Close
/ Posle 5 / Pirotski ćilim između tradicije i investicije
BiF Analize Čitajte B&F online

Pirotski ćilim između tradicije i investicije

Redakcija BIF on 26/03/2013 - 13:13 in Posle 5

This post has already been read 11146 times!

Kolekcionari i trgovci pirotskim ćilimima tvrde da se u porodičnim zaostavštinama mogu pronaći izuzetno kvalitetni primerci, koji se neretko, zbog neupućenosti, prodaju i ispod cene. Nasuprot njima, predstavnici jedinog ovlašćenog proizvođača za tradicionalnu proizvodnju pirotskog ćilima u Srbiji upozoravaju da je reč uglavnom o imitacijama, čijom prodajom se za malo novca dergradira izuzetno vredno kulturno nasleđe.

Na jugu Srbije smatra se da je umešna tkalja stub kuće: ona koja zna da tka mogla je da obezbedi solidan prihod domaćinstvu, a verovalo se da je, kao za razbojem, vešta i u drugim kućnim poslovima. Zato su se dobre tkalje lako udavale, tako bar tvrdi usmeno predanje pirotskog kraja.

Sedenje za razbojem odavno više nije preporuka za nevestu, pa je ćilimarstvo gotovo zamrlo, a pre jedne decenije obnovila ga je ženska zadruga „Damsko srce“. Osnovalo ju je Udruženje za negovanje i očuvanje starih zanata „Grlica“, pet godina nakon što je u Zavodu za intelektualnu svojinu zaštićena geografska oznaka imena „pirotski ćilim“. Udruženje je obučilo za ovaj zanat deset žena sa tržišta rada, kaže njegova predsednica Salvica Ćirić, a zatim im obezbedilo razboje i prostor za rad. Pošto udruženje nije moglo da bude profitno, formirana je zadruga koja je uradila elaborat o proizvodnji i sprovela sertifikaciju kako bi postala ovlašćeni korisnik imena pirotski ćilim, a time i jedini ovlašćeni proizvođač. „Kada neko gleda ćilimarku, čini mu se da ona prilično brzo radi, međutim, kada se radi po elaboratu ona za osam sati ne može da napravi više od 80 kvadratnih centimetara, ma kako bila efikasna organizacija poslova“, objašnjava naša sagovornica.

1.cilim se tka

Poruka u kombinaciji šara

Tako za godinu dana ispod prstiju ovih veštih žena može da nastane najviše 71 metar pirotskog ćilima, a nekad se proizvede i manje jer su ređi kupci ćilima standardnih dimenzija od 1,5 sa 2 metra. Većina se odlučuje za šustikle ili ćilim veličine suvenira, a izrada takvih, manjih komada, zahteva više vremena – od postavljanja na razboj do simetrije šara. S obzirom da za negovanje tradicionalnog ćilimarstva nema državnih podsticaja i cena ovako izrađenog ćilima je – tržišna. „Pošto nas sa porezima i doprinosima jedna tkalja „košta“ oko 33.000 dinara, a ona pravi oko 80 kvadratnih centimetara za mesec, izračunali smo da kvadratni metar košta 400 evra“, objašnjava Ćirić, što, dodaje, svakako ne može da bude konkurentno u odnosu na cene domaćih i uvoznih tepiha koji se proizvode industrijski.

Međutim, po oceni etnologa, takvo poređenje nije osnovano jer pirotski ćilim predstavlja izuzetno vredno kulturno nasleđe. Postupak izrade zahteva tkanje na uspravnom razboju čije grede se razmiču u zavisnosti od potrebe tkanja, radi se gustom tehnikom klečanja i dobija se ćilim koji ima dva lica, odnosno njegove zgusnute šare i ornamenti su istovetni sa obe strane. Pravi se isključivo od vune stare rase ovaca pramenki i to jedino sa Stare planine. Definisano je da pirotski ćilim poznaje 95 šara i 122 ornamenta, a originalnost se postiže njihovim kombinovanjem. U toj kombinaciji šara je njegova duhovna poruka, čije značenje je podjednako važno i onima koji ga tkaju ali i onima koji žele da ga poseduju.

Po broju oglasa za trgovinu pirostkim ćilimima, moglo bi se zaključiti da je tržište ovog tradicionalnog proizvoda i dalje veoma živo. Ali, po rečima jednog od najčešćih oglašivača koji se predstavlja kao Dobrivoje, to je samo privid jer oglase objavljuju uglavnom isti ljudi. Za sebe kaže da je kolekcionar pirotskih ćilima i njihov dobar poznavalac. Na pitanje kako se kreću cene na tržištu, kaže da se ćilimi veličine 1,5 sa 2 metra prodaju za oko 500 evra, dok oni sa poznatom i često korišćenom šarom, poput razbacanih đulova, ili đulova na direci, u domaćoj radinosti mogu da se nađu i za 150 evra. Dobrivoje je posebno ponosan na ćilim sa utkanom godinom 1913. veličine 13 kvadratnih metara, a koji košta 1.400 evra. „Mislim da u Srbiji trenutno nema više od tri ili četiri kolekcionara pirotskih ćilima. Razlozi zašto ih ljudi sakupljaju su različiti, ali niko ne ulaže u ćilime kao što se ulaže u umetnička dela, jer za njih ne postoji interes na tržištu koji bi opravdao takva ulaganja“, smatra Dobrivoje.

Ko zna šta je pirotski ćilim, ne prodaje ga

Sociolog i pisac Vladimir Stanimirović iz Niša ima zbirku od 100 ćilima, među njima, kako kaže, neke izuzetno vredne. Izdvaja ćilim iz 1901. godine sa utkanim inicijalima tkalje. Sakuplja ih više od dve decenije ali i trguje njima, a među kolekcionarima važi za dobro upućenog i u ćilime i u prilike na tržištu. Tvrdi da sadašnja trgovina ćilimima nije velika, posebno u poređenju sa onom između dva svetska rata, a da su cene na ovom neformalnom tržištu mnogo niže nego kada se ćilim kupuje od tkalja u Pirotu.
„Ćilim od šest aršina, odnosno od tri metra, može da se kupi i za 200 evra, što je nekoliko puta jeftinije od zvanične cene“, kaže Stanimirović, uz opasku da su stari ćilimi u porodičnom vlasništvu ne samo jeftiniji već i kvalitetniji od onih koji se sada proizvode.

Najbolji su oni nastali u drugoj polovini 19. veka, ali i oni s početka 20. veka. Iako grublji po teksturi, manje kreativni u izboru i rasporedu šara, Stanimirović smatra da ni oni koji se prodaju na ćupriji u centru Pirota za 50 evra po metru kvadratnom nisu plagijat, ali su mnogo slabijeg kvaliteta. „Nema mnogo poznavalaca pirotskog ćilima i dešava se da neki vredan komad ode ispod cene, jer ni prodavac ni kupac ne znaju njegovu pravu vrednost. Bilo je slučajeva da naiđu nakupci iz Turske i kupe za malo novca neke vredne komade“. Naš sagovornik objašnjava da vrednost ćilima nije određena samo njegovom starošću već i finoćom prediva, gustinom tkanja, ali i motivom koji je redak. Zato tako široko rasprostranjeni „đulovi“ i nisu na velikoj ceni kod kolekcionara. On smatra da su najbolji komadi nastajali u privatnim kućama, u jedinstvenom izrazu mašte tkalje. Ulaganje u ćilim retko je rukovođeno samo željom da se uloži u nešto vredno, kaže Stanimirović, jer novac dat za ćilime ne može da se vrati. „U svojoj kolekciji imam neke izuzetne komade, i čak i kada bih odlučio da ih prodam, nikada ne bih mogao da za njih dobijem onoliko koliko sam ih platio“.

3. zadovoljstvo tkalja je o_ito. _ilim je _vrst, ravan, figure odli_ne, simetrija tako_e 59

Za razliku od kolekcionara i trgovaca, Slavica Ćirić kaže da onaj ko zna šta je pirotski ćilim ne prodaje ga, i ističe da imitacije koje se tkaju prouzrokuju veliku štetu i državnom budžetu i kulturnom nasleđu. „Neupućenom strancu je lako pod firmom pirotskog ćilima prodati imitaciju, ali tako se urušava autentičnost proizvoda koji je poznat i van granica Srbije. Javljalo nam se mnogo prevarenih kupaca nakon što su postali svesni da su kupili falsifikat. To, na žalost, pokazuje da smo spremni da za malo novca degradiramo veliku nacionalnu vrednost.“

Petar Ilijin

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *