Close
/ Novi brojevi / Biznis i finansije 96: Građani na selu
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije 96: Građani na selu

Redakcija BIF on 16/04/2013 - 13:57 in Novi brojevi

This post has already been read 1177 times!

broj 96

Ko su građani na selu? U Srbiji nemaju udruženje, niti su neformalni pokret, ali imaju svoje razloge da žive od sira koji prave po staroj recepturi i osnivaju kriket klub, volontiraju na imanjima za organsku proizvodnju, pišu doktorat daleko od univerziteta i naučnih biblioteka, ili pokreću ćumurdžijske „grinfild“ investicije…

Periskop

8. Da li je Vijetnam model za reforme u Severnoj Koreji: Čudo koje curi
Socijalistički Vijetnam, koji je svojom specifičnom tranzicijom pomalo neočekivano ušao u društvo najbrže rastućih svetskih privreda, možda je reformska karta na koju će zaigrati i Severna Koreja. U Vijetnamu se strani investitori utrkuju da otvore svoje fabrike, ali zbog visoke korupcije „curi“ čak do 40% uloženog novca.

10. Bauk populizma širi se Evropom: „Mi“, bes bez lica
Tiha kontrarevolucija u evropskom prostoru započela je 1980-tih, da bi početkom ove decenije postala preteća. Oblikuje javnu agendu, menja kulturne obrasce i ugrožava tradicionalnu konfiguraciju političkih stranaka. Reč je o sve agresivnijem populizmu koji odnedavno dominira u javnoj debati, političkom diskursu, a posebno u medijima. Sam koncept je, naravno, višeslojan, višesmislen i često ambivalentan, ali obično podrazumeva jasna, uprošćena tumačenja, poruke i zagovaranja u formuli ulagivanja tihoj većini kojima se uglavnom ukazuje na krivce za određene probleme, a ne njihovo rešavanje.

12. Island i evropske pouke: Pesmom da ti kažem
Dok jedno evropsko ostrvo tone drugo se sa zebnjom opire ulasku u jači zagrljaj zajednice. Građane Kipra čeka grčki scenario tavorenja i beznađa, veruju ekonomski analitičari i upiru prstom u “islandsko čudo”. Ova zemlja, koja je bila prva na udaru kad se svetska finansijska kriza selila ka kontinentu, danas je primer uspeha koji je teško kopirati: ignorisala je strane poverioce, devalvirala sopstvenu valutu i preporodila se uz pomoć muzike, filma i novog demokratskog rukopisa. Ipak, ako krajem aprila pobedi Konzervativna partija koja je zemlju uvela u krizu, pokazaće se da ni sam Island nije ništa naučio na sopstvenom iskustvu.

Biznis

16. Tanasis Kacirumpas, direktor/CEO kompanije Vip mobile: Druga priča
„U Vipu smo odlučili da budemo zahtevniji prema dobavljačima i da smanjimo interne rashode. Tako smo nastavili da korisnicima iz godine u godinu pružamo više saobraćaja i usluga za iste ili niže cene. Na menadžmentu je svake kompanije da izvuče najviše iz recesije, te da sačuva poverenje deoničara da je određena odluka bila ispravna čak i ako su se vremena promenila“, kaže Tanasis Kacirumpas, direktor kompanije Vip mobile u razgovoru o aktuelnoj situaciji na tržištu i promenama koje će obeležiti usluge mobilne telefonije u neposrednoj budućnosti.

20. Perspektive domaće farmaceutske industrije: Patentirani lekovi gube trku
Tema koja izaziva interesovanje mnogih je mogućnost da se napravi strateški zaokret i tradicionalno „generičko“ usmerenje domaćih farmaceutskih kompanija preokrene ka proizvodnji inovativnih lekova. Da li je to realna perspektiva u situaciji kada se i najveće svetske farmaceutske kuće pre odlučuju na rast kroz akvizicije, nego na organski rast kroz ulaganja u nove preparate.

22. Ambalaža domaćih proizvoda: Omot (ne) čini robu
Domaći privrednici odavno su shvatili važnost prepoznatljivog vizuelnog identiteta svojih proizvoda, ali problem leži u tome što ga često tumače na svoju ruku pa izigravaju veće dizajnere i od najiskusnih profesionalaca. Međutim, ekonomska kriza dovela je do novog pada kvaliteta, između ostalog i zbog okretanja ka što jeftinijim rešenjima.

24. Kompanije i održivi razvoj: I profit i opstanak planete
Izveštavanje o održivom poslovanju sve više postaje predmet pažnje zakonodavca, posebno na nivou EU, a za Srbiju će ova oblast postati naročito značajna u momentu kada budu počeli pregovori o pristupu Evropskoj uniji. Za ona preduzeća čije poslovanje zavisi od poverenja građana ovakvi izveštaji bi mogli biti tas na vagi koji će odrediti njihov opstanak na tržištu. U Srbiji su pioniri u ovoj oblasti kompanije Delta, NIS, Holcim i Titan koje su na vreme shvatile svoju odgovornost prema zajednicama u kojima rade.

26. Od tržišta rada do izvoznika: Mali ortak velikih firmi
Kada je 2008. godine Tatjana Đorđević ostala bez posla, bila je ”foto robot” gubitnika tranzicije: žena, starija od 45 godina, sa „neproizvodnom“ diplomom ekonomiste. Dve godine kasnije uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje, „Filipa Morisa“ i jedne nevladine organizacije osnovala je sa kolegom ortačku firmu. Danas iz Niša izvozi metalnu galanteriju za elektronske uređaje i sisteme na sve meridijane i nada se da će ovaj poduhvat „biti lep primer kako se pravi firma u Srbiji“.

Finansije

28. Stojče Taskov, regionalni direktor EOS Matrixa za Istočnu Evropu o rešenjima za nenaplativa potraživanja: Ne boli vas više glava, ali sad “ubija” noga
Slovenačka “slaba banka”, “podgorički pristup” kojim crnogorske banke izmeštaju deo loših potraživanja u poseban entitet, kao i svaka druga inicijativa koja znači prebacivanje loših plasmana iz jedne u drugu banku ili povezano preduzeće, nisu rešenje već odlaganje rešenja za sređivanje stanja u bankarskom sektoru. „Ne boli vas više glava, ali sada vas boli stopalo“ – tako Stojče Taskov regionalni direktor EOS Matrixa za Istočnu Evropu, u intervjuu za Biznis i Finansije ocenjuje neke od aktuelnih regionalnih izuma za oslobađanje od loše aktive.

32. Prevremena otplata duga: Privid olakšanja
Nakon što su jesenas visoki državni zvaničnici dobrano izreklamirali pad cene domaćih obveznica, ništa manje pompezno nije prošla ni nedavna najava prevremene otplate dela spoljnjeg duga države. U nedostatku konkretnih i opipljivih rezultata u vođenju zapuštenih javnih finansija, građanima se svako malo nudi pojačani optimizam koji će sasvim izvesno kao posledicu doneti pad potencijala za bolne i neophodne reformske rezove.

34. Nenad Lučić, stručnjak za razvoj novih proizvoda Sberbanke Srbija: Energetika će obeležiti naredne decenije
Sberbanka Srbija je do sada odobrila blizu 10 miliona evra pozajmica za više od 400 projekata u oblasti energetske efikasnosti i zelene gradnje. Program je namenjen pre svega malim i srednjim preduzećima i fizičkim licima a u planu je i saradnja sa javnim sektorom i lokalnim samoupravama u ovoj oblasti, onda kada se budu unapredili modeli finansiranja kroz javnoprivatno parnterstvo.

Temat

37. Šta grad može da nauči od sela: Srpski seljak je „multipraktik“
Selo nije idilično utočište od razočaranja gradom, niti garantuje uspeh. Pokretanje posla na selu mnogo košta, pogotovo ako se ne dolazi na „svoje“, i zahteva mnogo različitih znanja. Srpski seljak je „multipraktik“, on mora da zna i agronomiju i ekonomiju i meteorologiju… Ko na selu traži usamljenost, taj je pogrešio adresu, a najnepoželjniji su oni kojima je smisao svega samo u sopstvenom interesu, jer selo nema perspektivu u individualizmu, niti individualisti u selu.

42. Porodična proizvodnja sira: Zašto su Miloš, Lidija i Leo srećni u Bačkom Monoštoru
Porodica Žikić promenila je iz korena svoj život, diplome stranih jezika zaturila u korist pravljenja sira, a deo gradskih navika prenela novim komšijama i kroz osnivanje lokalnog kriket kluba.

44. Volontiranje na seoskim imanjima: Poznavanje prirode i društva
Ako pre kupovine automobila zahtevate probnu vožnju, onda bi i promenu načina života trebalo ozbiljno razmotriti. Mogućnost probnog života na selu u Srbiji je u proteklih godinu dana iskoristilo oko stotinu stranaca, zahvaljujući ogranaku WWOOF-a (World Wide Opportunities on Organic Farms), organizacije koja povezuje vlasnike imanja za organsku proizvodnju i volontere koji žele da im pomognu u zamenu za smeštaj i hranu.

46. Majdanpek – zaboravljeni i grad i selo: Ko poslednji izađe, nek’ ugasi svetlo
U opštini Majdanpek urbana naselja i sela dele sličnu sudbinu. Usled neprekidnog iseljavanja mahom mladih, ali i čitavih porodica, ova opština je označena kao demografska crna tačka. Veoma malo nekadašnjih rudara i zlatara je novac od socijalnog programa uložilo u sopstveni posao, a najpopularnije „grinfild“ investicije su ćumurane, jedan od retkih porodičnih poslova koji na gazdinstvima zadržava i mlađe generacije.

48. Infobus, knjige na točkovima: Ima jedna biblioteka, noge ima, svuda stiže
Infobus, jedinstvena pokretna biblioteka u maju navršava deceniju rada. Tokom proteklih 10 godina postao je najomiljenije utočište i mladih i starijih žitelja u selima prijepoljske opštine. Poznati zvuk motora se očekuje sa takvim nestrpljenjem da, kada snegovi zaveju a putevi postanu neprohodni, seoski učitelji i nastavnici sami nose knjige svojim susedima.

50. Stručno usavršavanje u malim mestima: Hrabro, ali ne i nemoguće
Koliko jedno malo mesto može pružiti doktorantu Filozofskog fakulteta ili diplomiranom inženjeru elektrotehnike? Uprkos različitim iskustvima, slažu se u tome da je život u unutrašnjosti jednostavniji ali ne i dosadniji. Ležerniji i neusiljen tempo ne znači obavezno i da “provincija” kaska za prestonicom.

Intervju

52. Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke: Nemi film
Film u Srbiji nikada nije bio ugroženiji nego danas, smatra Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor ustanove koja uspešno, uprkos svim nedaćama, čuva domaću i svetsku kulturno-istorijsku zaostavštinu. Dok u budžetu ne izdvajamo za njega ni dinar i gajimo takav ukus publike da ona odlazak u bioskop izjednačava sa odmorom za noge i mozak pre i posle kupoholičarskih izleta, treba da se podsetimo da se prema dobrom filmu treba odnositi kao prema Dostojevskom ili Šekspiru. Toga bi trebalo da se sete i domaće televizije koje godinama od Kinoteke nisu zatražile nijedno od remek dela koja ona poseduje a koje je starije od 70 godina.

Skener

54. Istraživanje B&F o tome koliko košta rat: I duže od veka traje dug
Ratovi na ovim prostorima odavno su završeni, žrtve prebrojane, ruševine, doduše ne baš sve, obnovljene. Za ministra finansija, međutim, figurativno rečeno – rat i dalje traje. Svake jeseni kad na dnevni red dođe pravljenje budžeta za sledeću godinu, kreatori fiskalne politike u predlog državne kase moraju da ukalkulišu i troškove za izbeglice, ratne i vojne invalide, pripadnike NOR-a, nosioce spomenica, haški tribunal i sukob na Kosovu. Taj trošak samo u ovoj godini dostiže oko 34 milijarde dinara, što je nešto više od jedan odsto BDP Srbije

58. Mediji i humanitarne akcije: Beda na naslovnoj strani
Od „Srca za decu“ do „Bitke za bebe“, od priče o Danici Ćirković do izveštaja o Nori Šitum, mediji u Srbiji i regionu sve više prostora posvećuju humanitarnim akcijama. Oni pronalaze siromašne i bolesne, animiraju građane da pomognu kako mogu a neke od medijskih kuća upozoravaju i na sistemske manjkavosti koje otežavaju borbu protiv siromaštva. Ako sve to rade mediji, onda se postavlja pitanje: izveštavaju li kako treba o veoma osetljivim socijalnim grupama? I šta, napokon, za to vreme radi država?

60. Tagescajtung, nezavisno novinarstvo: Novine za neverovati
Kai Dikman, glavni i odgovorni urednik jednog od najvećih medija u Nemačkoj, Der Bilda, ima to (ne)zadovoljstvo da svaki dan kad ide na posao prolazi pored svoje slike koja se prostire preko četiri sprata zgrade konkurentskih dnevnih novina u susedstvu. Svako bi bio naročito ponosan na ovaj ‘’znak pažnje’’ osim u slučaju kada je ta pažnja usmerena na onaj ponos, takoreći muški. Muški polni organ gospodina Dikmana prostire se duž cele zgrade jednog od samo nekoliko medija u čitavom svetu koji posluje na principu kooperative. Ova, po mnogo čemu posebna novina, na naslovnoj strani objavila je vest kako je “Kai Dikman operativnim putem uvećao svoj polni organ”, a kao aluziju na mnogobrojne degutantne naslove u Bildu. Dikman je, naravno, tužio TAZ (Die Tageszeitung) i proces izgubio uz objašnjenje da, “ako se sam toliko puta pozivao na slobodu medija šireći neistine, ovog puta i sam mora da malo istrpi”.

Nove tehnologije

62. IT industrija i državna strateška dokumenta: Da li imamo inflaciju IT strategija?
Nemamo. Tako bi glasio najkraći odgovor na pitanje iz naslova, iako je percepcija šire javnosti da su informacione tehnologije ušle u fokus kreatora ekonomske politike. Tek u martu ove godine usvojen je strateški dokument koji se direktno odnosi na podršku ovoj industriji, dok smo u periodu od 2006. do 2012. imali jedino „kontinuitet diskontinuiteta“, tokom kojeg je ova oblast bila u nadležnosti tri različita ministarstva i pet ministara koji su se smenjivali na toj funkciji.

64. Elektronska trgovina: Farmerke za pametne telefone
U Srbiji se proizvode farmerke sa specijalno dizajniranim džepom za Ajfon i druge pametne telefone sličnih dimenzija i preko interneta prodaju širom sveta, najviše u SAD i Velikoj Britaniji. Iza ove ideje stoji stručnjak za razvoj internet usluga Peđa Pušelja, koji, po svom priznanju, teško da i dugme ume da zašije. Ipak, ovo mu nije bila prepreka, kao ni mnogo ozbiljniji problemi, da svoju ideju realizuje.

Koktel

66. Novi život bioskopa: Treća dimenzija magije
Neki su ultramoderni a neki još nisu zamenili sedišta stara 50 godina. Uprkos lošoj privatizaciji, niskom standardu građana i opšteprisutnoj pirateriji – bioskopi u Srbiji su živi i itekako rade.

68. Bilo jednom u jugoistočnoj Srbiji: Zaveštanje anonimnih
Čovek svakog dana može da bira u kom pravcu će usmeriti svoj život, kaže Dragoljub Zlatković, koji je sanjao o književnosti dok je, zbog skromnih materijalnih uslova, studirao agronomiju. Danas ga najznačajnija naučna imena konsultuju oko usmene tradicije pirotskog kraja i okoline, čiji mu stanovnici gotovo već pola veka prepričavaju sve ono što je čekalo u njima da bude zabeležno za budućnost.

70. Treće poluvreme: I sportisti su ljudi
Otkad je uvođenjem pravila igre napravljen rez između tuče i sporta sportisti su u najširoj javnosti sve češće doživljavani kao nadljudi, obavezni da u životu budu plementi koliko su u sportu izvrsni, pošteni na terenu koliko i u četiri zida svoje kuće. Svakoga ko je izneverio ideal, od Lensa Armstronga, Pistorijusa, do Tajgera Vudsa, javnost je kaznila mnogo više od “običnih” prestupnika, stavljajući im do znanja da moraju biti posebni i u privatnom životu.

Nauka

72. Novi pristup očuvanju energije: Početnici plivaju uzvodno
Radikalni koncept Donalda Sedoveja u stvaranju “tečne baterije” mogao bi da revitalizuje tehnologije obnovljive energije. On premošćava raniju “slabu stranu” skladištenja struje proizvedene snagom sunca, vetra, plime i oseke, i omogućava da se ona prikuplja kad je jeftina a vraća u elektro – sistem onda kada je najpotrebnija. Funkcioniše na principu koji su profesionalci odbacili kao nemoguć.

Komunikacije

74. Zašto su u eri „brze hrane“ popularne emisije o kuvanju: Varjača sa srećnim krajem
Sa oko 25 kulinarskih emisija dnevno domaća publika šalta kanale od Rudolfa Van Vina i njegovih primamljivih zakuski do anonimnih devojaka koje se prijavljuju u rijalitije kako bi svojim kulinarskim kreacijama privukle nekog udvarača. Psiholozi za ovo imaju jednostavno objašnjenje – kada je reč o hrani nema nezainteresovanih. Uz to, moderni kulinari su istovremeno i vodiči kroz egzotične zemlje i kulture, diskretni nutricionisti i ljudi koji uvek isporučuju – srećan kraj.

Reprint

78. Zašto imućni ne daju u dobrotvorne svrhe: Škrto srce
Najbogatiji Amerikanci doniraju 1,3 odsto svojih prihoda; najsiromašniji, 3, 2 odsto. Ken Stern u svojoj knjizi “Milosrđe za sve: Zašto dobrotvorje zakazuje” dao se u potragu za odgovorima, zašto je to tako i deo rezultata objavio u “The Atlantic”.

Vremeplov

80. Lovci na biljke: Učitelj koji je otkrio koku
Među mnogobrojnim avanturistima koji su tokom 18. veka tražili nepoznate biljke i u najvećim divljinama i pokrenuli potpuno novu industriju u Evropi, jedan od najneobičnijih je bio engleski učitelj koji jedva da je znao šta je seoska livada. Uprkos tome uputio se u Amazoniju gde je, u pauzi pravljenja rečnika domorodačkih jezika, otkrio mnoštvo biljaka, među njima kaučuk, koku i kinin.

Otisak meseca

82. Pokvarena rešenja
Valjda i poslednjem neukom čoveku postaje jasno da spasa nema dok se ne pokrene realna privreda i zato su, konačno, prezadužene zemlje počele bar delimično da plaćaju svoje obaveze perduzećima. Prva je u EU to uradila Španija i uspela da uspori tempo propadanja. Nadamo se da će ovaj talas naprasnog izmirivanja dugovanja od strane države doći i do nas.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *