Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika (BRICS zemlje) najavile su da će na samitu u Južnoj Africi 2013. godine proglasiti osnivanje svoje razvojne banke, koja bi trebalo da bude alternativa MMF i Svetskoj banci. S obzirom na unutrašnje tenzije unutar ove grupacije i raspolućenost između želje da se eliminiše siromaštvo u sopstvenim zemljama i globalno, na jednoj strani, i stekne apstraktna strateška prednost u odnosu na ostatak sveta, na drugoj strani, vrlo je verovatno da će ova inicijativa, bar na početku, biti redukovana na bazične funkcije razvojne banke i “ekspres šaltera” za kreditiranje međusobne spoljne trgovine u teškim vremenima.
Na četvrtom samitu BRICS zemalja (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) u Nju Delhiju krajem marta 2012. objavljena je namera o osnivanju BRICS razvojne banke. Naručena je detaljna studija izvodljivosti na osnovu koje će biti lansirana nova banka na petom samitu BRICS zemalja 2013 godine.
Ideju BRICS razvojne banke podržale razvijene zemalje i vodeće međunarodne finansijske organizacije (MFO). Svetska banka (SB) je izrazila spremnost da sarađuje sa novom bankom i pomaže na putu ostvarenja te ideje. SB je već partner u drugim regionalnim bankama gde doprinosi svojim znanjem i iskustvom u razvijanju investicionih, strukturnih i sektorskih operacija. U slučaju BRICS banke, SB može da pomogne u određivanjiu obima i strukture kapitala, sistema upravljanja, dobijanju visokog kreditnog rejtinga, izbora pogodne lokacije i kvalitenih kadrova.Polje saradnje sa BRICS bankom je veoma široko, pod uslovom da ova nova banka banka bude integralni deo postojeće međunarodne finansijske arhitekture.
Mnogi eksperti misle da BRICS banka nije ni opasnost ni konkurencija postojećim razvojnim bankama i drugim MFO, već dopuna koja neposredno koristi BRICS zemljama i njihovim trgovinskim partnerima, a posredno unapređuje kvalitet globalnih saznanja o pitanjima trgovine, ekonomskog rasta i razvoja.
BRICS banka potvrđuje ekonomsku moć osnivača
O veličini i značaju BRICS zemalja ne treba trošiti mnogo reči. Njihov udeo u svetskoj populaciji (2/5), društvenom proizvodu (1/4) i svetskoj trgovini (1/5) je impresivan i nastavlja da raste. Njihov kombinovan BDP uskoro će nadmašiti američki, a po sadašnjim stopama rasta bi do 2035 godine mogao da dostigne vrednost BDP G7 grupe industrijskih zemalja. Među BRICS zemljama postoje očigledne razlike. Kina je veoma uspešna u svojoj izvoznoj orijentaciji, koja joj daje ogroman suficit spoljne trgovine a bez prevelikog eksperimentisanja u oblasti makroekonomskog upravljanja. Nasuprot tome, Brazil i Indija obilato koriste monetarne podsticaje, selektivne intervencije na deviznom tržištu, trgovinsku zaštitu, i održavaju rezervisan stav prema stranim investicijama. Rusija se naslanja na prirodne resurse (naftu i prirodni gas) kao osnovu svoje ekonomske moći, ali ima nedovoljno diversifikovanu proizvodnju razmenljivih dobara i izvoza. Slična je situacija i u Južnoj Africi. Pored ekonomskih, BRICS zemlje karakterišu očigledne razlike u političkim sistemima i stepenu demokratske orijentacije. Da bi uspešno sarađivale u upravljanju novom razvojnom bankom, ove razlike bi barem delom trebalo prevazići.
Izuzev dobrih ekonomskih performansi, ovu grupu zemalja povezuje snažan zajednički interes da urede međunarodne ekonomske i finansijske odnose na način koji će pogodovati njihovom daljem razvoju i valorizovati njihov pristup pitanjima strategije i politike privrednog razvoja.
BRICS banka je takođe izraz nezadovoljstva globalnim ekonomskim poretkom
Od Drugog svetskog rata do kraja 80-ih način upravljanja MFO dobro je odražavao globalne ekonomske i geopolitičke odnose u kojima je Zapad dominirao svetom: Amerika je imenovala predsednika SB, a Evropa prvo lice MMF-a. Svet se dosta promenio za poslednjih 25 godina. Kina, Indija i Rusija su postale moćne tržišne privrede koje traže svoje mesto.
MFO su se takođe promenile, ali mnogo manje. Posle završetka reforme upravljanja u MMF-u i SB (na osnovu odluka iz 2010. godine) samo marginalno će se pomeriti moć odlučivanja. SAD će izgubiti 0.5% glasova ali će sa 16.5% glasova i dalje biti najveća pojedinačna zemlja. Evropa će izgubiti a BRICS zemlje će dobiti oko 4% glasova (u čemu Kina dobija čak3%). Zemlje u razvoju i tranzicione privrede povećaće svoje učešće za oko 1%.
Suštinski, ništa se neće izmeniti. SAD će zadržati pravo veta na sve važne odluke koje traže većinu od 85% glasova. BRICS zemlje sa 14% glasova neće imati pravo veta, Evropa će i dalje imati najveći blok glasova ali ga verovatno neće koristiti – kao ni do sada.
Nedavna imenovanja vodećih ličnosti MMF-a (prošle godine) i SB (ove godine) takođe ostala su u okviru tradicionalnih prava SAD i Evrope. Pokušaj da se na mesto predsednika SB kandiduje predstavnik zemalja u razvoju osujećen je sa pozicije nasleđenih prava. Bez mnogo rasprave, Obama je objavio da nije spreman da odustane od prava imenovanja predsednika SB. Apeli nisu pomogli.
Nove ekonomske sile okupljene u BRICS grupu nisu zadovoljne ovakvim ishodom. Nova BRICS banka je jedan od mogućih odgovora na status quo u MFO.
Osnovni domen rada BRICS banke biće razvoj i trgovina
Sudeći po svemu, BRICS banka će imati ne samo klasične razvojne funkcije (po ugledu na SB – tačnije funkcije koje imaju IBRD, IDA, IFC, MIGA i ICSID), već i funkcije podržavanja spoljne trgovine (prevashodno među članicama BRICS grupe).
Obzirom na ogromna sredstva koja se usmeravaju na investicione i razvojne projekte i stalni rast razmene među BRICS zemljama, mandat nove banke u oblasti finansiranja, razvoja i trgovine je potpuno logičan i svima prihvatljiv. BRICS zemlje sve više međusobno trguju. Tokom poslednjih 10 godina Kina je smanjila udeo zapadnih zemalja u svom izvozu sa 85% na 70%. To je još uvek ogromna cifra iza koje se nalaze visoko vredni industrijski proizvodi koji idu na zapadna tržišta, ali je trend jasan. Udeo razvijenih zapadnih zemalja u izvozu Brazila pao je sa 60% na 40%, a Indije sa 65% na 45%. U pozadini je, naravno, povećanje trgovine unutar BRICS grupacije, čemu naročito pogoduju napori Kine da svoje potrebe za uvozom energije i prirodnih resursa pokrije vezanim izvozom industrijskih proizvoda i infrastrukture (upakovano projektovanje, finasiranje i izvođenje).
Tokom poslednje krize spontano su razvijeni mehanizmi preusmeravanja i finansiranja spoljne trgovine nezavisno od finansijskih centara na Zapadu. Procenjuje se da je time prepolovljen negativan uticaj koji bi recesija u zapadnim privredama i kontrakcija kredita zapadnih banaka imala na privrednu dinamiku BRICS i drugih novih tržišnih privreda (NTP). Rezultat je mnogo brži privredni oporavak ovih zemalja, smanjivanje razlika u stepenu razvijenosti i povećanje kombinovanog učešća BRICS zemalja i drugih NTP u svetskom BDP na 40%.
Analitika, znanje i inovacije će nužno biti deo mandata BRICS banke
Od nove BRICS banke se očekuje da kvalitetnim analizama podrži sinergiju između proizvodne i trgovinske specijalizacije i ponudi platformu za usklađivanje finansijske i monetarne politike zemalja članica, čime bi se smanjili rizici negativnog dejstva eksternih šokova i osnažila aktivna pozicija BRICS zemalja u diskutovanju adekvatnih odgovora ekonomske politike na eksterne poremećaje. U ovoj oblasti Fond i Banka danas imaju neprikosnovenu poziciju i, praktično bez aktivnog dijaloga, nameću svoj stav. BRICS banka bi omogućila da zemlje članice na osnovu vrhunske analize aktivno sudeluju u dijalogu i, po potrebi, artikulišu svoje stavove (podršku ili protivljenje, svejedno).
Poslednja kriza to je najbolje pokazala. BRICS zemlje i NTP same su nalazile odgovore za brži izlazak iz krize ali su ova iskustva tek naknadno analizirana i pozitivno ocenjena u MMF-u, SB i drugim MFO. Bilo bi mnogo korisnije da su ova rešenja u fazi pripreme prezentovana i razmatrana na globalnim ekonomskim forumima MFO.
Prošireni mandat: BRICS ekskurzija u sistem plaćanja i deviznih rezervi
Aspiracija BRICS zemalja da imaju sopstvenu razvojnu banku nije nimalo sporna. Ali, sporna je njihova želja da se delatnost banke proširi na pravljenje posebnih monetarnih aranžmana, koji bi doveli u pitanje “zapadnu monetarnu hegemoniju” kako britko reče Džeremi Voren iz Britanskog Telegrafa.
Postoje jasne aspiracije BRICS zemalja (posebno Kine) da nova banka pomogne u smanjivanju zavisnosti od dolara kao globalne rezervne valute i strateški pozicionira nacionalne valute na svetskim finansijskim i valutnim tržištima.Nacionalne EXIM banke već su potpisale sporazume o davanju trgovinskih kredita u lokalnoj valuti. To će smanjiti zavisnost od dolarskih kredita, omogućiti smanjenje i veći stepen diversifikacije deviznih rezervi i aktivnu zaštitu od valutnih rizika povezanih sa tekućom krizom evra i dolara (putem tzv. hedžovanja). Cilj je da se obezbedi puna međusobna konvertibilnost i omogući korišćenje širokog raspona finansijskih instrumenata u lokalnoj valuti za finansiranje međusobne trgovine, bez oslanjanja na dolar ili evro. Kako bi sistematski smanjile zavisnost od dolara, BRICS zemlje prvo moraju da stvore jako devizno tržište i obezbede aktivnu razmenu sopstvenih valuta. Vremenom u obzir dolazi i stvaranje posebne nadnacionalne rezervne valute, analogne specijalnim pravima vučenja (SDR) MMF-a.Teorijski, moguća je i pojava posebne BRICS regionalne valute (slične evru), mada to ne izgleda realno u vreme krize kroz koju prolazi evro zona.
BRICS zemlje (posebno Kina i Rusija) su izgleda spremne da eksperimentišu sa idejom vezivanja nacionalnih valuta ili cele korpe BRICS valuta za zlato. Zlatni standard bi automatski rešio pitanja fiskalne discipline unutar BRICS grupacije i bar delom eminisao problem specijalnih privilegija. Francuska je još 60-ih godina uočila postojanje specijalnih privilegija SAD-a, pošto je dolar istovremeno bio nacionalna i svetska rezervna valuta. Vezivanje kursa dolara za zlato nije prošlo test realnosti i ukinuto je avgusta 1971.godine, čim su oporavljene evropske zemlje pokušale da iskoriste tzv. zlatni šalter. Dolar je i posle kraha zlatnog važenja nastavio da bude svetska rezervna valuta kao papirni novac.
Smatra se da bi vezivanju potencijalne BRICS valute za zlato ponudilo kredibilnu alternativu i uzdrmalo poziciju papirnog dolara kao praktično jedine rezervne valute. Nezavisno od krajnjeg ishoda za 10 ili 15 godina, sama najava kredibilne alternative dolaru kao rezervnoj valuti imala bi veliki uticaj na današnje odluke o štednji, investicijama i upravljanju finansijskim aktivama.
Predlozi o vezivanju kursa valuta za zlato često se vraćaju u opticaj posle izbijanja globalne finansijske krize. Čini se da je to, bar za sada, mnogo više vapaj za ukidanjem kolosalne finansijske i valutne nestabilnosti, koju su sa sobom doneli moderni instrumenti i nekontrolisana monetizacija, nego što je realni predlog novog sistema zlatnog važenja, koji ne bi podlegao istim onim suštinskim slabostima koje su istorijski urušile sistem zlatnog standarda.
Zaključak: Reforma postojećeg sistema ili …
Pomenuti argumenti jasno artikulišu opravdano nezadovoljstvo postojećom međunarodnom finansijskom arhitekturom. Ali, sve to nije dovoljno da opravda pokušaj pravljenja alternativnog finansijskog sistema. BRICS zemlje ipak nemaju dovoljno kapaciteta i istrajnosti da sprovedu radikalnu rekonstrukciju međunarodnih finansija u delo. Tenzije koje među njima postoje i unutrašnje kontradikcije sopstvene pozicije (podeljene između želje da se eliminiše siromaštvo u sopstvenim zemljama i svetu na jednoj strani, i sticanja apstraktne strateške prednosti u odnosu na ostatak sveta i, možda, čak druge BRICS zemlje na drugoj strani) najverovatnije će redukovati stvarne domete ove inicijative na bazične funkcije razvojne banke i “ekspres šaltera” za kreditiranje međusobne spoljne trgovine u teškim vremenima. A i tu će pravi test doći kad nova banka bude suočena sa realnim dilemama kako prikupiti potrebna sredstva i kako ih plasirati u prave projekte.
Mnogi analitičari već godinama tvrde da je hegemonija američkog dolara došla do kraja svog prirodnog života i da više nema nikakvog opravdanja da SAD uživa “specijalne privilegije” na osnovu emitovanja rezervne svetske valute. Nakon izbijanja krize 2008., u nedrima finansijskih instrumenata zasnovanih na dolaru većina je očekivala pad poverenja u američku valutu i postepeni prelazak na dualnu rezervnu valutu (dolar-evro). Dogodilo se suprotno. Dolar je ojačao a evro je došao do ruba kolapsa pošto je kriza potkopala temelje evra u “slabim državama” na jugu Evrope.
Slične tenzije mogu se očekivati ukoliko se pre vremena krene u osnivanje paralelnog globalnog finansijskog sistema zasnovanog na nekoj od BRICS valuta ili novokreiranim BRICS pravima vučenja. Činjenica je da globalna svetska privreda traži jedinstveni monetarni sistem a ne borbu konkurentnih platnih i monetarnih sistema. Ali, isto je tako činjenica da jedinstveni sistem može da bude stabilan, pravedan i uspešan jedino ako je zasnovan na modernom, ravnopravnom i transparentnom sistemu upravljanja.
Kao što pokazuju analize MMF-a, mogući su različiti globalni monetarni sistemi zasnovani na jednoj ili više nacionalnih valuta, ili pak na nekoj od postojećih ili novih obračunskih jedinica (SDR, Kejnzov Bankor ili neki novi BRICSor). Sudeći po svemu, a posebno saznanjima posle globalne finansijske krize, na kratak i srednji rok teško je zamisliti rešenje koje bi moglo da konkuriše dolaru kao rezervnoj svetskoj valuti. Ali je isto tako jasno da nastavak korišćenja dolara podrazumeva ozbiljniju reformu međunarodnog monetarnog sistema, kako u domenu odlučivanja tako i u domenu mehanizama izjednačavanja troškova i koristi takvog sistema. Nije teško izračunati (bar približno) koliko SAD dobija u obliku specijalnih privilegija (exorbitant privilege) kao zemlja koja emituje rezervnu svetsku valutu. Nešto je teže definisati kompenzatorne mehanizme koji bi ravnopravno raspodelili tu dobit, ali ni to nije mnogo složenije od definisanja kvota u MMF-u ili raspodele IDA sredstava u SB.
Bez suštinske reforme, postojeća međunarodna finansijska arhitektura biće stalni izvor nestabilnosti i nezadovoljstva. Aspiracije BRICS zemalja da nova banka preuzme neke vitalne funkcije MMF-a i ponudi alterenativnu rezervnu valutu zato treba shvatiti više kao kritiku postojećeg finansijskog sistema i poziv na njegovu refomu nego kao stvarnu pretnju da se iz korena pravi paralelni globalni finansijski sistem.
Promena pozicije NTP (i među njima BRICS) zemalja na istorijskom “kolu sreće” nikada nije bila tako izražena i neumitna kao danas. NTP velikom brzinom napreduju na osnovama izvozno orijentisane moderne industrijske proizvodnje, niskih jediničnih troškova rada, stabilne monetarne i održive fiskalne pozicije. To im omogućava visoke stope rasta BDP i realnih dohodaka, suficit trgovinskog i tekućeg bilansa i niski i opadajući nivo zaduženosti. Širenje aktivnosti u oblast međunarodnog transporta i finansija (uključujući očekivane funkcije BRICS banke) dalje će povećati deo kolača koji ostaje ovim zemljama.
Nasuprot tome, Zapad u celini (i posebno Evropu) danas karakteriše visok nivo zaduženosti, skup i neodrživ sistem socijalne sigurnosti, zastarela infrastruktura, nedovoljno obrazovana i produktivna radna snaga (pre svega u odnosu na visoke plate i kratko radno vreme u poredjenju sa SAD, Japanom i velikom većinom NTP zemalja). Finansijska kriza koja već nekoliko godina trese evropski jug preti da se proširi i preraste u ekonomski kolaps celog regiona i raspad evrozone. Ogromne sume interventnih kredita MMF-a i ECB najbolja su mera pristrasnosti i promašenosti postojeće međunarodne finansijske arhitekture. Bilo bi mudrije da Zapad deo odgovornosti za globalnu ekonomiju prepusti BRICS i drugim NTP, a da se sam pozabavi sopstvenim strukturnim i socijalnim problemima.