/ Vesti / Kiprani traže rešenje i u Moskvi
BiF Analize Čitajte B&F online

Kiprani traže rešenje i u Moskvi

This post has already been read 677 times!

Ministar finansija Kipra otputovao je danas u Moskvu gde će pokušati da dogovori makar deo finansijske pomoći za spas domaćih banaka, pošto je juče kiparska vlada odbila evropski plan za obezbeđivanje 10 milijardi evra, od kojih bi čak 5,8 milijardi bilo dobijeno oporezivanjem privatnih depozita u ugroženim bankama.

kiprani
Sve je manje vremena za razrešenje kiparske krize. Posle odbijanja evropske “pomoći” koju su mnogi kiparski i svetski ekonomisti ocenili ne samo kao sramnu, već i kao uvod u još veću na kontinentu, izazivajući domino efekat zbog velikog udela depozita iz inostranstva. Majkl Saris, ministar finansija Kipra, doputovao je danas u Moskvu na sastanak sa Vladimirom Putinom, pošto je ruski premijer prethodno sinoć posle odluke Kiprana da odbije evropsku ponudu, imao duži telefonski razgovor sa predsednikom Kipra Nikosom Anastazijadesom. Saris nije bio mnogo rečit u susretu sa medijima pred sastanak o načinima na koji bi Kipar mogao da dobije spornih 5,8 milijardi evra. Mnogi bankarski depoziti preko 100.000 evra koji bi po predlogu EU morali biti dodatno oporezovani pripadaju upravo bogatim Rusima. S druge strane, čak je i kiparski arhiepiskop Hrizostom II ponudio vlastima crkvenu imovinu na raspolaganje.

U međuvremenu, Bloomberg je objavio interesantno mišljenje da Kipar uopšte ne spada više u veliek poreske rajeve, poput Luksemburga, Švajcarske ili ostalih ostrvskih utočišta. Naime, više od 60% ukupnih depozita u kiparskim bankama, odnosno oko 40 milijardi dolara, novac je stranog porekla. Ali, to i dalje nije ništa u poređenju sa 2,7 biliona dolara koji su prema procenama sklonjeni u sve poreske rajeve na svetu. S tim stavom slaže se i Lorens Fink, izvršni direktor BlackRocka, vodeće svetske kompanije za upravljanje aktivom. On je u intervjuu izjavio da “nas slučaj Kipra, koji je peta zemlja od 2010. koja je zatražila finansijsku pomoć EU, podseća na fragilnost Evrope, kao i na to da će se stari kontinent godinama oporavljati od dužničkih kriza koje su pogodile njene države.” Fink je pozdravio odluke EU i mere preduzete za spas Italije i Španije i smatra da će rezultat spasavanja Kipra dati odgovor na pitanje koliku kontrolu će ubuduće EU imati nad svojim članicama.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close