Close
Cisco
/ Vesti / Evropska kultura u opasnosti
BiF Analize Čitajte B&F online

Evropska kultura u opasnosti

Redakcija BIF on 14/06/2013 - 14:17 in Vesti, B&F Plus

This post has already been read 808 times!

Predaje li Evropa svoju kulturu u američke ruke? Pravilo “Kulturnog izuzetka” od ključne je važnosti kako bi se osigurala budućnost evropskih filmova, upozoravaju filmski stvaraoci uoči razgovora o EU-SAD slobodnoj trgovini. Bez subvencija koje bi bile izuzete iz aktuelnog dogovora, evropski bioskop će prestati da postoji, upozoravaju sineasti. Francuska preti vetom na sporazum ukoliko se sporazumom ukine “exception culturelle. Peticiju u korist “kulturnog izuzetka” možete potpisati ovde.

Predstavljeni početkom ove godine, evro-američki pregovori o uspostavljanju zone slobodne trgovine neki su prihvatili s oduševljenjem. Međutim, za neke druge, ovaj pakt mogao bi predstavljati problem. Prema Martinu Šulcu, predsedniku Evropskog parlamenta, planirani sporazum će “pomoći stvaranju visoko kvalitetnih poslova i pospešivanja privrednog rasta s obe strane Atlantika – a sve to poreske obveznike neće stajati dodatnog novca”. Paktom će se uspostaviti najveća svetska zona slobodne trgovine i rehabilitovati transatlantski odnos. Većina evropskih ministara ekonomije vidi obostranu korist od dogovora, pa se njegovo potpisivanje čini vrlo verovatnim. Ali, ako bude potpisan, kultura može pasti kao njegova prva i najveća žrtva.

Evropska komisija je 1988. uvela jedinstveno pravilo, poznato kao “kulturni izuzetak” (“exception culturelle”), po kojem se filmovi i audio-vizuelna dela tretiraju različito od drugih komercijalnih proizvoda. To znači, između ostalog, da ova dela mogu biti podržana od strane država članica, kroz razne mehanizme, jer je “promocija kulture jedan od glavnih polititičkih ciljeva Evrope”. Ukoliko sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU stupi na snagu, filmska i muzička dela biće svedena na ulogu običnih komercijalnih proizvoda. Šta bi to značilo?

Na prvom mestu, zatvaranje nacionalnih filmskih instituta, koji obezbeđuju sredstva za većinu evropskih filmskih produkcija. Ovo su javne institucije osnovane sa ciljem da se sprovede kulturni protekcionizam. Nestanak institucija, ipak, i ne bi bio problem po sebi. Radi se o nestanku sredstava kojima se obezbeđuje kulturna promocija, naknadama koja se prikupljaju od filmskih distributera i televizijskih emitera. Bez tih fondova, više nikada neće biti ni filmova evropskih reditelja kao što su Haneke, Gavras, Smaržovski, Jakimovski, Krauze, braća Darden ili Mungiu…

Različita viđenja kulture

Situacija preti i takozvanim evropskim kvotama – regulativi na osnovu koje evropski TV emiteri moraju da emituju najmanje 50 odsto evropskih sadržaja. Sadašnji sistem finansiranja javnih medija, uključujući i univerzalne televizijske dozvole, više neće biti moguć po planiranom sporazumu. Izostaće, takođe, i javna podrška malim bioskopima koji uglavnom prikazuju evropske (i od Evrope podržane) filmske produkcije. Izostaće i podrška evropskim kompozitorima. Prema sadašnjem poljskom zakonu o medijima, na primer, radio emiteri su dužni da emituju najmanje 33 odsto sadržaja na poljskom. Ako sporazum o slobodnoj trgovini postane zakon, ovaj zahtev postaće ništavan.

Suprotno onome što se možda čini, kulturna dobra i usluge nisu bili marginalna tema tokom EU-SAD pregovora o slobodnoj trgovini. Vašington već dugo poziva EU da liberalizuje tržište kulture, ne uspevajući da je u to ubedi. ” Holivudska produkcija već danas čini 60 odsto filmskog repertoara Poljske i Francuske, rekao je Jaček Fuksjevič sa Poljskog filmskog Instituta (PISF). “Šta će se dogoditi ako podrška javnosti za evropske kinematografije bude izostala?”

peticija 01

“Amerikanci misle kao menadžeri prodaje. U SAD, kinematografija je uglavnom industrija koja tokom svake godine zaradi više novca nego što su sve ostale zemlje zajedno zaradile, počev od 1920. Mi u Evropi, međutim, ne vidimo kulturu na taj način”, kaže predsednik poljske filmske akademije Dariuš Jablonski.
Vreme za odluku

Više od sedam hiljada filmskih stvaralaca potpisalo je otvoreno pismo kojim se podržava “kulturni izuzetak”, uključujući i vodeća imena kao što su Mikael Haneke, Pedro Almodovar, Ken Louč, Kristijan Mungiu, braća Darden, Andžej Vajda, Agnješka Holand, Kšištof Zanusi, Jerži Skolimovski, Berenis Bežo, Kosta Gavras… “Evropa može odustati od svog prava da brani sopstvenu kulturu. Ali, to se ničim ne može opravdati, jer su svi argumenti okrenuti protiv ideje ukidanja”, napisali su potpisnici peticije. Tokom Kanskog festivala, njihov apel je podržao i Stiven Spilberg kao i osnivač Miramaksa i nezavisni producent, Harvi Vajnstajn.

peticija 02

I dok je ovo lobiranje ubedilo Evropski parlament da podrži “kulturni izuzetak”, Evropskoj Komisija je ta koja vodi razgovore. Komesar za trgovinu Karel de Guht obećao je 17. maja da planirani sporazum neće uticati na podršku evropske javnosti kulturnim i audiovizuelnim produkcija u EU. Ipak,nisu svi ubeđeni u to. “Ovo su samo neformalni komentari bez ikakvog pravnog dejstva”, rekla je predsednica PISF, Agnješka Odorovič. Čini se da je pregovarački mandat kojeg traži Komisija isuviše uopšten i preširokih formulacija. Komisija, na neki način, traži blanko mandat da s Amerikancima pregovara na ovu temu, što može biti opasno. “Dozvolite mi da naglasim činjenicu da, recimo, poljska kinematografija ne uživa poreske olakšice (za razliku od SAD), pa domaći autori plaćaju 23%PDV-a (za razliku od SAD). Budžet samo za film ‘Avatar’ iznosi koliko i devetogodišnje subvencije za poljsku kinematografiju”.
U Strazburu se pre nekoliko dana grupa evropskih filmskih stvaralaca – Gavras, Mungiu, i Jablonski, između ostalih – sastala sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom. Konačna odluka će pasti danas (petak, 14. jun), kada vlade zemalja članica EU odlučuju o pregovaračkom mandatu Komisije.

Film New EuropeGazeta ViborčaEuropean Voice,  RFI Internationale, FT

(priredio: Milan Lukić)

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *