Kako predsednik skupštine stanara može da “natera” svoje komšije da se aktiviraju, koliko jedna zgrada može da uštedi na sijalicama, kako se rešava problem kvoruma prilikom donošenja odluka od strane kućnih saveta, kako učiniti da cela zgrada učestvuje u humanitarnim akcijama i slična pitanja zanimaju administratore i posetioce sajta mojazgrada.rs.
Portal je posvećen svemu što ima veze sa kućnim savetima i komunalnim vestima. Osim što stanarima preduzetničkog duha može biti koristan za razmenu iskustava kako su njihove zgrade “same zaradile” za svoju opravku (najbolji primeri su one koje su izdavale reklamni prostor), na njemu se stanari mogu raspitati o kompanijama koje nude usluge održavanja zgrada, njihove okoline i sl, o papirologiji i procedurama potrebnim za sređivanje istih, ili na forumu prodiskutovati o raznim komunalnim temama.
Tvorcu ovog sajta Milanu Jankoviću osnovni cilj je bio olakšavanje života stanarima zgrada u Srbiji. Finansira ga sopstvenim sredstvima, a na sajtu radi u svoje slobodno vreme.
“Ideja mi je sinula kada sam, nakon kupovine stana, počeo da se raspitujem šta je sve potrebno za registraciju skupštine stanara i koje su prednosti i mane koje funkcija predsednika skupštine zgrade nosi. Na skoro svakom većem forumu bilo je nekoliko tema na kojima se neko žalio na uređenje svoje zgrade i tražio pomoć. Pomislio sam da bi bilo dobro da se napravi portal koji bi pobrojao sve te probleme i povezao sve vesti koje se tiču stanara i zgrada u kojima oni žive”, priča Janković. Kaže da su skoro sve skupštine stanara omogućile javnosti uvid u svoju dokumentaciju koja može da se preuzme i da tako pomogne nekoj sledećoj zgradi.
Svakim danom mojazgrada.rs ima sve više posetilaca – trenutno između 300 i 500 unikatnih poseta dnevno, koji se na njemu zadržavaju. “Forum je postavljen u novembru 2012. i za sada okuplja mali broj ljudi ali su broj tema i njihova važnost veoma značajni”, kaže Janković.
Većina nas je bar u nekom periodu života živela u zgradi u kojoj mesecima niko nije menjao pregorelu sialicu, u kojoj čak nije ni poznavala nekoga koga bi ovaj problem zanimao. Neke zgrade ni nemaju predsednika skupštine stanara. Milan Janković objašnjava da jeovo veoma nezahvalan posao, posebno kada je u pitanju traženje novca za sređivanje zgrade. Pored toga “veliki problem je nedostatak kvoruma na sastancima i obezbeđivanje finansija za normalan rad skupštine stanara. Naplata ide loše jer u svakoj zgradi ima nekoliko ljudi koji u potpunosti odbijaju da plaćaju”. On predlaže da se ovaj problem reši drugačije – tako što bi služba za objedinjenu naplatu prihvatila da se na računu pojavi stavka „Skupština zgrade“ i da preko njih ide uplata. Tako nešto se radi u Novom Sadu gde izuzetno olakšava posao u pravljenju fonda zgrade. “Tako bi stanari umesto da kao sada uplaćuju u zajednički račun kod „Stambenog“ mogli da prave sopstveni fond iz kojeg će prema njihovoj volji izdvajati novac za sređivanje zgrade. Ovi fondovi bi imali potencijal da postanu veliki poslodavci na teritoriji cele Srbije”.
Glavni razlog neaktivnosti mnogih skupština stanara međutim nije novčane prirode, niti posledica nezaintersovanosti stanara. “Zakonska obaveza svake zgrade je da ima formiranu skupštinu zgrade. Ali to je uradilo ne više od 10% zgrada u Srbiji i to su mahom starije zgrade”, objašnjava Janković. “Problem je u tome što predsednici rade bez ikakve naknade i često moraju da se bave raznoraznim poslovima koji im nisu u opisu radnog mesta. Kada bi se rešio problem finansiranja tada bi se sigurno pojavio veći broj ljudi koji žele da urede svoju zgradu”.
U skorijoj budućnosti na ovom sajtu ćemo moći da pročitamo i o prelasku na plaćanje grejanja po utrošku, a planirano je I izdavanje priručnika za predsednike skupština stanara u saradnji sa Klubom predsednika skupština stanara. Jedna od ideja je i učestvovanje u izmenama Zakona o održavanju stambenih zgrada.