Poslednja UniCreditove kvartalna analiza regiona centralne i istočne Evrope (CIE) donosi umanjenu prognozu rasta regionalnog bruto društvenog proizvoda (BDP) za 2012. godinu za 0,1%, na 2,5 procentnih poena, odnosno za 0,3% na 3,1% za 2013. godinu. Na ovo smanjenje je uticala rastuća nesigurnost kada je u pitanju brzina globalnog rasta, kao i slabiji pokazatelji ekonomskog rasta koje region CIE beleži u poslednjih nekoliko meseci. Bez obzira na sve navedeno, postoje i brojni razlozi, kao što su regionalna produktivnost radne snage, troškovi i konkurentnost koji navode na zaključak da možemo da budemo optimisti.
Rastuća neizvesnost se odražava na brzinu globalnog rasta na koju utiču i znaci usporenog rasta Nemačke i usporenog rasta tržišta u razvoju. U najvećem broju slučajeva kada je region CIE u pitanju, usporen rast i recesija u pojedinim slučajevima, predstavljaju najveću brigu za kreatore ekonomske politike. “Uticaj svih ovih faktora nas je naveo da smanjimo našu prognozu ekonomskog rasta EMU-e za ovu i narednu godinu, a sve to kako bismo pokazali da će oporavak ekonomske aktivnosti biti postepen,” kaže Džilijen Edžvort, glavni EEMEA ekonomista u UniCredit Grupi, “Smanjili smo prognozu ekonomskog rasta za 2012. i 2013. godinu za 0,1,na minus 0,5%, odnosno za 0,3 procentna poena na 0,3%. Očekujemo da će četvrti kvartal ove godine karakterisati najniže vrednosti u ovom ciklusu, dok će se BDP u toku sledeće godine postepeno oporavljati. Kada govorimo o Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) očekujemo rast od 2,1%, odnosno 2,3%.” Iako su prethodna četiri kvartala karakterisale najniže stope rasta u regionu CIE u prethodnih 10 godina, ovaj region će ipak u značajnoj meri nadmašiti EMU u 2012. godini sa stopom rasta BDP-a od 2,5%, odnosno sa stopom rasta od 3,1% u 2013. godini.
Industrija takođe snosi posledice slabije eksterne tražnje. Ovo je oštar kontrast u poređenju sa 2011. godinom kada je upravo industrija bila ključni faktor rasta BDP-a. Industrijska proizvodnja u julu pokazuje skroman oporavak, ali se postavlja pitanje njegove održivosti. Podaci kada je u pitanju avgustovska proizvodnja su i dalje loši, dok globalna prognoza ukazuje na to da će oporavak početi da se prikazuje postepeno tek sledeće godine. U većini slučajeva slabost industrije ide uporedo sa “slabošću” potražnje, što je posledica kombinacije lošeg raspoloženja, loših uslova na tržištu rada i sporog kreditnog rasta. Slaba tržišta rada su ključni razlog slabe potrošnje s obzirom na to da potrošače ograničava viša stopa inflacije i spor rast nominalne zarade. Bez značajnog oporavka tražnje, izgledi za povećanje zaposlenosti i zarada su neizvesni, s tim da su manje zemlje ugroženije od velikih ekonomija.
Pozitivno je to da region nastavlja da beleži snažne prilive. Ovo je deo šireg globalnog trenda kada su u pitanju tržišta u razvoju, a veliki deo ovih priliva bi trebalo da bude strukturalne prirode. Tokovi kada su u pitanju tržišta u razvoju su sve do pet godina pre 2008. beležili kumulativne prilive od 20 milijardi dolara, kao i prilive od skoro 80 milijardi dolara u periodu od 2009. Podaci za prva tri meseca 2012. godine kada je u pitanju region CIE pokazuju da je ukupan priliv kapitala u ovaj region bio negativan, ali da se portfolio priliva zadržao na 14,7 milijardi evra, što je ekvivalentno ukupnim prilivima u 2011. godini. U onim zemljama u kojima postoje podaci za drugi kvartal, uočavaju se pozitivni prilivi, ali oni nisu toliko snažni kao u prvom kvartalu.
Maglovito okruženje za rast znači da zemlje ulaze u sezonu budžetiranja i da se suočavaju sa stopama rasta BDP-a koje su ispod onih koje su planirali u ovo vreme prošle godine. Ukoliko pogledamo podatke za tekuću godinu, određeni broj zemalja je do sada bio ograničen pogoršanjima fiskalne politike, uprkos tome što je rast često bio ispod nivoa koji su zemlje prvenstveno očekivale. Čak su i zemlje koje beleže slab rast, kao što su Hrvatska i Češka, uspele da smanje svoj budžetski deficit. Javni dug u odnosu na BDP na kraju prošle godine je iznosio 46% u bivšim zemljama Zajednice Nezavisnih Država koje se nalaze u regionu CIE, dok je u Zajednici Nezavisnih Država van ovog regiona iznosio 13% BDP-a. U Rusiji i Kazahstanu, a zatim u Turskoj, Češkoj i Poljskoj najizraženja je primena mera fiskalne politike kako bi se podržala ekonomska aktivnost.
Nisu samo vlade, već i centralne banke usmerene ka tome da pruže podršku u periodu krize što je izuzetno komplikovano u okruženju koje karakterišu inflatorni pritisci. Posebno je upečatljiv podatak da je, uprkos periodu koji je karakterisao usporen rast, inflacija u regionu iznad targetiranog nivoa (Rumunija predstavlja izuzetak). U ovoj fazi, rast ima prioritet, dok je ublažavanje inflacije odloženo za naredne mesece. Bez obzira na sve to, postoje brojni razlozi da budemo optimisti. “Zemlje CIE moraju da rade na tome kako bi povećale svoju sposobnost da iskoriste poboljšanja globalnog rasta”, izjavio je Đani Franko Papa, koji je u UniCreditu zadužen za poslovanje banaka u regionu CIE. “Kada su u pitanju produktivnost rada, troškovi i konkurentnost, postoje brojne svetle tačke u ovom regionu.” Iako je stopa rasta produktivnosti rada među ekonomijama zemalja CIE u Evropskoj uniji znatno usporena od kada je kriza počela, u velikom broju slučajeva ona i dalje nastavlja da znatno nadmašuje onu u Nemačkoj. Istovremeno, troškovi radne snage ostaju konkurentni, sa izuzetkom Slovenije. U ovakvom okruženju, neophodno je da zemlje regiona CIE nastave da rade kako bi maksimizirale svoje šanse za srednjeročni, odnosno dugoročni održiv rast, čak iako njegov nivo bude znatno ispod onog u pretkriznom periodu, odnosno nivoa pre četvrtog kvartala 2008. godine.