Preduzeće „Pan-union oil“ proizvodi novu vrstu brašna kao dodatak pekarskim proizvodima, obogaćujući ga organskim materijama zdravim za ishranu. „Samo jedna kifla ima toliko nutritivno vrednih materija kao da ste pojeli jedan bogat sendvič“, objašnjava Branislav Panić, direktor preduzeća i član petočlanog tima „Brašnjari“, koji je za razvoj ovog proizvoda krajem prošle godine dobio priznanje za najbolju tehnološku inovaciju.
Ko su “Brašnjari”? Petočlani tim zaposlenih i saradnika preduzeća „Pan-union oil“, čije je brašno od semena tikve golice proglašeno za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji za 2012. godinu. Brašno se dobija u procesu proizvodnje hladno ceđenog ulja od semena tikve golice i namenjeno je pekarskoj industriji kao dodatak pekarskim proizvodima. Ključna inovacija je u novoj primeni ostataka iz procesa proizvodnje hladno ceđenog ulja, odnosno pogače koja je služila za stočnu prehranu. Zahvaljujući istraživanjima i naprednom tehnološkom rešenju, iz pogače se dobija brašno visoke nutritivne vrednosti, bogato organskim i mineralnim materijama, koje ima aromatičan i nov ukus i zelenkastu boju.
Šta to znači za potrošača, objašnjava vlasnik i direktor preduzeća „Pan-union oil“ Branislav Panić: „Ovo nije brašno od kojega se mese pekarski proizvodi već se ono dodaje najviše do 20% u sva peciva. Međutim, ovo brašno sadrži 60% proteina – što je slučaj jedino još sa ribljim uljem, i 10% masti tikve golice, čije seme ima svojstvo da obnavlja mišiće uz zanemarljivo učešće ugljenih hidrata koji uzrokuju gojaznost. Pecivo je, dakle, obogaćeno organskim materijama zdravim za ishranu – proteinima, mineralima, amino kiselinama i vitaminima, tako da samo jedna kifla ima toliko nutritivno vrednih materija kao da ste pojeli jedan bogat sendvič. I sve po ceni jedne kifle, što je izuzetno isplativo za krajnjeg potrošača“.
Sa druge strane, isplativo je i za proizvođača jer se sama pogača po pravilu prodaje po ceni kao sojina i suncokretova sačma, iako je daleko kvalitetnija. Stvari se menjaju sa novim proizvodom koji je namenjen ljudskoj ishrani, jer je reč o višoj fazi prerade i dodatoj vrednosti, a to podrazumeva i veću cenu. Iz zrna se dobija jedna trećina ulja i dve trećine brašna, ali je sa stanovišta tržišne perspektive novog proizvoda, po Panićevim rečima, pre svega važna činjenica da „mi sejemo tikvu, uzgajamo je, kombajniramo, sušimo, cedimo i na kraju meljemo brašno – dakle imamo kompletnu proizvodnju“. S obzirom da naš sagovornik, inače po profesiji ekonomista, ima više od dve decenije iskustva u uljarskoj industriji, kada je 1988. osnivao sopstveno preduzeće u Novom Sadu i Futogu, bilo je to upravo sa idejom da se ono razvija na način koji će obezbediti proizvodni proces „od njive do trpeze“.
Fakultet na njivi
Zato ova firma, iako mala po broju stalno zaposlenih, sarađuje sa brojnim stručnjacima iz novosadskih naučno istraživačkih institucija. Seme tikve golice seju pod kontrolom Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, „gde nam je stalni konsultant profesor Berenji Janoš, svetski poznat selekcionar uljane tikve golice sorte Olinka. Od ove godine Institut će pustiti u upotrebu dve sorte i jedan hibrid uljane tikve golice“, najavljuje Panić. Zahvaljujući saradnji sa Milanom Martinovim i njegovim asistentom Savom Bojićem sa katedre za poljoprivrednu mehanizaciju Fakulteta tehničkih nauka, „prošle godine smo inovirali oba naša kombajna koja smo uvezli iz Mađarske. Sada su jedinstveni u primeni jer prihvataju meso tikve, što je veoma važno budući da po jednom hektaru imate 50 tona mesa tikve. Uljana tikva golica teži zmeđu 3 i 5 kilograma, od toga je seme 170 do 200 grama, sve ostalo je meso. To meso se zaoravalo, ali ono je dobro za proizvodnju silaže ili za obnovljivu energiju tako da, zahvaljujući inovaciji koju smo primenili, sada ceo plod može da se iskoristi. U proizvodnji ulja sarađujemo sa Tehnološkim fakultetom, pre svega sa profesorkom Etelkom Dimić i njenim saradnicima sa kojima radimo od 2001. godine. Oni, pored toga, vrše i stalnu kontrolu kvaliteta našeg ulja“.
Preduzeće je od 2006. uspostavilo saradnju i sa Institutom za prehrambene tehnologije. „Upravo te godine smo uočili da pogača koja ostaje u procesu proizvodnje hladno ceđenog ulja ima kvalitet koji može da obogati ljudsku ishranu. Krenuli smo u detaljnija ispitivanja sa profesorkom Jasnom Mastilović, koja je stručnjak za pekarsku industriju i zajedno razvijali projekat sve do komercijalne faze. Ona je bila i član našeg tima koji je sa ovim proizvodom učestvovao na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju“. Panić napominje da nutritivni i ekonomski interes za tikvu golicu proizlazi iz njenih višestrukih prednosti u odnosu na neke druge ratarske kulture. Takođe, tikva golica dosta dobro podnosi sušu i kao sorta je prilagodljivija na posledice klimatskih promena, koje će se prema važećim klimatskim modelima u Srbiji manifestovati kroz sve sušnije periode.
Organska ulja
Naš sagovornik kaže da je do sada prodato oko 5.500 kilograma ovog brašna, „što je u odnosu na neka druga brašna skromna količina, ali sada planiramo povećanje jer je zainteresovanost i za ulje i za brašno daleko veće u odnosu na dosadašnje kapacitete“. Tokom razvoja inovacije anketirano je 60 velikih i malih preduzeća iz pekarske industrije i potpisano 20 predugovora o dugoročnom snabdevanju, sa ukupnom količinom od 20 tona za ovu godinu. Cilj je da se u petoj godini proizvodnja udesetostruči, jer je, po rečima našeg sagovornika, ovo tržište veoma perspektivno: „Konkurencija nam ne predstavlja problem, ne zato što mislimo da je naš proizvod jedini dobar već što je tržište peciva ogromno. Samo u Srbiji ima 7.000 pekara – to su na stotine hiljada peciva dnevno, a u regionu ih ima više od 20.000. Hrvatsko tržište je već zainteresovano za naše brašno, za koje procenjujemo da će biti najtraženije u zemljama bivše Jugoslavije. Izvozni potencijal za naš celokupni asortiman vidimo i na zapadnoevropskim tržištima – na primer već imamo neke dogovore sa Dancima oko prodaje ulja za skandinavsko tržište, što nam otvara vrata i za brašno. Takođe, za inostrana tržišta planiramo licencu, pošto smo inovaciju sa brašnom patentirali, radimo i na uvođenju HCCP sertifikata, a zavisno od zahteva naših kupaca uvešćemo i druge sertifikate.“
U ovoj godini preduzeće će preraditi oko 130 tona uljarica, od čega 91 tonu tikve golice, što je oko 120.000 flašica ulja. „Kao novinu uvodimo preradu konopljinog ulja, a planiramo i proizvodnju lanenog ulja. Ugovaramo proizvodnju sa poljoprivrednim gazdinstvima, a u planu je i organska proizvodnja svih ovih uljarica i ulja“, najavljuje Panić. Shodno tome, sledi i otvaranje novih radnih mesta, a povećanje kapaciteta iziskuje i dodatna ulaganja: „Do sada smo investicije u razvoj finansirali iz sopstvenih izvora, ali sada ćemo morati da obezbedimo dodatna sredstva. Najviše bi nam odgovarali krediti iz državnih fondova, jer su pristupačniji od komercijalnih bankarskih kredita. Nadamo se da ćemo naići na razumevanje s obzirom na program koji nudimo, a za koji već imamo interesovanje na tržištu“, kaže Panić. Uz činjenicu da je inovacija sa brašnom dovedena do komercijalne faze, naš sagovornik kao prednost za privlačenje novog kapitala vidi i u oblasti u kojoj posluje: „Ovo je posao koji umereno raste, između 20% i 25%, ali zato nema ni prevelikih rizika. S obzirom da se veoma dobro uklapa u aktuelne i buduće trendove u prehrani, to je oblast koja će svakako biti profitabilna i ubuduće“.
Pobednički tim
Tim „Brašnjari“, čiji je proizvod proglašen za najbolju tehnološku inovaciju u 2012. godini, čine: Branislav Panić, Jasna Mastilović, Milan Panić, Bojana Kusovac i Goran Dmitrović. Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju na nivou Srbije se održava od 2005. godine, kao projekat tadašnjeg Ministrastva nauke i zaštite životne sredine, a prošle godine ga je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Suorganizatori takmičenja od samog početka su novosadski Fakultet tehničkih nauka i Privredna komora Srbije.