Close
/ Vesti / NBS: Pregled Svetskog finansijskog tržišta
BiF Analize Čitajte B&F online

NBS: Pregled Svetskog finansijskog tržišta

Redakcija BIF on 18/03/2013 - 13:05 in Vesti, Ekonomija, Tekstovi

This post has already been read 1160 times!

Odeljenje za upravljanje deviznim rezervama Sektora za devizne poslove Narodne banke Srbije objavilo je najnoviji pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu (za period 25. februar – 08. mart 2013.). Uz političku nesigurnost u Italiji i pokazatelje lošije od očekivanih za evrozonu, evro je pretrpeo pad u odnosu na dolar. Cena zlata je porasla, a sirove nafte uglavnom padala u izveštajnom periodu.

dollar-euro
Stopa inflacije u Nemačkoj u februaru smanjena je na 1,5%, što je najniži nivo u poslednje dve godine, dok je stopa inflacije u EMU zabeležila rast od 2% na godišnjem nivou. Neizvesnost oko političke situacije u Italiji, znaci smanjenja inflacije u EMU i zabrinutost oko očuvanja radnih mesta u zoni evra (nezaposlenost na rekordno visokom nivou od 11,9%), sa vrednošću PMI indeksa proizvodne aktivnosti zone evra ispod 50, pojačavaju utisak da je EMU i dalje u recesiji. Na ovo je takođe uticao i podatak evropske kancelarije za statistiku, prema kojoj će se Holandija ove godine pridružiti grupi od sedam zemalja, članica zone evra, za koje se predviđa smanjenje BDP tokom 2013. godine. ECB je odlučila da referentna kamatna stopa ostane na istorijskom minimumu (0,75%), a predsedavajući ECB Dragi je izjavio da očekuje da će se ekonomija zone evra oporaviti do kraja godine, nakon čega je evro ojačao prema američkom dolaru. I Banka Engleske je zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 0,5% kao i i veličinu njenog programa otkupa obveznica (375 mlrd funti).

Agencija za kreditni rejting, Fitch, u petak je smanjila kreditni rejting Italije, sa A- na BBB+, približivši tako svoju ocenu sa agencijama Moody’s i S&P. Nerešeni izbori, kao izvor potencijalnog negativnog šoka na realnu privredu, očekivani pad BDP-a od 1,8% u ovoj godini i procene da će ukupan dug u 2013. godini dostići 130% BDP-a, bili su glavni razlozi za smanjenje rejtinga za jedan stepen, sa negativnim izgledima. Kandidat na izborima u Italiji Bepe Grilo je izjavio da očekuje kolaps trenutnog političkog sistema u narednih šest meseci i predlaže ponovne pregovore oko italijanskog duga, kao i mogućnost povratka na liru. Novi izbori su mogući posle leta i nakon promena izbornog zakona. Komesar EMU za ekonomska i monetarna pitanja Ren je izjavio da se u određenim slučajevima može opravdati razmatranje produženja rokova za neophodne i teške fiskalne reforme, što su tržišni učesnici protumačili kao potencijalno otvaranje puta ka fleksibilnijoj budžetskoj politici unutar EMU. Evropska Komisija očekuje da se BDP zone evra u 2013. godini smanji za 0,3%, što bi bio prvi put da BDP EMU beleži pad dve godine za redom od uvođenja evra. Agencija za kreditni rejting S&P promenila je izglede za kretanje kreditnog rejtinga Španije u narednih šest meseci sa negativnih na stabilne, ali je rejting BB zadržan. Kao razlog promene izgleda navodi se mogućnost produženja roka otplate zajmova od EMU. Pošto je agencija Moody’s smanjila kreditni rejting Velike Britanije, engleska funta je nastavila da beleži pad i dostigla najnižu vrednost u odnosu na evro u poslednjih 16 meseci, dok je u odnosu na dolar pala na najnižu vrednost od jula 2010. godine. Predsedavajući američkog FED Bernarke je pred Kongresom branio odlučnu monetarnu politiku američke centralne banke radi pospešivanja privrede čime je ublažio zabrinutost učesnika na finansijskim tržištima od ranog ukidanja kvantitativnih olakšica, kao i od inflatornog pritiska. On je takođe pozvao zakonodavce da izbegnu nagla smanjenja potrošnje koja će, u kombinaciji sa ranijim povećanjem poreza, usporiti ekonomski oporavak. Rast američkog BDP za četvrti kvartal je na 0,1%, ali je i dalje ispod predviđanih 0,5%.

Tržište HoV

Početkom prve nedelje izveštajnog perioda zabeležen je blagi pad cena državnih HoV SAD, koji se tokom druge izveštajne nedelje nastavio padom cena državnih obveznica SAD usled serija pozitivnih makroekonomskih podataka. Takođe, ovaj period je obeležio i rast vrednosti najistaknutijih američkih berzanskih indeksa (Dow Jones berzanski indeks probio je istorijski maksimum tokom ove nedelje, koji datira od oktobra 2007. godine). Najveći uticaj na pad cena državnih obveznica imale su vesti sa tržišta rada, gde je broj nezaposlenih koji se prvi put javlja za socijalnu pomoć bio manji od očekivanog, a broj novih radnih mesta bez sektora poljoprivrede otvoren tokom februara bio znatno viši od čekivanog što je oborilo stopu nezaposlenosti sa 7,9% na 7,7% i ukazalo na oporavak tržišta rada u SAD. Jedini podatak koji nije bio pozitivan je bio trgovinski bilans SAD za januar, koji je ukazao na ponovno povećanje deficita, ali on nije bio dovoljan da zaustavi trend pada cena državnih HoV.

Istovremeno, zabeležen je rast cena nemačkih državnih obveznica. U prvoj nedelji veća tražnja za ovim oblikom niskorizične aktive bila je posledica političke neizvesnosti u Italiji, a kasnije je trend rasta cena ovih HoV podržan i slabim makroekonomskim podacima i pokazateljima. I pored rasta PMI indeksa u zoni evra, njegova vrednost ispod kritičnih 50 ukazuje da je EMU i dalje u recesiji. Negativni pokazatelji pojačani su i rastom nezaposlenosti u zoni evra na rekordnih 11,9%. Nemačke državne obveznice imale su trend pada vrednosti u drugoj nedelji izveštajnog perioda. Uprkos nerešenoj političkoj situaciji u Italiji, zabeležena je smanjena tražnja za ovim oblikom niskorizične aktive, kao i smanjenje spredova između nemačkih i italijanskih obveznica. PMI indeks sektora usluga Nemačke, Francuske i zone evra za februar, kao i PMI kompozitni indeks za zonu evra, zabeležili su veće vrednosti od očekivanih što je pozitivno uticalo na smanjenje averzije investitora prema riziku i pad tražnje za nemačkim HoV. U četvrtak, 7. marta 2013. godine, ECB je ukazala da će recesija biti dublja nego što je očekivano i povećane su prognoze za privrednu kontrakciju, na -0,5%, sa -0,3% koliko je projektovano pre tri meseca.

nafta

Nafta

Tokom prve nedelje izveštajnog perioda zabeležen je pad cene sirove nafte na svetskom tržištu. Na ovakvo kretanje cene nafte uticao je nastavak povećanja zaliha sirove nafte u SAD (prema zvaničnim podacima zalihe su porasle za 1,1 milion barela) i nagli pad cene benzina što je protumačeno kao osetni pad potražnje za ovim derivatom. Na dalji pad cene sirove nafte uticao je podatak o slabijem rastu američkog BDP-a tokom T4 2012. godine, što je ponovo otvorilo pitanje globalnog privrednog oporavka, a samim tim i održivost potražnje za naftom i naftnim derivatima. Političke tenzije u SAD, koje mogu dovesti do automatskih mera štednje u državnom budžetu, izborna neizvesnost u Italiji, slabiji rezultati PMI pokazatelja u Kini uticali su na to da cena sirove nafte izgubi 3,86% na nedeljnom nivou, i praktično se vrati na nivo iz 2012. godine, nakon što je u jednom trenutku tokom 2013. godine prelazila 119 US$/bbl (što je rast od 8%, od početka godine). Pad cene sirove nafte nastavljen je i početkom druge nedelje izveštajnog perioda zbog verovanja da ponuda prevazilazi trenutnu potražnju usled usporavanja privrede Kine i političkih tenzija u SAD, a krajem izveštajnog perioda, cena sirove nafte je mirovala uprkos jako pozitivnim podacima iz SAD, posebno sa tržišta rada, završivši nedelju na nivou od 110,72 US$/bbl, uz skromni rast od 0,42% na nedeljnom nivou.

Zlato

Nakon trenda pada koji je obeležio kraj prethodnog izveštajnog perioda, cena zlata početkom nedelje beleži rast. Na povećanu tražnju za zlatom su uticale vesti o snižavanju kreditnog rejtinga Velike Britanije kao i nesigurnost ishoda parlamentarnih izbora u Italiji. Na rast cene je uticao i objavljeni izveštaj MMF koji je pokazao da je došlo do povećanog učešća ovog plemenitog metala u deviznim rezervama Rusije, Kazahstana i Turske. Nakon što je precedavajući FED-a Bernanke svojom izjavom demantovao bojazan tržišnih učesnika da bi ta institucija mogla ranije prekinuti aktivni program kvantitativnih olakšica kao i naznaka da će centralna banka Japana i ubuduće nastaviti sa snažnom ekspanzivnom monetarnom politikom, cena zlata je sredinom nedelje ponovo prešla nivo od 1.600 dolara i u sredu 27. februara na zatvaranju je iznosila 1.604 dolara za finu uncu zlata. Tokom druge nedelje izveštajnog perioda cena zlata je uglavnom fluktuirala u rasponu od 1.575 do 1.580 dolara za uncu.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *