/ Posle 5 / Džozef S. Naj: Moć u 21. veku
BiF Analize Čitajte B&F online

Džozef S. Naj: Moć u 21. veku

Redakcija BIF on 21/03/2013 - 14:17 in Posle 5

This post has already been read 1771 times!

Dok je ekonomija SAD posrtala, a Kina nastavljala rast tokom velike recesije 2008-2009, kineski autori su pokrenuli „lavinu komentara o propadanju na račun SAD“. Jedan stručnjak je tvrdio da je vrhunac projektovane moći SAD bio u 2000. Kinezi nisu jedini koji su iznosili ove tvrdnje. Prema anketi istraživačke kuće Pew Research Center, iz 2009, većina ili velik broj ljudi u trinaest od dvadeset pet ispitanih država verovalo je će Kina zameniti Sjedinjene Države na mestu vodeće svetske supersile. Čak je i Nacionalni obaveštajni savet vlade SAD predvideo da će američka nadmoć „znatno opasti“ do 2025. godine. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je finansijsku krizu 2008. ocenio kao znak da se globalno vođstvo Amerike bliži kraju, a čak je i blagonakloni posmatrač, kanadski opozicioni lider Majkl Ignjatijev natuknuo da bi Kanada trebalo da proširi pogled izvan severne Amerike sada kad je „prošao zenit Sjedinjenih Država i njihove globalne prevlasti.“

Kako možemo znati da li su oni u pravu ili ne? To pitanje me opseda već dve decenije, a ova knjiga je vrhunac mog istraživanja izvora i putanje američke moći. Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo bolje razumeti šta za nas znači kad govorimo o moći i o tome kako se ona menja pod uslovima rastuće revolucije u informacionim tehnologijama i globalizacije u dvedeset prvom veku. Takođe moramo izbeći izvesne zamke.

Najpre, moramo se čuvati metafora o organskom propadanju koje mogu dovesti u zabludu. Nacije nisu poput ljudskih bića s predvidljivim životnim vekom. Na primer, pošto je Britanija izgubila svoje američke kolonije krajem osamnaestog veka, Horas Volpol je jadikovao nad tim što je Britanija svedena „na beznačajnu državu poput Danske ili Sardinije.“ On nije uspeo da predvidi da će industrijska revolucija Britaniji dati drugi vek još većeg uspona. Rim je vladao tokom više od tri veka nakon vrhunca moći Rimskog carstva. Čak ni tada Rim nije poklekao pod usponom neke nove države, već je umro od hiljada malih rana koje su mu zadala razna varvarska plemena. Zaista, uz sva pomodna predviđanja o tome kako će Kina, Indija ili Brazil prevazići Sjedinjene Države u narednim decenijama, veća opasnost možda vreba od savremenih varvara i ne-državnih aktera. Povrh toga, kako ćemo videti, klasična tranzicija moći među velikim državama može se pokazati kao manji problem nego uspon nedržavnih aktera. U informatičkom svetu kiber-bezbednosti rasipanje moći može predstavljati veću pretnju nego tranzicija moći.

Dzozef S. Naj

Na još osnovnijem nivou, kako će izgledati korišćenje moći u globalnom informatičkom dobu dvadeset prvog veka? Druga zamka je u mešanju pojma moći s resursima koje države poseduju i u ograničavanju fokusa isključivo na države. Koji resursi će proizvesti moć? U šesnaestom veku kontrola nad kolonijama i zlatom davala je nadmoć Španiji; u sedamnaestom Holandija je žnjela plodove trgovine i finansija; u osamnaestom Francuska je dobila na značaju zbog svog mnogobrojnog stanovništva i vojske; a u devetnaestom moć Britanije počivala je na prvenstvu ove nacije u industrijskoj revoluciji i na njenoj mornarici. Konvencionalna mudrost je oduvek smatrala da će prevladati država s najvećom vojskom, ali u informatičko doba prevladati možda može država (ili nedržava) koja ima najbolju priču. Informatička revolucija i globalizacija pružaju nove resurse moći za nedržavne aktere. Jedanaestog septembra 2001. ne-državni akter ubio je u Njujorku više ljudi nego što je to učinila država Japan u Perl Harburu 1941. To bi se moglo nazvati privatizacijom rata. Danas je manje izvesno kako merimo ravnotežu moći, a još manje kako možemo razviti uspešne strategije za preživljavanje u ovom novom svetu. Većina trenutnih predviđanja o promeni globalne ravnoteže moći zasniva se prvenstveno na jednom činiocu – projekciji rasta bruto nacionalnog proizvoda raznih zemalja.

Pametna moć je mešavina tvrde moći prisile i isplate s jedne strane i meke moći ubeđivanja i privlačenja, s druge. Meka moć nije rešenje za sve probleme. Iako je severnokorejski diktator Kim Džong Il gledao holivudske filmove, to nije imalo nikakav uticaj na program nuklearnog naoružanja u Severnoj Koreji. Meka moć takođe nikud nije dospela u pokušaju da odvuče talibansku vladu od podrške Al Kaidi tokom devedesetih. Tek je tvrda vojna moć 2001. uspela da to okonča. Kako bih razjasnio ovo pitanje, ja sam u knjizi Meka moć: putevi uspeha u svetskoj politici iz 2004. uveo pojam „pametna moć“ koji se odnosi na kombinovanje tvrde i meke moći u jednu uspešnu strategiju. Nekoliko godina kasnije, Ričard Armitidž i ja smo kopredsedavali dvostranačkom Komisijom za pametnu moć u Centru za strateške i međunarodne studije. Komisija je zaključila da je imidž i uticaj Amerike opao tokom poslednjih godina i da Sjedinjene Države moraju da pređu sa izvoza straha na podsticanje optimizma i nade. Komisija za pametnu moć nije bila jedina koja je donela ovaj zaključak i ostali su se pridružili pozivu na stvaranje strategija vođenih pametnom moći.

Pentagon je najbolje stručno osposobljen i najjače finansiran ogranak američke vlade, ali postoje ograničenja u onome što vojna moć može postići samostalno. Unapređenje demokratije, ljudska prava i razvoj građanskog društva ne mogu se baš najbolje odvijati na nišanu puščane cevi. Istina je da američka vojska ima zadivljujuću operativnu sposobnost, ali praksa obraćanja Pentagonu samo zato što on može da obavi posao gradi sliku preterano militarizovane spoljne politike. Vrhunski vojni zvaničnici to razumeju. Po rečima admirala Majka Malena, šefa Združenog generalštaba: „Sekretari Klinton i Gejts zatražili su više finansiranja za resurse meke moći i stavljaju na nju veliki naglasak, a ja ne mogu a da se ne složim s njima. Ukoliko odaberemo da američki uticaj širimo isključivo preko svojih vojnika, možemo očekivati da će taj uticaj vremenom opasti.“ Pametna moć nije samo „meka moć 2.0“. Ona podrazumeva sposobnost da se tvrda i meka moć kombinuju u delotvorne strategije u različitim kontekstima.

Moć uvek zavisi od konteksta. Dete koje suvereno vlada na igralištu može postati povučeno kad se oglasi zvono za čas i kontekst se promeni u uređenu učionicu. Polovinom dvadesetog veka Josif Staljin je prezrivo upitao koliko divizija ima Papa, ali u kontekstu ideja pet decenija kasnije, papstvo je preživelo, dok se Staljinovo carstvo raspalo.

Danas je moć u svetu raspodeljena po obrascu koji podseća na složenu trodimenzionalnu šahovsku igru. Na gornjoj šahovskoj tabli, vojna moć je mahom unipolarna i Sjedinjene Države će po svoj prilici zadržati prvenstvo u doglednom periodu. Ali na srednjoj šahovskoj tabli, ekonomska moć je već više od jedne decenije multipolarna, uključujući Sjedinjene Države, Evropu, Japan i Kinu kao glavne igrače, i ostale koji postaju sve značajniji. Evropska ekonomija je veća od američke. Donja šahovska ploča je područje prekograničnih međunarodnih odnosa koji su izvan kontrole vlade i uključuju raznovrsne nedržavne aktere poput, s jedne strane, bankara koji elektronskim putem šalju svote veće od državnih budžeta nekih zemalja, a s druge teroriste koji prenose oružje ili hakere koji prete kiber-bezbednosti. Ova šahovska tabla takođe uključuje nove transnacionalne izazove poput pandemija i klimatskih promena. Na toj donjoj tabli, moć je široko razasuta, i ovde nema nikakvog smisla govoriti o unipolarnosti, multipolarnosti, hegemoniji ili ma kom drugom sličnom klišeu koje političke vođe i eksperti pominju u svojim govorima.

U ovom veku događaju se dve velike promene moći: tranzicija moći između država i rasipanje moći koja prelazi s država na nedržavne aktere. Čak i nakon finansijske krize razigrani korak tehnološke promene nastavlja da vodi globalizaciju, ali će političke posledice biti sasvim različite za svet nacija-država i svet nedržavnih aktera. U međudržavnoj politici najvažniji činilac biće neprestani „povratak Azije“. Godine 1750. Azija je imala preko polovine svetskog stanovništva i proizvoda. Već 1900, nakon industrijske revolucije u Evropi i Americi, Azija se svela na jednu petinu svetskog proizvoda. Do 2050. Azija će uveliko biti na putu povratka svom istorijskom udelu. „Uspon“ moći Kine i Indije može izazvati nestabilnost, ali to je problem s presedanima, a istorija nas može naučiti kako naše politike utiču na ishod. Pre jednog veka Britanija se izborila sa usponom Amerike bez sukoba, ali nesposobnost sveta da se izbori s nemačkim usponom dovela je do dva razorna svetska rata.

U transnacionalnoj politici – donjoj šahovskoj tabli – informatička revolucija dramatično smanjuje troškove računarstva i komunikacije. Pre četrdeset godina neposredna globalna komunikacija je bila moguća, ali skupa i ograničena na vlade i korporacije. Danas je ta komunikacija praktično besplatna za svakog ko ima sredstava da uđe u internet kafe. Prepreke ulasku u svet politike su snižene, a nedržavni akteri se sad tiskaju na pozornici. Hakeri i kiber-kriminalci nanose milijarde dolara štete vladama i poslovnim kompanijama. Ptice ili putnici u avionima šire pandemije koje su u stanju da ubiju više ljudi nego što ih je nestalo tokom Prvog i Drugog svetskog rata, a klimatske promene mogu izazvati ogromne troškove. Ovo je nova svetska politika s kojom imamo manje iskustva.

Problem za države u dvadeset prvom veku je to što ima sve više stvari koje su izvan kontrole čak i najmoćnijih država, upravo zbog rasipanja moći s država na nedržavne aktere. Iako su Sjedinjene Države uspešne u vojnim merama, u svetu je sve više događaja kojima te mere ne mogu da ovladaju. Pod uticajem informatičke revolucije i globalizacije, svetska politika se menja na način koji za Amerikance znači da ne mogu postići sve svoje međunarodne ciljeve samostalnim delovanjem. Na primer, međunarodna finansijska stabilnost je ključna za napredak Amerikanaca, ali Sjedinjenim Državama je potrebna saradnja drugih da bi to obezbedile. Globalne klimatske promene će takođe uticati na kvalitet života, ali Sjedinjene Države ne mogu same da se izbore s tim problemom. A u svetu u kojem granice postaju poroznije nego ikad za sve od droga preko zaraznih bolesti do terorizma, nacije moraju mobilisati međunarodne koalicije i uspostaviti institucije kako bi se nosile sa zajedničkim pretnjama i izazovima. U tom smislu, moć postaje igra pozitivnog zbira. Nije dovoljno razmišljati o moći nad drugima. Moramo razmišljati o moći za postizanje ciljeva koja podrazumeva moć zajedno s drugima. Po mnogim transnacionalnim pitanjima, osnaživanje drugih može nam pomoći da ostvarimo sopstvene ciljeve. U ovom svetu mreže i povezanost postaju važan izvor relevantne moći.

Kontekstualna inteligencija, sposobnost da se razumeju okolnosti u razvoju i da se iskoriste trendovi postaće ključna veština koja omogućava liderima da izvore moći preobrate u uspešne strategije. Biće nam potrebna kontekstualna inteligencija ukoliko želimo da razumemo da problem američke moći u dvadeset prvom veku nije problem opadanja, već nesposobnosti da se shvati da čak i najveće države ne mogu ostvariti ciljeve bez pomoći drugih. To će zahtevati dublje poimanje moći, kako se ona menja i kako se mogu osmisliti strategije pametne moći. To će zahtevati diskurs prefinjeniji nego što su klasične priče o usponu i padu velikih sila. Amerika će jamačno ostati najsnažnija država u dvadeset prvom veku, ali to neće značiti njenu prevlast. Sposobnost da postignemo ishod koji želimo počivaće na novom diskursu pametne moći. Amerikanci će morati da prestanu da postavljaju pitanja o tome ko je broj jedan, kao i da se odreknu pričanja o dominaciji, te početi da postavljaju pitanja o tome kako se različiti resursi moći mogu uskladiti u pametne strategije za moć sa drugimas umesto samo nad drugim narodima.

Istražujući budućnost američke moći, pokušao sam da razradim pojmove na način koji će ih učiniti primenljivim i na druge države. Koji su problemi preobraćanja resursa moći u strategije koje proizvode željeni ishod? Koji su problemi „preteranog imperijalističkog širenja“ u međunarodnim ciljevima i „nedovoljnog domaćeg učinka“ u mobilisanju resursa? Kako se ove dve stvari mogu dovesti u ravnotežu? Kako se razne dimenzije moći menjaju u uovom veku i šta ta promena znači za definiciju strateškog uspeha? Šta će se dogoditi sa američkom moći ili kineskom moći ili s moći nedržavnih aktera u kiber-dobu? Niko nema poslednju reč na temu osporavanog pojma moći, ali pošto ne možemo izbeći da o tome razgovaramo, nadam se da ću uneti više jasnoće u raspravu i širu perspektivu u strateške vizije. To bi bila pametna moć.
Dzozef Naj Buducnost moci-1Prevod sa engleskog: Anika Krstić

(Iz knjige Džozefa S. Naja Budućnost moći, Arhipelag, 2012)

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close