Close
IN2 Dynamics
/ Blogovi / Šok javnog sektora u Evropi: Građanin suvišni
BiF Analize Čitajte B&F online

Šok javnog sektora u Evropi: Građanin suvišni

evropski protesti 2
miroslav.ruzica on 23/03/2013 - 11:06 in Blogovi, Miroslav Ružica

This post has already been read 749 times!

Evropska država blagostanja se urušava, uz privatizovanje penzijskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, kao i većine usluga u oblasti obrazovanja, domova za stare, vrtića i raznih servisa, i, uz oštru selekciju korisnika, pretače u servis za drugorazredne građane. Hoće li ceo model nestati, teško je prognozirati. Razloga je mnogo, među kojima su i protesti nezadovoljnih, upravo iz javnog sektora. Oni su masovni, zapaljivi i nose određenu energiju, ali su još uvek bez organizovanosti i vizije o tome kako dalje.

Javni sektor se smatra kamenom temeljcem savremenih evropskih društava i ključnim instrumentom ekonomskog rasta i političke stabilnosti, kao i bitnim elementom evropskog socijalnog modela. Mnogi EU propisi tiču se unapredjenja javnog sektora i bili su ključni okviri za njegovo restrukturiranje i reforme u nizu evropskih zemalja. Ali u uslovima ekonomske krize i zaduženosti, a posebno velikih budžetskih deficita, dešava se talas adaptiranja ali i mogućeg urušavanja koje neki nazivaju ‘šokom javnog sektora u Evropi.’

protesti evropa

U studiji koja služi kao osnovni izvor za ovaj tekst (“Public sector adjustments in Europe”, Prilagođavanje Javnog sektora u Evropi – Danijel Von Vajthed), koncept obuhvata upravu, zdravstvo, obrazovanje i socijalne transfere, ali ne i javna preduzeća. Tako definisan, javni sektor zapošljava oko 25% ukupno zaposlenih u EU-27, ali to ide i do 33% u razvijenijim EU zemljama. Stagnacija ili opadanje rasta i rastuća javna zaduženost postavili su u fokus javne agende upravo javni sektor.

Strukturne reforme ili kvantitativna prilagođavanja: prvi tip reformi fokusira se na povećanje produktivnosti i opšte efikasnosti, dok drugi tip ide ka prilagođavanjima u vezi zaposlenosti, plata i javnih troškova. Dakle, rezovi ili zamrzavanje javnih troškova, plata i zaposlenosti. Nakon 2010. ovaj drugi tip dominira, a posebno u Grčkoj, Mađarskoj, Portugaliji, Rumuniji i Španiji.

Strukturne reforme tiču se decentralizacije, kvaliteta i motivacije zaposlenih, drugačijeg dimenzioniranja sektora, outsourcinga i privatizacije javnih programa. Očita motivacija je modernizacija i povećanje efikasnosti javnih usluga; vidljivi su ,naravno, i ideološki motivi o ulozi i veličini države.

Različita vremenska dinamika: neke zemlje, kao Nemačka, Švedska i Holandija započele su reforme još pre početka krize i do 2012. nisu pravile velike rezove, ali zato Grčka, Portugalija i Rumunija tek pod pritiskom krize započinju drastične promene.

Načini sprovodjenja reformi: tiču se pripremne i sistematske procene, institucionalnog okvira, da li su jednostrane ili dogovorene, kao i uloge međunarodnih aktera. Švedska je reforme izvela nakon sistematskih analiza i procena, dok su Grčka i Španija radile ad hoc promene. Slično je i sa postojanjem dugoročnog planiranja: Grčka i Rumunija su to činile kratkoročno, bez najava ili dugoročnog planiranja, unoseći pometnju i neizvesnost. U Grčkoj, Rumuniji, Portugaliji i Španiji vlade su bili ključni činilac reformi, ali bez konsultacija i participacije drugih. Međunarodni akteri (EU, MMF) snažno su uticali na tok reformi u Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj i baltičkim državama.

Kvantitativna prilagodjavanja

Zaposlenost: Mnogi su pristupili smanjivanju zaposlenosti kroz nepopunjavanje ili ukidanje radnih mesta i promene ugovora o radu. Neke zemlje su to radile dosta ekstremno: otpuštanje, smanjivanje radnog vremena, outsourcing, privatizacija usluga, pretvaranje stalnog zapošljavanja u privremeno, povremeno ili nepotpuno. Tako se naglo povećao broj privremenih ugovora i sada oni čine izmedju 14% i 18%. U OECD zemljama outsourcing danas čini izmedju 8.7% i 10.3% usluga javnog sektora.

Plate: Pad osnovnih plata ide izmedju 10% i 15% u Litvaniji i Portugaliji, čak i 25% u Letoniji. Ipak najdrastičnije je u Grčkoj (15 do 25% samo u 2010), kao i u Rumuniji (25% u 2010) i Mađarskoj – čak 37% ali za nekvalifikovane radnike. Sve to prati i ukidanje ‘trinaeste plate’ i potpora za stanovanje i ishranu.

evropski protesti 2

Implikacije

Nastavak priče o platama. U Evropi se prihvata da plate u javnom sektoru mogu da su više u odnosu na privatni sektor. Razlozi su u koncentraciji visoko obrazovanih kadrova kao i dužini zaposlenosti. Istina je i da su plate niže obrazovanih veće od onih u privatnom sektoru, ali su zato plate menadžera i vrhunskih stručnjaka u privatom sektoru izrazito veće. Ali, to se menja drastičnim merama štednje, pa se primanja pretvaraju u ‘kaznene plate.’ Tako se u Rumuniji prednost od 45% pretvorila u zaostajanje od 15%. Minimalna plata u javnom sektoru sada je niža od iste u drugim sektorima u više zemalja. Najznačajniji pad je u obrazovanju: od prednosti od 21% u 1979 do minus 6% u 2004.

Nejednakosti i ranjive grupe. Obično se radi o uniformnom rezanju za sve, a ne o progresivnom umanjenju plata, tako da oni sa najnižim platama podnose relativno veći teret. Isto važi i za ‘trinaestu platu’ i razne premije, a to proporcionalno više pogađa siromašnije. Slično važi i za promene ugovora o radu, posebno za one sa nižim kvalifikacijama. Žene su posebno pogođene jer čine većinu zaposlenih u javnom sektoru. Dolazi i do stagnacije ili regresije u vezi zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugih ranjivih grupa.
Indirektan uticaj na uslove rada. Dolazi do produžavanja radnog vremena (lekari, u socijalnoj zaštiti, u obrazovanju), neplaćanja prekovremenog rada, skraćivanja radnog vremena, gašenja stručnog usavršavanja, intenziviranja rada, kao i ignorisanja kolektivnih ugovora i socijalnog dijaloga.

Ljudski kapital. Smanjivanje stručnog usavršavanja, usporen napredak u karijeri, egzodus ka privatnom sektoru su na delu. Outsourcing dovodi do gubitka radnika koji su radili u odredjenim domenima, smanjenje zaposlenosti ugrožava kapacitete, mladi izbegavaju zaposlenje u sektoru, posebno u obrazovanju.

Promena percepcije. Iz različitih miljea pojavljuju se kampanje protiv javnog sektora koje ga vide kao parazita tržišta rada, sa jakim sindikatima i neopravdano boljim platama i uslovima rada. Takve kampanje najčešće dolaze iz zemalja velike zaduženosti. To implicira i zamiranje mnogih inovacija koje su potekle upravo iz javnog sektora: unapređenje prava zaposlenih, usklađivanje posla i porodičnih obaveza, penziona i zdravstvena i druga prava.

Migracije. Vidljive su i promene koje nalikuju na egzodus pojedinih profesija – recimo lekara. Procenjuje se da je iz Mađarske, Rumunije, ali i Češke i Poljske emigriralo blizu 10% lekara. Migriranje je primetno i u drugim profesijama iz javnog sektora: vojsci, policiji ili spasilačkim službama.

Industrijski odnosi. Zanemaruje se socijalno partnerstvo jer, primera radi, civilno društvo i druge institucije praktično i ne učestvuju u nadzoru javnih nabavki; socijalni dijalog i kolektivni pregovori stagniraju, odnosno zamiru u zemljama u kojima su bili slabi (Grčka). Urušavaju se kolektivni ugovori promenom pravila ili prava (Rumunija, Mađarska, Grčka). Stagnira ili se smanjuje članstvo u sindikatima.
Urušavanje kvaliteta javnih usluga? Smanjivanje zaposlenosti, ulaganja, kao i nesigurnost takođe deluju na efikasnost i kvalitet usluga, posebno u zdravstvu i obrazovanju. Liste čekanja rastu kao i broj učenika po nastavniku, zastarivanje tehnologija smanjuje obim i kvalitet usluga, trajanje sudskih procesa se produžuje. Outsourcing i privatizacija upućuju da se interesi građana i novih pružalaca usluga ne poklapaju, ali na štetu korisnika.

Umesto zaključka

Na delu je dominacija ’good governance’ modela, tj. tehnokratskog koncepta upravljanja meritokratskih elita, u kome se participacija građana čini nepoželjnom a ideja reformi svodi na uklanjanje institucionalnih i pravnih barijera za delovanje tržišta.

Država blagostanja se urušava uz privatizovanje penzijskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, kao i većine usluga (obrazovanje, domovi za stare, vrtići, razni servisi), i, uz oštru selekciju korisnika, pretače u servis za drugorazredne građane.
Ishod se, međutim, ne zna i teško ga je prognozirati. Razloga je mnogo, a jedan od njih je i protestna aktivacija građana upravo iz javnog sektora. Masovna je, zapaljiva i nosi određenu energiju, ali još uvek bez organizovanosti i vizije o alternativama.

ruzica

Miroslav Ružica

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *