Close
/ Politika i društvo / Vatikan: Od zaveta ćutanja do “Papaliksa”
BiF Analize Čitajte B&F online

Vatikan: Od zaveta ćutanja do “Papaliksa”

Redakcija BIF on 08/03/2013 - 12:57 in Politika i društvo, Tekstovi

This post has already been read 735 times!

Novinari iz čitavog sveta okupirali su ovih dana Vatikan, u pokušaju da iskoriste retku priliku da postave pitanja kardinalima koji će u konklavi izabrati sledećeg papu. Međutim, čak su i Američki kardinali, pod pritiskom svojih ostalih kolega, obustavili svaki kontakt sa medijima. Ovakvo zatvaranje posledica je pomalo svešteničkog kanona, ali mnogo više čestog “curenja” informacija italijanskim medijima u ovom delikatnom periodu za katoličku crkvu.

kardinali
Očigledna je tenzija među okupljenim kardinalima poslednjih dana u odabiru najboljeg načina za komuniciranje sa medijima: od američkog direktnog do latinskog polutajnovitog odnosa. Kardinali okupljeni u konklavi za izbor svog novog poglavara zavetovali su se na ćutnju o sadržajima održanih sastanaka. Istovremeno, kardinali u Brazilu, Nemačkoj i Francuskoj šalju poruke koje mogu biti protumačene kao otvorene sugestije njihovim poslanicima u Vatikanu. Visoko sveštenstvo iz SAD nije prekršilo dati zavet, ali se suočavalo sa “nezgodnim” pitanjima, među kojima su i ona o seksualnom zlostavljanju. Takav napad medija u predizbornom periodu uopšte se nije dopao Vatikanskom državnom sekretarijatu, koji je medijski pritisak uporedio sa pritiscima evropskih kraljevstava na izbor pape u prošlosti. U svom obraćanju javnosti u sredu, sestra Meri En Volš, glasnogovornik američkih biskupa u Vatikanu kratko je izjavila da su “američki kardinali posvećeni transparentnosti i da sa zadovoljstvom dele uvid u njihov rad okupljenim medijima, ali usled zabrinutosti zbog nekoliko slučajeva odavanja poverljivih informacija odlučili su da obustave sa davanjem intervjua”.

U italijanskim medjima pojavila su se svedočenja “neimenovanih izvora” da je u okupljenoj kongregaciji došlo do raskola zbog sporog odvijanja čitavog procesa, ali i podatak o potencijalnoj prednosti budućeg neitalijanskog pape. Ova “curenja” pokazala su na delu još jednom jedinstvenu italijansku mešavinu hijerarhije i anarhije – kardinali koji su bili zavetovani na ćutnju iz aleđa su odavali tajne svojim omiljenim novinarima. Pojedini poznavaoci prilika u Vatikani smatraju da je takav pristup i doprineo da se u javnosti obelodani poslednji skandal o procurelim poverljivim dokumentima koji je i “pomogao” Benediktu XVI da donese odluku o povlačenju. Portparol Vatikana, sveštenik Federiko Lombardi, odmah istog dana odgovorio je da Vatikan ne određuje kardinalima kako da se ponašaju sa medijima, dodajući da tradicija konklave podrazumeva i “tradiciju očuvanja slobode” svakog njenog člana ponaosob da samostalno donosi odluke.
Jedan reporter postavio je pitanje zašto samo američki, a ne i kardinali iz ostalih zemalja, uredno održavaju pres konferencije. Kardinal Danijel DiNardo iz biskupije Galveston-Hjuston lakonski je odgovorio da je to uobičajena praksa za SAD. Iako je to za američko poslanstvo možda normalna rutina, pogotovo kad se uzme u obzir oko 5.000 okupljenih novinara u Rimu željnih vesti u vezi sa odlukom konklave, pojedinci u Vatikani su zabrinuti jer ih takav odnos sve više podseća na svesno vođenje kampanje za izbor novog pape. To će, oni veruju, dovesti do pritiska na sveštenike iz ostalih zemalja da i oni počnu slično da se ponašaju.

Dok  Benedikt XVI šeta vrtom letnjikovca u Kastel Gandolfu, a kardinali većaju o tome kog datuma će birati njegovog naslednika, i iza kulisa vode bespoštedne borbe za presto, iznenadni uplivi „života“ u poslove Svete stolice, ponovo skreće pažnju na film „Imamo papu“ Nina Moretija (2011).
Filmska komedija koja se na neki način pokazala pretečom „rvanja“ sa životom jednog (kandidata) za papu, pokazuje na šaljiv način drugu stranu života u Vatikanu. Jednom izabran, papa do kraja života treba da nosi odgovornost, nema pravo na privatnost, nema mogućnost da se izdvoji i osami, nema mogućnost da greši, nema načina da komunicira sa “običnim ljudima” izuzev preko svog prozora s kojeg se obraća masi okupljenoj na trgu Svetog Petra.
Filmski kandidat za papu Mišel Pikoli, uplašen svojim izborom za papu, pokušava da objasni kardinalima da nije spreman za tu ulogu, beži sa seanse sa najboljim psihijatrom Italije, izlazi iz Vatikana, luta rimskim ulicama i uživa u jednostavnim svakodnevnim zadovoljstvima koje godinama nije doživeo.
Nešto o teskobama života u komplikovanoj papskoj uniformi daje i kratak film agencije Bloomberg o oblačenju pape.

 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *