Close
/ B&F Plus / Fleksibilizacija radnog zakonodavstva i kreditiranje: Klijenti na određeno
BiF Analize Čitajte B&F online

Fleksibilizacija radnog zakonodavstva i kreditiranje: Klijenti na određeno

Redakcija BIF on 17/06/2013 - 09:06 in B&F Plus

This post has already been read 2492 times!

Poslednja anketa o radnoj snazi pokazala je da u Srbiji ukupno ima 244 000 zaposlenih sa ugovorom na određeno vreme. Tim „fleksibilnim radnicima“ uskoro će se pridružiti na hiljade novih kad, kako se očekuje, stupe na snagu promene u Zakonu o radu, kojima će rad po ugovoru biti produžen sa jedne na tri godine, i uvedena institucija skraćenog radnog vremena. Da li će armija ovako zaposlenih i dalje biti lišena mogućnosti da podiže kredite za letovanje, školovanje dece i kupovinu stanova? Po svemu sudeći da, jer banke uvažavaju samo zaposlene na neodređeno, iako u Srbiji na stotine takvih radnika neredovno, ili uopšte ne prima platu.

Dve velike domaće banke, Societe Generale i Erste bank, veoma su oprezne kada je reč o bankarskim pozajmicama za one koji su zaposleni na određeno ili imaju ugovore o privremenom i povremenom angažovanju, autorske ugovore ili druge vrste fleksibilnih angažmana.

„Prema procedurama Societe Generale banke, podnosilac kreditnog zahteva mora da bude u stalnom radnom odnosu“, kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora SocGen Srbija. Prema njegovim rečima, kreditni proizvod se izuzetno može odobriti i fizičkom licu koje je zaposleno na određeno vreme, s tim da rok otplate kreditnog proizvoda bude kraći od roka na koji je ugovoreno vreme angažovanja u ugovoru o radu na određeno vreme. To važi i za ugovore o privremenom ili povremenom radu. U Erste banci takođe primenjuju pravilo da trajanje otplate kredita mora da bude kraće od roka na koji je potpisan ugovor o radu na određeno. Postoje, međutim, i određeni izuzeci, pa nastavno osoblje na visokoškolskim ustanovama i još nekolicini grupa zaposlenih može biti odobren kredit i na duži rok, s tim da su oni u obavezi da nakon isteka ugovora na određeno vreme donesu novi ugovor o radu za naredni period. Ograničenje za zaduživanje u Erste banci koje se odnosi na zaposlenje, ne važi ni za kredit sa 100% depozita.

Online lovci

Zaposlenima na određeno ništa lakše nije ni van Srbije. Iako prepoznaju različite modalitete radnog angažovanja, uključujući tu i honorarni rad, privremene i povremene, dopunske i dodatne poslove, kao i klasičan rad na određeno, i zajmodavci u inostranstvu, logično, preferiraju stalno zaposlene sa sigurnim, redovnim prihodima. Zato je internet pun različitih „alternativnih“ onlajn kreditora koji bi, kako se oglašavaju, bili i više nego srećni da uzmu u obzir ukupan iznos prihoda koji zarađuje neko sa fleksibilnim ugovorom ili ugovorima o radu.

Uglednije institucije, poput Barclays banke, prilikom odlučivanja o eventualnoj pozajmici uzimaju u obzir 50% plate radnika „na određeno“, a potencijalni klijent mora da dokaže najmanje godinu dana staža (u Sjedinjenim državama i dve godine).

Iako su ugovori o radnom angažovanju u EU, USA i Australiji daleko raznovrsniji nego domaći, nad njima bdi ono što zovemo „pravnom državom“, te makar formalna prava radnika ne dolaze u pitanje a ugovoreno se sprovodi po automatizmu.

Ono što je Evropi i Srbiji po pitanju fleksibilizacije zajedničko je problem pada životnog standarda tako zaposlenih radnika. Zato OECD Observer upozorava na manjkavosti fleksibilizacije zapošljavanja, uključujući tu i „zamku privremenog rada“, kako nazivaju činjenicu da se honorarcima retko nudi zaposlenje sa punim fondom časova, zakonske prepreke da radnici sa fleksibilnim ugovorima ostvare naknadu za slučaj nezaposlenosti. Ključni problem ogleda se u nižem životnom standardu tako angažovanih u poređenju sa svojim kolegama sa tradicionalnijim ugovorima o radu. Stopa siromaštva među „fleksibilnima“ je duplo viša.

na odredjeno

Budućnost bankarima, po svemu sudeći, donosi siromašnije klijente sa nesigurnim radnim mestima. „Vreme je da se menja sistem obračuna kreditne sposobnosti“ upozorava vlasnik i direktor portala kamatica.com Dušan Uzelac. „Budući razvoj tržišta rada i nestanak institucije “stalnog zaposlenja” nateraće bankare da rade proaktivnije. U trenucima smanjena izloženosti banaka i deficita kvalitetnih klijenata, sigurno je da će kreditni biro biti sve veći oslonac procene pre davanja pozajmice ali će praćenje nakon davanja pozajmice biti intezivnije. Bankari će se uvek pozivati na sistem koji ih ograničava, jer u njemu traže izgovor za ponudu skupih kredita na ime povišenog rizika poslovanja. Tu, međutim, manjka proaktivnosti sa njihove strane – da naprave sistem koji bi pravio nove kvalitetne klijente umesto da samo pronalazi postojeće kojima može nešto da se proda“ kaže Uzelac. Prema njegovim očekivanjima, promene na tržištu rada dovešće i do kvalitativne promene u odnosu ka klijentu, kada će banke morati da unaprede svoju prodaju, edukuje svoje službenike i počnu da „kreiraju“ dobre klijente.

Era siromašnih klijenata

Da svežih klijenata nema pa nema svedoče i izveštaji Udruženja banaka Srbije, koji od početka godine beleže stagnaciju kada je reč o kreditima za fizička lica. Osim blagog rasta gotovinskih kredita, zabeležen je pad kod potrošačkih, poljoprivednih i stambenih kredita.

Sa druge strane, prema aktuelnoj Anketi o radnoj snazi, dok rad na neodređeno apsolutno dominira kod starijih radnika, generacije koje dolaze u sve većem broju imaju ugovore na određeno: čak 35,5% radnika starih do 24 godine i 19,8% radnika od 25 do 34 godine.

Još jedan ugao u ovoj priči su zarade, čiji je realni indeks u padu pa je januarska plata bila niža za 17% u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je martovski rezultat od 96,4% u odnosu na mart 2012. povoljniji isključivo u statističkom smislu. Kao da se polako ostvaruju crne prognoze sindikalnih lidera da nesigurnost radnog mesta ili niže zarade zbog skraćenja radnog vremena radnike čini sve siromašnijima i sve nevažnijim delom potrošačkog lanca.

Pritom, svaki treći radnik u Srbiji, uprkos tome što svakodnevno odrađuje osam sati na poslu, ne može da računa na redovnu platu. Prema podacima Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike takvih je ukupno 650.000 zaposlenih.

Bankari, međutim, podsećaju da ne mogu da preuzmu na sebe više rizika nego što dozvoljava poslovna logika. U tom smislu, u Erste banci objašnjavaju da kako poslodavac može da odluči da ne produži ugovor zaposlenom na određeno vreme, odobravanje kredita na duže rokove od trajanja ugovora o radu bi bilo izrazito rizično i za banku i za klijenta koji bi takve obaveze preuzeo. „Sa oporavkom privrede povećaće se i zaposlenost i sigurnost prihoda zaposlenih tako da će i mogućnosti za finansiranje u tom slučaju biti veće“, očekuju u Erste bank.

Miroslav Rebić iz SocGen banke zaključuje da su, s obzirom na nesigurnost radnog mesta, dugoročniji krediti za sada rezervisani za one sa stalnim prihodima i ugovorom o radu na nedoređeno vreme. Najmanja je, naravno, šansa da neko sa netradicionalnim ugovorom o radu podigne stambeni kredit pošto, kako Rebić naglašava, banke u tom slučaju detaljno procenjuju sigurnost zaposlenja zajmotražioca, njegovih članova porodice, mogućnosti da klijent pronadje novo zaposlenje u slučaju gubitka posla kod trenutnog poslodavca i slične situacije.

Milica Rilak

Finansije Top 2012/13

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *