/ Biznis / Privatizacija i korupcija: Gorki plodovi
BiF Analize Čitajte B&F online

Privatizacija i korupcija: Gorki plodovi

This post has already been read 1714 times!

Loše koncipiran, slabo institucionalno uređen i usporen proces privatizacije uništio je proizvodne resurse u privredi Srbije, stvorio brojne „mrtve kapitale“, proizveo armiju nezaposlenih i grupu ekonomski i politički moćnih preduzetnika koji su povezani sa centrima političke moći. U takvim okolnostima teško je očekivati da najavljena privatizacija preostalih preduzeća putem stečaja ostvari bolje rezultate.
Premda se početak privatizacije u Srbiji vezuje za donošenje prvog saveznog Zakona o uslovima i postupku transformacije društvene svojine u druge oblike svojine (1990.),  većina ekonomista smatra da prava privatizacija u Srbiji počinje tek od donošenja Zakona o privatizaciji 2001. godine. Učinak privatizacije u Srbiji je poguban: od oko 2400 privatizovanih preduzeća, kod oko 640 preduzeća (što predstavlja 30%), privatizacija je poništena. Društvena preduzeća su 2002. godine zapošljavala oko 680.000 radnika, dok danas u privatizovanim firmama radi oko 286.000 radnika. Istraživanja Socio ekonomskog saveta ukazuju da je 75% radnika koji su radili u društvenim preduzećima ostalo bez posla u procesu privatizacije.

Sada je izuzetno urgentno i važno pitanje kako rešiti status oko 640 preduzeća u restrukturiranju koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju, i u kojima je i dalje zaposleno oko 97.000 radnika. Ova preduzeća ostvaruju godišnje gubitke od oko 400 miliona evra, a njihove neizmirene obaveze prema državi i javnim preduzećima dostigle su oko 1,5 milijardi evra.

U svetlu proklamovanih ciljeva privatizacije – a to su, između ostalih, veća proizvodna i ekonomska efikasnost preduzeća, zdravo finansiranje, uvođenje efikasnog menadžmenta, privlačenje stranog kapitala i drugi – može se konstatovati da nijedan od njih nije ostvaren. Privatizacija je dovela do uništavanja ogromnog broja preduzeća i čitavih privrednih grana, do porasta nezaposlenosti i siromaštva, do drastičnog pada proizvodnje, do slabljenja konkurentnosti privrede.

BDP, deficit robne razmene, SDI, javni dug i broj nezaposlenih u periodu 2005-2012.

tabela

Izvor: Ministarstvo finansija i privrede

Imajući u vidu podatke navedene u tabeli, može se zaključiti da je bruto domaći proizvod Srbije još uvek oko 60% BDP iz predtranzicione godine i u 2012. godini iznosi svega 28,7 milijardi evra. Deficit robne razmene u 2012.godini je 5,3 milijardi evra, strane direktne investicije su na niskom nivou, ukupni javni dug je u 2012. dostigao 17,7milijardi evra (preko 60% BDP) , a budžetski deficit iznosi oko 192 milijarde dinara.

Proces privatizacije u Srbiji praćen je sistemskom ili velikom korupcijom, koja je i jedan od glavnih razloga za neuspešnu privatizaciju. U sistemsku korupciju je uključena celokupna birokratska hijerarhija, izborni sistem i cela struktura vlasti – od lokalnog do najvišeg nivoa Primer Srbije potvrđuje tezu da je velika korupcija destruktivna za funkcionisanje države, da uništava privredu i da, napokon, dovodi do kolapsa države. U literaturi se navode tri podvrste velike korupcije. Prva: jedna grana javnog sektora može se organizovati kao sistem za iznuđivanje rente. To je slučaj kada najviši policijski zvaničnici u saradnji sa organizovanim kriminalnim grupama, kojima je de facto dat monopol na nezakonite aktivnosti, organizuju široke sisteme korupcije. Sistemi koji mogu biti korumpirani su i agencije za naplatu poreza i razni državni inspektorati. Druga: može postojati korumpiran izborni sistem u kome novac, bilo iz javnih ili privatnih izvora, određuje ishod izbora. Treća: vlade često preuzimaju ulogu investitora i realizuju velike investicione projekte, te tako mogu da utiču na dobit domaćih i stranih partnera. Državni zvaničnici mogu da ostvare veliku dobit uzimajući mito od privatnih kompanija koje učestvuju u državnim investicijama, kao što je izgradnja autoputeva, železnice, mostova, kao i prilikom dodeljivanja koncesija za prirodne resurse. U ovu podvrstu spada i korupcija u procesu privatizacije.

privatizacija u srbiji
Korupcija u procesu privatizacije omogućila je institucionalizovan način prelivanja imovine društvenih preduzeća u privatne ruke. Privatizacija je bila netransparentna, uz tajnost informacija i njihovu zloupotrebu. Posebno izražena korupcija bila je u sferi privatizacije putem aukcija.

Od brojnih primera korupcije u procesu privatizacije do sada je samo nekoliko procesuirano. Na veliku korupciju u privatizaciji argumentovano su ukazivali pojedini ekonomisti, ali je tek poziv Evropskog Parlamenta vladi Srbije – da pregleda prodaju 24 preduzeća i da skine oznaku državne tajne sa dokumentacije ovih spornih privatizacija – predstavljao ozbiljniji pokušaj razotkrivanja korupcije i procesuiranja njenih aktera. U izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2012.godinu, dva faktora koja najviše otežavaju poslovanje u Srbiji jesu upravo neefikasnost državne birokratije i korupcija.

Slabe institucije

Korupcija u Srbiji je postala sistemska zahvaljujući nerazvijenosti institucija. Svetski ekonomski forum rangira Srbiju na 130 mesto od 144 zemlje po razvijenosti institucija. Od brojnih dimenzija institucija, kao jednog od stubova konkurentnosti, posebno loš rang Srbija ima u sledećim dimenzijama: zaštita prava svojine, rang 130 od 144 zemlje; nezavisnost sudstva, rang 129; komplikovanost državne regulative, rang 136; efikasnost pravnog okvira za rešavanje sporova, rang 138; poverenje u političare, rang 118; organizovani kriminal, rang 118; rasipništvo u trošenju državnog novca, rang 132; zaštita prava manjinskih akcionara, rang 143.

Neizgrađenost institucija se ogleda i u donošenju nedorečenih i često neusaglašenih zakona, u neusklađenosti propisa, nedovoljno razvijenim i netransparentnim procedurama. Zakoni sadrže brojne manjkavosti a neka zakonska rešenja se menjaju ad hoc pod pritiskom trenutne privredne situacije ili lobija. Jedna od dobrih primera za tu tvrdnju je Zakon o privatizaciji iz 2001.godine i oko deset ad hoc izmena tog zakona do 2012.godine. Loša institucionalizacija procesa privatizacije omogućila je da se Agencija za privatizaciju ne bavi pitanjima identiteta potencijalnih kupaca, što je otvorilo vrata prljavom novcu u procesu privatizacije.

Sektor javnih preduzeća još uvek nije u fazi priprema za privatizaciju jer ni osnovni koncept privatizacije tih preduzeća nije definisan. Grupu preostalih preduzeća za privatizaciju čine neatraktivna preduzeća i ona koja su više puta bezuspešno privatizovana. Ova preduzeća, kao i preduzeća kod kojih su raskinuti kupoprodajni ugovori, biće privatizovana putem stečaja. Međutim, ogroman broj takvih preduzeća i nepripremljenost institucija (a pre svega trgovinskih sudova) za okončanje privatizacije putem stečaja, izazivaju realnu sumnju u mogućnost skorijeg okončanja procesa privatizacije.

Brojni ekonomisti smatraju da je loše koncipiran, slabo institucionalno uređen i usporen proces privatizacije uništio proizvodne resurse u privredi Srbije, stvorio brojne „mrtve kapitale“, proizveo armiju nezaposlenih i grupu ekonomski i politički moćnih preduzetnika koji su povezani sa centrima političke moći. Koruptivna sprega novih biznismena i političkog faktora obeshrabruje ozbiljne investitore, umanjuje privatizacione prihode, dovodi do prelivanja društvenog kapitala u neproizvodna dobra i potrošnju i stvara armiju nezaposlenih.

Ljiljana Maksimović , profesor na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

1 Comments
  • 12/06/2013

    Da li ce oni koji su unesrecili narod i drzavu samo provesti kaznu u zatvoru.Ako je tako, onda ova drzava ozakonjuje pljacku kao legalno sredstvo za sticanje dobra,drzave tu nema.
    Mislim da su pojedinci iz vlasti umesani u svaku vecu pljacku,jer to nije moglo bez dobre podrske.Svaka pljacka je dobro sinhronizovana,nije nista slucajno.Zato ce svi koji su krali ,dobro proci.Odlezati neku godinu u “hotelu” a porodica i rodbina slaviti ime lopova kao krsnu slavu.Zato ce Srbija i dalje biti strvina koju jedu lesinari.

    vas novak
    Reply
Close