Kriza u EU nijeEstonijutoliko pogodila koliko njenprivredni rast od 8%. Pitate se kako? Za ovaj rast Estonija ima da zahvali merama štednje zbog kojih padaju plate i penzije i zbog kojih ona doživljava nezapamćenu emigraciju.
Estonija je jedna od onih zemalja koje aktualna kriza unutar Evropske Unije nije toliko teško pogodila kao na primer južne zemlje Unije, međutim jeste je pogodio pad zarada i penzija. Tamo oporavak ekonomije koristiuglavnom bolje obrazovanima u većim gradovima poput Talina. Izvan većih urbanih središta stanovništvo jedva sastavlja kraj s krajem.
Situacija nije dobra ni za zaposlene u javnoj službi. Nastavnici u proseku zarađuju oko 500 evra mesečno što je nedovoljno za život u Talinu gde su stanarine ali i cene hrane na nivou zapadne Evrope. Stoga se mnogi odlučuju na odlazak iz zemlje, pre svega u obližnju Finsku. Stanovnici glavnog grada Estonije su svega dva sata vožnje trajektom udaljeni od obećane zemlje i njene prestonice Helsinkija. Iseljavanje u Finsku, koja zaposlenicima pruža mnogo bolje uslove uključujući i pravo na penziju već nakon pet godina rada, ide relativno glatko, pre svega zbog kulturne bliskosti dva naroda (sličnosti jezika). Zato i ne čudi što u Helsinkiju živi i radi preko 40.000 Estonaca, kojima su tamo i trostruke veće plate nego u matičnoj zemlji.
No, Estonci emigriraju i u udaljenije zemlje. Zato je po prvi put od osamostaljenja, broj stanovnika Estonije pao ispod granice od 1,3 miliona. U poslednje dve decenije Estonija je izgubila 18 posto stanovništva.