U iščekivanju da banke objave svoje ponude aktuelnim i budućim štedišama tokom Nedelje štednje, redakcija portala Kamatica je proučila trenutne kamate na štednju, kako u dinarima i evrima, tako i kamate na štednju u dolarima i švajcarskim francima. U nastavku možete naći i poređenje visine kamatnih stopa u zavisnosti od dužine oročenja – od jednog pa sve do 36 meseci.
Klasično oročena štednja je standardni vid štednje koji je i najpoznatiji kod građana Srbije. Kamata se ovde pripisuje nakon isteka perioda oročenja i u većini banaka se nudi sa rokovima oročenja od 1 meseca do 36 meseci.
Štedeti se može u evrima, dinarima, dolarima, švajcarcima, funtama, ali kod pojedinih banka i u kanadskim dolarima, australijskim dolarima, danskoj, švedskoj i norveškoj kruni kao i japanskom jenu.
Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u evrima
| Oročenje u evrima | 1 mesec | 3 meseca | 6 meseci | 9 meseci | 12 meseci | 24 meseca | 36 meseci |
| Najniža kamata u ponudi | 1,06% | 1,36% | 1,78% | 3,21% | 2,59% | 2,94% | 3,10% |
| Najviša kamata u ponudi | 3,5% | 4,5% | 5,30% | 4,35% | 5,50% | 6% | 6% |
Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u dinarima
| Oročenje u dinarima | 1 mesec | 3 meseca | 6 meseci | 9 meseci | 12 meseci | 24 meseca | 36 meseci |
| Najniža kamata u ponudi | 5% | 6,75% | 7,50% | 9,50% | 8,25% | 9,00% | 9,25% |
| Najviša kamata u ponudi | 13,20% | 12,55% | 12,36% | 11,35% | 12,02% | 14,00% | 16,00% |
Iako je štednja u evrima najpopularnija i najrasprostranjenija, kamatne stope na štednju u dinarima su i više nego stimulativne.
Ako se na to doda i činjenica da se na štednju u dinarima ne naplaćuje porez na dobit, koji je počev od oktobra povećan na 15 odsto za deviznu štednju, eto još jednog razloga da se sačuva vrednost viška dinara na neki kraći rok.
Ipak, uprkos svim kampanjama i strateškim planovima Centralne banke o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije, građani se i dalje najčešće odlučuju za deviznu štednju, Kao razlozi opredeljenja za štednju u stranoj valuti navodi se moguće slabljenje domaće valute, opadanje kupovne moći, kao i visoka inflacija.
Upravo ovo je najveći krivac za podatak da je nivo dinarske štednje u svim štednim ulozima na nivou od svega dva odsto.
Iako se naše štedne navike teško menjaju i teško se odričemo ovisnosti o evru, nesporno je da je na globalnom nivou i više nego aktuelna bojazan za sudbinu evra, Upravo zbog toga preporuka je štedeti u više valuta.
Staro pravilo je da je nabolje štedeti u najmanje tri valute i to – u evrima, dolarima i švajcarcima.
Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u dolarima
| Oročenje u dolarima | 1 mesec | 3 meseca | 6 meseci | 9 meseci | 12 meseci | 24 meseca | 36 meseci |
| Najniža kamata u ponudi | 0,10% | 0,50% | 0,70% | 2,00% | 1,00% | 1,25% | 1,25% |
| Najviša kamata u ponudi | 2,41% | 2,75% | 3,15% | 2,30% | 3,50% | 3,56% | 3,71% |
Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u švajcarcima
| Oročenje u švajcarcima | 1 mesec | 3 meseca | 6 meseci | 9 meseci | 12 meseci | 24 meseca | 36 meseci |
| Najniža kamata u ponudi | 0,21% | 0,30% | 0,42% | 1,35% | 0,60% | 0,70% | 0,80% |
| Najviša kamata u ponudi | 2,31% | 2,31% | 2,31% | 1,35% | 3,00% | 2,97% | 3,18% |
Iako je dolar odavno zaboravljen, a švajcarac omrznut zbog stambenih kredita koji sada mnoge koštaju drastično više nego što su planirali, štednja i u ove dve valute valutni rizik svodi na najmanju moguću meru i čuva vrednost ušteđevine.
Bez obzira na činjenicu da smo nacija koja i dalje novac čuva po „slamaricama“, iz godine u godinu sve veći broj građana štedi, Ukupna štednja građana u bankama dostigla je u septembru iznos od 8,5 milijardi evra.
Kako se procenjuje da građani upravo po slamaricama čuvaju još tri milijarde evra, sve veća svest građana o neophodnosti štednje je ohrabrujuć podatak i izazov za banke da dobrim štednim ponudama slamarice postanu prošlost.