF u okviru pilot projekta započetog ranije tokom 2012. godine. Stopa nezaposlenosti mladih u svakoj od ovih zemalja pojedinačno je viša od 30%.
Evropski forum mladih (European Youth Forum – YFJ), platforma koja okuplja organizacije mladih u Evropi tvrdi da tih osam zemalja novac nije koristilo da finansira neke nove mere, prenosi Euobzerver. “I dalje tragamo za indikatorima i ažuriranim podacima da taj novac zaista stize državama članicama i da je stavljen na korišćenje kako bi se mladoima pomoglo da pronađu posao”, rekao je predsednik Foruma Peter Matjašič.
Nezaposlenost među mladima je veliki problem i u Srbiji i u porastu je, kao i opšta stopa nezaposlenosti. Prema Anketi o radnoj snazi, 23% građana Srbije je nezaposleno. Među najmlađom kategorijom stanovništva koja se ubraja u statistiku, starosti od 15 do 19 godina, i čija stopa aktivnosti je dosta niska sa 9%, nezaposleno je 62,2% njih, dok je u kategoriji od 20 do 24 godine nezaposlenost 48,8%. U kategoriji od 25 do 29 godina stopa nezaposleosti je 35,6%, a 30 do 34 godine 27%.
Stopa nezaposlenosti među mladima je u porastu, kao i opšta stopa nezaposlenosti. Tako je opšta stopa nezaposlenosti od 2010. do 2011. povećana sa 19,2% na 23%, među mladima od 20 do 24 godine sa 45,1% na 48,8%, a u kategoriji od 25 do 29 godina sa 32,6% na 35,6%.
U Srbiji, paralelno sa porastom stope nezaposlenosti, opadaju stope zaposlenosti i aktivnosti zbog starenja stanovništva.
On je pozdravio predlog Evropske komisije nazvan Garancija za mlade čiji je cilj da se mladima nađu radna mesta, ponudi obuka ili dodatna obuka u roku od četiri meseca nakon što ostanu bez posla.“Investiranje 10 milijardi evra u taj predlog moglo bi da broj mladih koji su nezaposleni (u EU) do 2014. godine smanji za dva miliona”, rekao je Matjašic.
U međuvremenu, ukupna stopa nezaposlenosti u evrozoni u julu je dostigla 11,3%, što je povećanje u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosila 10,1%, saopstio je Eurostat. U apsolutnim brojevima, to znači jos dva miliona ljudi koji su ostali bez posla.
U celoj Evropskoj uniji, odnosno u svih 27 zemalja članica, stopa nezaposlenosti bila je 10,4% u julu 2012. i stabilna u odnosu na jun, ali skoro za jedan procentni poen viša nego u julu 2011. kada je iznosila 9,6%.
U julu 2012, 5,47 miliona mlađih od 25 godina bilo je bez posla u EU. Stopa nezaposlenosti bila je 22,5% u EU a 22,6% u evrozoni. U julu 2011, u EU je stopa nezaposlenosti bila 21,3% i 20,7% u evrozoni.
Konferencija
Cilj skupa Poslovi za Evropu na kome će učestvovati između ostalih i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) i prvi čovek Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) jeste da se razmotre nove dimenzije politike zapošljavanja posebno u odnosu na funkcionisanje evropskog tržišta rada, razvoja plata, nejednakosti i pojma “flexicurity”, odnosno „fleksigurnosti“ u vreme krize.
“Flexicurity” – termin koji se poslednjih nekoliko godina koristi u EU kada se govori o politici zapošljavanja – kombinacija je engleskih reči fleksibilnost – “flexibility” i sigurnost – “security”. U zvaničnim dokumentima EU pojavljuje se prvi put u rezoluciji Evropskog parlamenta iz 29. novembra 2007. o “zajedničkim principima fleksigurnosti”. Suština koncepta koji s krizom postaje sve aktuelniji i primenjiviji jeste da zaposleni moraju da budu fleksibilni kada se radi o češčoj promeni radnih mesta i sticanju novih veština koje treba da budu deo koncepta kontinuirane edukacije. Istovremeno, država mora da bdue ta koja će biti obavezna za sigurnost (security), odnosno da može da ponudi dovoljan broj radnih mesta, odnosno da što omogući zapošljavanje što većeg broja ljudi pod dobrim uslovima.
Strategija Evropa 2020 u delu politike zapošljavanja predviđa kao cilj da 75% stanovništva između 20 i 64 godina bude zaposleno.