/ Vesti / Kvartalni monitor: Recesija iza rasta
BiF Analize Čitajte B&F online

Kvartalni monitor: Recesija iza rasta

This post has already been read 910 times!

“Beležimo početak trajnijeg ali sporog oporavka privrede, koji ne treba nikoga da zavara. Nosioci ekonomske politike trebalo bi da se ponašaju kao da je i dalje recesija” poručio je ekonomista Milojko Arsić na predstavljanju najnovijeg “Kvartalnog monitora”.

Josip Broz Tito svojevremeno je poručio: ” Živimo kao da će sto godina biti mir a spremajmo se kao da će sutra izbiti rat”. Takav pristup stručnjaci okupljeni oko “Kvartalnog monitora” preporučuju Vladi kada je u pitanju vođenje ekonomske politike, pošto je oporavak koncentrisan u nekoliko grana (automobilskoj, naftnoj i farmaceutskoj indsutriji) dok ostatak privrede stagnira ili je u recesiji. “Potrebna nam je relaksacija monetarne politike kao i nastavak podsticajnih mera fiskalne politike uz stalno vođenje računa da je naša zemlja, za razliku od ostalih, u recesiju ušla i zbog nezavršene tranzicije ka tržišnoj privredi” ocenio je urednik “Kvartalnog monitora” Milojko Arsić.

upside-down-bicycle

Iako BDP sporo raste, inflacija je oborena a spoljni deficit smanjen, ekonomisti upozoravaju da nezaposlenost stagnira na visokom nivou a da opasnost od krize spoljnog i javnog duga nije otklonjena već samo odložena. Štaviše, udeo duga u BDP bliži se stopi od 90% a ne ohrabruju ni rezulati fiskalne politike na početku 2013. Deficit budžeta u prva dva meseca bio je 35 mlrd RSD od planiranih 122 mlrd RSD , dok je (kontroverzni, sudeći po prepisci ministarstva finansija i Fiskalnog saveta) konsolidovani deficit 22,7 mlrd RSD od planiranih 132 mlrd RSD za celu godinu.
“Neophodno je da se prati izvršenje budžeta po kvartalima”, podržao je Milojko Arsić inicijativu Fiskalnog saveta, ” i da se primene korektivne mere kako konsolidovani deficit ne bi prešao 4%.” Prema Arsićevim rečima, najbezbolnija mera iz ugla građana i privrede-a najnezgodnija kada se uzme u obzir gubitak političkih poena-bila bi preraspodela rashoda od lokalnih zajednica ka Republici, što bi značilo smanjenje deficita budžeta uz povećanje efikasnosti trošenja sredstava države. “Lokalne zajednice su, međutim, sada navikle da dobijaju veća sredstva i sada su većinski i zdušno protiv takvog rešenja” rekao je Arsić.

Direktorka Centra za visoke ekonomske studije CEVES Kori Udovicki problem “besmislene potrošnje novca države” (kako ga je nazvala na promociji “Kvartalnog monitora”) vidi kao jednu od prepreka za osmišljavanje realne politike reindustrijalizacije. Ona upozorava da država, umesto da radi na promeni sistema planiranja, upravljanja i osmišljavanja indsutrijskih politika, trenutno rasipa novac na pojedinačne, loše odabrane projekte koji ne mogu da daju odgovarajući efekat. Kao primere navodi obnovu škole koju pohađa 8 đaka, umesto da se nabavi autobus za prevoz do druge, udaljene 10 km ili davanje subvencija za uzgajanje jagodičastog voća proizvođačima iz kraja gde ne postoji ni jedna jedina hladnjača, pa kada i proizvedu višak za tržište nemaju gde to voće da plasiraju.

Za reindustrijalizaciju preduslov je sprovođenje brojnih reformi, od uvođenja finansijske discipline do zaštite konkurencije a ne odluka države da nastupa umesto privatnog kapitala, rečeno je na prezentaciji. “Početni reformski zamah Vlade bio je kratkotrajan a trenutno je u zastoju zbog stalnih nagoveštaja da bi moglo da dođe do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora” upozorio je Milojko Arsić i zaključio da takva atmosfera doprinosi tome da Vlada radije povlači kratkotrajne, popularne poteze kao što su otpis nominalnih kamata po osnovu poreskih dugova i najavljeno selektivno smanjenje poreza i doprinosa za IT sektor.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close