/ Ekonomija / Kako rešiti potrošačke muke sa akumulatorima i obućom
BiF Analize Čitajte B&F online

Kako rešiti potrošačke muke sa akumulatorima i obućom

Redakcija BIF on 16/03/2013 - 10:15 in Ekonomija

This post has already been read 1226 times!

Pre kupovine, pitajte trgovca sve što vas zanima u vezi robe ili usluge, čitajte obaveštenja, etikete i deklaracije. Najbolji način da podnesete reklamaciju je u pisanom obliku. Trgovac je u zakonskoj obavezi da na vašu reklamaciju odgovori bez odlaganja, u roku ne dužem od 15 dana od dana prijema reklamacije. Pravo izbora između opravke i zamene je na vama, kažu predstavnici udruženja potrošača.

Takve i druge korisne savete građani su u petak mogli da dobiju u okviru „Sajma potrošačkih prava“ organizovanog u atrijumu šoping-mola Delta City.

Potrošače u Srbiji najviše muče obuća i akumulatori, stvari koje serviseri ne popravljaju već nalaze volšebna opravdanja da ih vrate natrag potrošačima koji su se na njih žalili. Marija Marković iz Gradske organizacije potrošača Leskovca kaže da najmanje uspevaju reklamacije na obuću, na šta organizacije za zaštitu potrošača upozoravaju već duže vreme. Pre svega, u prodavnicama je gotovo nemoguće pronaći obuću za kišu i sneg, jer su napisi na kutijama „waterproof” ili „all weather conditions” često zamenjeni našim deklaracijama na kojima piše „obuća za suvo vreme”, što postaje opravdanje da se ne zameni obuća sumnjivog kvaliteta pod izgovorom da je potrošač tu obuću verovatno nosio u neadekvatnim vremenskim uslovima.

potrosaci

„Prodavci obuće gotovo nikada ne uvažavaju reklamacije, vadeći se na nalaze koje utvrđuju da je njihova roba nepravilno korišćena“, priča Marković, objašnjavajući da se obuća na koju je uložena reklamacija uglavnom šalje u Laboratoriju za tehnička ispitivanja i bezbednost Jugoinspekt iz koje kontantno dolaze slični zaključci – da je potrošač kriv za to što je roba koju je kupio lošeg kvaliteta ili na neki način oštećena. Dok nam Marković priča o nemogućnosti dokazivanja lošeg kvaliteta obuće, štandu Gradske organizacije potrošača Leskovca prilazi razočaran potrošač koji traži savet kako da izađe na kraj sa prodavnicom koja ne želi da mu zameni patike koje je kupio sa „mehaničkim defektom“.

„Kada ova laboratorija potvrdi da ste sami krivi što vam se obuća raspala, vama kao potrošaču ostaje jedino da privatnom tužbom na sudu pokušate da zaštitite svoja prava a pošto u tom slučaju morate da platite i troškove veštaka više vam se isplati da npr. kupite nove patike“, kaže Darko Cvijan iz Udruženja potrošača Kikinde.

Još teža od zamene novih čizama koje su se raspale čim ste stali u njih jeste zamena pokvarenog akumulatora, jer tu potrošač nikako ne može da dokaže da nije nestručno rukovao ovim uređajem. Naši sagovornici kažu da u slučajevima sa drugom robom udruženja za zaštitu potrošača uglavnom uspevaju da ostvare svoju svrhu, tj da pomognu potrošačima da se izbore za zamenu ili popravku kupljenog. „Bitno je obavestiti potrošače da trgovac mora jasno da ih uputi u sve detalje oko cene i kvaliteta robe koju kupuju ali i da je, ako im se kupljena roba ošteti u roku od šest meseci od dana kupovine, trgovac dužan da im tu robu zameni za novu“, kaže Marković.

Da bi se situacija na našem još nedovoljno razvijenom tržištu popravila potrebno je međutim i da se potrošači uključe u borbu za svoja prava, boljim informisanjem, komunikacijom sa udruženjima za zaštitu prava potrošača ili „vaspitnim“ metodama poput poklanjanja svog poverenja kompanijama koje brinu o njihovim pravima. Drugim rečima, ako niste zadovoljni uslugom jednog operatera mobilne telefonije nemojte da vas mrzi da se prebacite kod drugog, pa i trećeg.

Jer, ni dobri zakoni, ni njhova primena, ne štite one potrošače koji se ne bore za zaštitu svojih interesa. Domaća regulativa se inače u ovom pogledu poboljšava – u toku su izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača koje bi trebalo da budu gotove do kraja godine, Strategija za zaštitu potrošača trebalo bi da bude donesena do 2018, a širom zemlje otvoreni su regionalni savetodavni centri za potrošače. Dalje bi trebalo raditi na kontroli kvaliteta robe, koji je, i stručnjaci se slažu, na jako niskim granama, što je dokazala i nedavna afera sa mlekom.

„Sajam potrošačkih prava“ je organizovalo Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, u saradnji sa IPA projektom „Jačanje zaštite potrošača u Srbiji“ i šoping-molom Delta City. Na otvaranju sajma Adriano Martins, zamenik šefa delegacije Evropske unije u Srbiji rekao je da se u EU prava potrošača najbolje ostvaruju kroz alternativno rešenje sporova, vansudsko rešenje koje zahteva “treću” nezavisnu stranu koja pomaže u rešavanju nastalih problema, ali ovaj koncept još uvek nije u adekvatnoj meri zaživeo u Srbiji. Pošto je jedina preostala alternativa – zadovoljenje pravde na sudu – skupa i spora, domaći potrošači nemaju mnogo opcija osim da se obrate svojim udruženjima, koja nisu uvek u mogućnosti da im pomognu zato što nemaju redovne izvore finansiranja i često su u finansijskim problemima.

Malo umerenog optimizma međutim dolazi od strane države – Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, je novinarima prilikom otvaranja Sajma rekao da je njihov cilj da se oblast zaštite potrošačkih prava uskladi sa evropskim standardima međutim da taj “posao neće biti lak jer je ova oblast i za EU prilike jako mlada. Kroz izmene i dopune zakona i izradom strategije do 2018. položaj potrošača će se popraviti po pitanju bezbednosti i kvaliteta upotrebe proizvoda“.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close