/ Posle 5 / Kladionice i nameštanje fudbalskih utakmica
BiF Analize Čitajte B&F online

Kladionice i nameštanje fudbalskih utakmica

This post has already been read 2136 times!

Početkom godine Europol je izašao u javnost sa informacijom da je otkrivena kriminalna mreža koja je namestila gotovo 700 utakmica u više od 30 zemalja, uključujući tu i rezultate u Ligi šampiona, kvalifikacijama za svetsko a možda i evropsko prvenstvo.Korupcija je od vrha do dna obuzela fudbal i ide ruku pod ruku sa porastom novca koji se obrće u kladionicama. Efikasna rešenja za ovu rđu koja nagriza čitav sport, a ne samo fudbal, za sada nisu pronađena.

Europolova saznanja o nameštenim utakmicama šokirala su javnost. Nameštanje mečeva organizatorima je navodno donelo profit od oko osam miliona evra. Više od 400 osoba – sudija, igrača i drugih zvaničnika – nalazi se  pod sumnjom da su aktivno učestvovali u nelegalnim radnjama i tako ukupno zaradili oko dva miliona evra.

No, ova saznanja nisu nikakva novost. Samo u januaru ove godine 41 fudbaler iz Južne Koreje dobio je doživotnu zabranu bavljenja profesionalnim fudbalom, izrečenu od strane Svetske fudbalske federacije (FIFA). Prošle godine izrečeno je više od pedeset istih kazni fudbalerima, sudijama i drugim zvaničnicima iz Finske, Gvatemale, Italije, Hrvatske, Turske, Portugala i Južne Koreje. Svi oni optuženi su da su učestvovali u nameštanju rezultata utakmica.

Podaci govore da se čak 90% novca koji se vrti u kladionicama ulaže na fudbalske utakmice. Zato je predsednik FIFA Sep Blater proglasio nultu toleranciju prema korupciji u fudbalu, a iz kase federacije Interpolu je dato 27 miliona dolara kako bi se potpomogla borba protiv nameštanja. Eksperti FIFA, ali i Evropske fudbalske federacije (UEFA) godišnje prate više od 30 hiljada utakmica samo na nivou Evrope, ne bi li ustanovili gde se odvijaju nelegalne radnje.

fudbal

Ipak, za sada se malo toga postiglo. Svega dvestotinjak utakmica je proglašeno sumnjivim, ali ništa nije dokazano. Sa druge strane, sindikat fudbalera FIFAPro sproveo je istraživanje koje je pokazalo da je prosečno 11,9% fudbalera u Istočnoj Evropi dobilo direktnu ponudu da namesti utakmicu, a procentualno su istaknute Grčka sa 30% i Kazahstan sa 34%. Više od 40% ispitanih fudbalera u Češkoj, Grčkoj, Rusiji i Kazahstanu izjavilo je da ima informacije o nameštanju utakmica u njihovim ligama.

Faktor Internet

Nameštanje utakmica nije nikakva novina. U Americi je, na primer početkom XX veka bilo vrlo često nameštanje rezultata u bejzbolu. Poznat je slučaj još iz 1919. godine kada je osam igrača optuženo za uzimanje mita i namerno gubljenje utakmice. Dve godine kasnije ovim igračima je doživotno zabranjeno bavljenje sportom.

Česta su nameštanja pred sam kraj sezone koja za cilj imaju da pojedine klubove izvuku iz zone ispadanja ili one pri vrhu poguraju ka tituli. U tom smislu i zarada se ne ostvaruje direktno i naizgled nije primarni motiv ilegalnih radnji, ali na duži rok, ako se u obzir uzmu potencijalni prihodi od sponzorskih ugovora ili televizijskih prava, finansijski motiv je očigledan. Jedan od najpoznatijih slučajeva ovakvog vida nameštanja je skandal koji je potresao italijansku Seriju A 2006. godine, poznatiji pod nazivom Kalčopoli.

No, nameštanje motivisano kladioničarskom industrijom danas je mnogo prisutnije nego ono motivisano „sportskim“ razlozima. Proširenje tržišta, a samim tim i prihoda, koje je uzrokovano uvođenjem internet tehnologije u kladioničarsku industriju može biti jedan od motiva. Internet je omogućio uključivanje ogromnog broja ljudi koji su sada direktno ekonomski zainteresovani za sportska takmičenja i njihove rezultate. Podaci kompanije H2 Gambling Capital govore da je od 2004. do 2012. godine vrednost tržišta internet sportskog klađenja porasla sa 16,3 milijarde evra na 50,7 milijardi.

Po procenama kompanije Sportradar kroz sportsku kladioničarsku industriju godišnje prođe 1.000 milijardi američkih dolara. Poređenja radi, bruto društveni proizvod Švajcarske u 2011. godini je iznosio 523.000.000.000 američkih dolara.

Ne zna se koliki deo ovog ukupnog iznosa otpada na ilegalno klađenje koje raste ne samo u zemljama gde je legalno klađenje zabranjeno (što je slučaj u, na primer,  nekim azijskim zemljama) nego i tamo gde se odvija sasvim slobodno. Uzrok tome su povoljnije kvote, čime se učesnicima nudi bolja zarada.

Ali kako se nameštaju utakmice? Belodano je da profesionalni sportisti svojim igrama obezbeđuju bolje ugovore u bogatijim klubovima i boljim i bogatijim ligama. Postavlja se pitanje zašto bi neko namerno igrao loše i za koje pare. Ako je prosečna godišnja plata u engleskoj Premijer ligi 1,3 miliona evra, koliko je novca potrebno ponuditi fudbaleru jednog engleskog prvoligaša da namerno ugrozi svoju dalju karijeru?

Zato se najčešće za nameštanje traže druge pukotine. Tako je, na primer, poznato da je veliki broj prijateljskih mečeva namešten. Prijateljski susreti su vrlo pogodni za prevare jer najčešće nisu nadgledani od strane nacionalnih ili nadnacionalnih sportskih institucija.

Skoro pa imuni

Za ilegalnu kladioničarsku industriju i njome podstaknuta nameštanja danas, primera radi, nije toliko interesantan američki profesionalni sport. Jedan od razloga je što sportovi koji su popularni u SAD, poput bejzbola ili američkog fudbala, nisu toliko popularni u ostatku sveta. Takođe, novac koji se vrti u američkoj sportskoj industriji još je veći nego u Evropi pa prosečna plata jednog bejzbol igrača iznosi 3 miliona dolara. Bejzbol igrači koji su početkom prošlog veka optuženi za uzimanje mita zarađivali su između 3000 i 6000 dolara godišnje, što bi preračunato u današnju vrednost bilo između 35000 i 70000 dolara. Dakle, radilo se o ljudima sa prosečnim platama koji nisu imali mnogo šta da izgube.

U fudbalskoj industriji, sa druge strane, korupciaj se nalazi na svim nivoima. Nedeljnik France Football nedavno je na dvadeset strana objavio tekst u kojem su zvaničnici FIFA, Katarske fudbalske federacije i Francuske federacije optuženi za kupovinu glasova kojima je Katar dobio priliku da organizuje svetsko prvenstvo 2022. godine. Prema navodima francuskog nedeljnika, u ovoj malverzaciji učestvovali su tadašnji predsednik Francuske, Nikolas Sarkozi, i predsednik UEFA-e, Mišel Platini, a čitavom kombinacijom profitirali su pre svega Paris Saint Germaine, koji je dobio novac pomoću kojeg je bio u mogućnosti da kupi nekoliko izuzetno skupih igrača predvođenih Zlatanom Ibrahimovićem, ali i francuska Prva liga čija su televizijska prava otkupljena od strane Katara. Platini je sve navode negirao, ali sumnja i dalje stoji i govori da je svima jasno da je nešto duboko trulo.

Sve je veća bojazan da kriminalne strukture direktno ulaze u sportska takmičenja, pre svega fudbalska, otkupljujući klubove što je omogućeno dosta lošim finansijskim stanjem u kojem se klubovi nalaze. Ako izuzmemo nekolicinu najbogatijih koji diktiraju sumanuti finansijski tempo, možemo slobodno reći da se, globalno gledano, preko 90% sportskih klubova nalazi u finansijski jako nezavidnoj situaciji čime je u velikoj meri otvoren prostor uplivu sumnjivog novca poguranog sumnjivim namerama.

Sve(t) na kocki

Prema nekim istorijskim izvorima još u doba antičke Grčke i antičkog Rima ljudi su se kladili, u početku na trke pasa, da bi potom prešli na borbe gladijatora. Danas je moguće kladiti se na gotovo sve sportove, pa čak i na potpuno bizarne stavke poput toga ko će postići gol glavom, ko će dobiti crveni karton, ali i na neke društvene teme koje ne pripadaju sferi sporta: ko će pobediti na predsedničkim, a ko na parlamentarnim izborima, ko će dobiti Oskara za najbolju ulogu, a ko za režiju itd.

Vladimir Simović, broj 95, mart 2013.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close