Sažeta poruka konferencije „Lizing kao podrška poslovanju MSP“ u organizaciji Privredne komore Srbije i Asocijacije lizing kompanija Srbije mogla bi da bude: “U Srbiji ima još mnogo prostora za razvoj lizinga”.
Vladimir Pajović, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, na upravo održanoj konferenciji ustvrdio je da su, uprkos nedavnom unapređenju regulative, banke i dalje u najpovoljnijem položaju na finansijskom tržištu. Lizing je bio uspešna industrija u Srbiji do početka ekonomske krize zbog koje je 2008. godine doživeo snažan pad godišnje prodaje od 70%. Polako (veoma polako) se oporavlja a očekuje se da će se ove godine portfelj formiran 2008. u potpunosti isplatiti i da će tada prestati da padaju ukupni lizing plasmani i broj ugovora.
Lizing bi se razvijao još brže kada bi se rešili problemi poput nemogućnosti kompanija koje se bave lizingom da pružaju usluge kasko osiguranja pod jednim krovom, ili da uvoze polovna vozila i opremu i kada bi se lizing kompanije oduprle regulaciji sličnoj kao za banke, misli Pajović.
Daniel Gies, ekpert za lizing iz EBRD-a, šaljivo je prokomentarisao da je lizing industrija u Srbiji u odličnoj situaciji, bar ako se uporedi sa iskustvima Banke za obnovu i razvoj iz nerazvijenih zemalja gde su čak talibani pucali na zaposlene u lizing kompanijama jer se ne posluje u skladu sa islamom. Ali kada priča ozbiljno, Gies takođe misli da poboljšanje regulative može da unapredi položaj lizing industrije u našoj zemlji.
U Srbiji se inače i dalje lizing najviše uzima za prevozna sredstva, bilo putnička ili teretna (oko 70%) a samo u 12,6% slučajeva za proizvodne mašine. Učesnici konferencije su se složili da taj broj treba da se poveća a najbolje bi bilo ovo ostvariti kroz upoznavanje malih i srednjih preduzeća sa lizingom kao efikasnim izvorom finansiranja.
Dragiša Tadić iz Prokredit lizinga rekao je da veliki potencijal za razvoj lizing industrije leži u sektoru poljoprivrede, što je i razumljivo u zemlji u kojoj 55% teritorije čine obradive površine. U prvom kvartalu ove godine lizing poljoprivrednih mašina porastao je za 16% u odnosu na isti period prošle. Za deceniju, koliko poljoprivrednici imaju pristup lizingu, starost njihovih mašina smanjena je za više od 8 godina, a veoma je povećana njihova produktivnost.
Lizing industrija gotovo nikada nije na gubitku u poslovanju sa poljoprivrednicima, jer se njihove mašine, npr. usled nemogućnosti zemljoradnika da ispune svoje obaveze, lako preprodaju. Posao bi se mnogo brže razvijao kada bi ova oblast bila uređena – za sada poljoprivrednici i dalje dosta rade u sivoj zoni a zbog nasleđa iz prošlosti se često ne zna tačno kolikom obradivom površinom raspolažu.
Međutim, budućnost lizinga nije jedino u poljoprivredi. Još jedna oblast u kojoj će se lizing industrija brže razvijati je poslovanje u skladu sa principima održivog razvoja. Kako kaže Ivan Jauković iz Inteza lizinga feed-in tarife i unapređenje regulative idu na ruku svima koji žele da se bave obnovljivim izvorima. Najveći potencijali Srbije leže u biomasi i hidro potencijalima, koji su ujedno i među najpristupačnijim investicijama, ali i u vetru i sunčevoj energiji, pa čak i metanu. Međutim, za ovakve investicije lizing industrija mora da se potrudi da ponudi posebnu liniju finansiranja, koja bi obuhvatala prilagođavanje perioda finansiranja potrebama tržišta, grejs periode, prilagođavanje dinamike otplate (ako je neki resurs sezonski najpristupačniji), kao i najbitnije – povoljne cene finansiranja.
Primer iz prakse koji dobro ilustruje ovu priču je preduzeće Energo Zelena koje se bavi neškodljivim uklanjanjem otpada životinjskog porekla iz klanica. Za potrebe transporta otpada na lizing je uzelo 7 kamiona sa posebnim priključcima i 8 kontejnera. Posao sada ide dobro i u planu Energo Zelene je proširivanje broja zaposlenih sa 30 na 130. Kompanija je inače izgradila i prvo postrojenje ovog tipa koje će kada dostigne pun kapacitet na godišnjem nivou prerađivati količinu od 150.000 tona životinjskog otpada prikupljenog iz mesne industrije.
Uspostavljanje slične prakse je zapravo i cilj organizatora konferencije, ali, kao što je već mnogo puta na njoj ponovljeno, pre svega bi trebalo unaprediti regulativu “i to na način da lizing bude ravnopravan sa drugim vidovima finansiranja”.