Nema razloga da švajcarski franak ojača, smatra Tomas Džordan, predsednik Upravnog odbora švajcarske Narodne banke,
koji je juče u švajcarskom Institutu za međunarodne studije u Cirihu, izlagao argumentaciju protiv pritisaka da švajcarac ojača.
Skoro 18 meseci, Narodna banka Švajcarske (SNB) sprovodi minimalni kurs švajcarskog franka od 1,20 prema evru sa najvećom odlučnošću. Potreba za ovom merom je široko priznata, kako u zemlji tako i u inostranstvu, zbog značajne apresijacije švajcarskog franka u leto 2011. U isto vreme, međutim, postoje izolovani glasovi koji tvrde da je, s obzirom veliki suficit tekućeg računa, švajcarski franak suviše slab, i da SNB treba da omogući da naša valuta ojača kako bi se doprinelo smanjenju globalne neravnoteže. Ovaj stav je zasnovan na nedostatku znanja o situaciji u Švajcarskoj, rekao je Džordan.
Specifični faktori su odgovorni za švajcarski tekući suficit. Saldo na računu trgovanja, na primer, čini samo skroman doprinos toj cifri. Najvažniji elementi u vezi sa suficitiom tekućeg računa su sledeći: prvo, to je investicioni prihod budući da Švajcarska ima značajnu međunarodnu neto investicionu poziciju, drugo, finansijski prihodi od poslovanja sa klijentima u inostranstvu su tradicionalno visok prihod Švajcarske I treće zarada od trgovine koja je naglo porasla tokom protekle decenije. Takođe suficit balansa tekućih plaćanja je takođe znatno precenjen.
Ova tri najvažnija elementa zavise od kretanja u okruženju, međunarodnih finansijskih tržišta i globalne potražnje za robom. Kurs švajcarskog franka ne igra u tome odlučujuću ulogu. Stoga ne postoji kontradikcija između jakog kursa švajcarskog franka i velikog suficita tekućeg računa, niti je suficit pogodna mera ua procenu učešća švajcarskog udela u globalnim neravnotežama. Suprotno mnogo je značajnije to što Švajcarska svojim velikim nivoom direktnih investicija u inostranstvu značajno doprinosi uravnoteženom globalnom ekonomskom rastu.
Monetarna politika SNB je usmerena na obezbeđivanje stabilnosti cena. Pri tome, potrebno je u obzir uzeti ekonomskih kretanja. Da bi se ispunio ovaj mandat, SNB mora da obezbedi odgovarajuće monetarne uslove za to. Suficit tekućeg računa ne igra ulogu u monetarnoj politici. U otvorenim ekonomijama poput Švajcarske, međutim, znatne fluktuacije deviznog kursa imaju jak uticaj na proizvodnju i cene. U sadašnjem okruženju, i sa kamatnim stopama blizu nule, minimalan kurs je stoga odgovarajući instrument monetarne politike I SNB će nastaviti da sprovodi sa najvećom odlučnošću.