/ Ekonomija / Novi predlog Kipra – manji porez za manje depozite
BiF Analize Čitajte B&F online

Novi predlog Kipra – manji porez za manje depozite

This post has already been read 953 times!

Kipar priprema novi predlog mera koje bi mogle da olakšaju neobični porez na male depozite. Radi se o podizanju 5,8 umesto 10 milijardi evra pomoći za kiparski finansijski sektor od Evropske komisije, ECB-a i MMF-a, pri čemu bi se mali deponenti (oni koji imaju do 100.000 evra štednje) oporezivali sa 3%, srednji (od 100.000 do pola miliona evra) sa 10% a veliki sa 15%.

Ovo se razlikuje od prvobitnih zahteva EU prema kojima bi se oni depoziti na kojima se nalazi više od 100.000 evra bili oporezovali sa 9,9 odsto, a oni sa manjom sumom sa 6,75 odsto.

kiparski problem
Ministri finansija evrozone će održati telekonferenciju kako bi preispitali ovaj predlog Kipra, ali očekuje se da će ga podržati zato što je u pitanju manji paket pomoći, koji zapravo dolazi iz džepova njihovih sugrađana.

Na pružanje pomoći kiparskim bankama međutim drugi gledaju kao na potencijalni rizik za ekonomije ostalih perifernih članica EU. Opšte je poznato da među štedišama na Kipru ima i dosta bogatih Rusa, čiji predsednik Vladimir Putin nije odoleo da ne prokomentariše predloženi porez na depozite kao „nepravedan, neprofesionalan i opasan“.

Kiparski predsednik Nikos Anastasijades pak smatra da je oporezivanje depozita „najmanje bolno rešenje“,  a ovaj novi predlog oporezivanja definitivno će biti povoljniji za „siromašnije“ štediše.

Da podsetimo, ministri finansija evrozone i MMF odobrili su prvo Kipru deset, od traženih 17 milijardi evra pomoći, kako bi i ova članica evrozone izbegla bankrot, a zauzvrat su zahtevali da i vlasnici novca u lokalnim bankama doprinesu spasu ostrvske privrede.

Evrozona je “pristala” na ovaj presedan u uvođenju nameta na račune u bankama, jer prema procenama 37 odsto ukupnog novca u bankama na Kipru čini strani kapital. Samo ruske banke su krajem 2012. godine imale oko 12 milijardi dolara plasiranih na Kipru i korporativne depozite u iznosu od 19 milijardi dolara, prema procenama američke agencije za rejting Mudis.

Kiprani su na ove vesti reagovali masovnim izvlačenjem novca sa svojih računa čime su izazvali kolaps bankovnih automata, a komercijalne banke, koje inače rade subotom, pred najezdom vlasnika računa, zatvorile su ekspoziture.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close