Close
/ Analize / Regulatorni okvir za korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji: Sve nijanse zelenog
BiF Analize Čitajte B&F online

Regulatorni okvir za korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji: Sve nijanse zelenog

zelene energije
Redakcija BIF on 15/06/2013 - 08:46 in Analize, B&F Plus, Biznis

This post has already been read 3678 times!

Srbija je i dalje visoko zavisna od uvoza energenata i karakteriše je neracionalno i neplansko korišćenje svih prirodnih resursa i vidova energije. Izmene Zakona o energetici pozitivno prepoznaju značaj obnovljivih izvora energije i podstiču njihovu proizvodnju kroz takozvane “fid-in tarife”. Evropske zemlje koriste i niz drugih mera – količinske obaveze, investicione stimulanse, poreske kredite i javne nabavke – koje imaju niz dugoročno povoljnih efekata na konkurentnost i energetsku efikasnost.

U cilju harmonizacije pravnog sistema Srbije sa važećim aktima Evropske Unije, a posebno sa Direktivom 2009/28/EC (koja obavezuje članice Evropske Unije da do 2020. godine obezbede najmanje 20% ukupne finalne potrošnje iz obnovljivih izvora energije (OIE), Srbija je poslednjih godina usvojila niz propisa koji regulišu ovu oblast. S tim u vezi, usvojen je Zakon o energetici (Sl. glasnik RS, br. 57/2011, 80/2011) koji prepoznaje značaj obnovljivih izvora energije i definiše energetsku politiku Srbije u smislu stvaranja ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju energije iz OIE i kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, kao i sledeće četiri uredbe:

  • Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013),
  • Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013),
  • Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013),
  • Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini (Sl. glasnik RS, br. 8/2013).

Podsticaji za korišćenje OIE u Srbiji

Podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije, u smislu Zakona o energetici, obuhvataju obavezu otkupa električne energije od povlašćenog proizvođača, cene po kojima se ta energija otkupljuje (tzv. fid-in tarife) i period važenja obaveze otkupa električne energije i preuzimanje balansne odgovornosti.

Mere podsticaja utvrđene Zakonom o energetici su dalje definisane donošenjem Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije, koja pored fid-in tarifa  propisuje sledeće mere podsticaja:

1        Podsticajni period od 12 godina za sve elektrane povlašćenih proizvođača koje su puštene u pogon manje od 12 meseci pre potpisivanja ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije sa javnim snabdevačem, odnosno podsticajni period od 12 godina umanjen za razliku između godine zaključenja ugovora i godine puštanja u pogon za sve druge elektrane povlašćenih proizvođača,

2        Pravo povlašćenog proizvođača koji je prethodno stekao privremeni status povlašćenog proizvođača da prodaje javnom snabdevaču ukupni iznos proizvedene električne energije tokom podsticajnog perioda po podsticajnoj ceni koja je važila u trenutku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača,

3        Iznos proizvedene električne energije tokom podsticajnog perioda po fid-in tarifi koja je važila u trenutku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača,

4        Preuzimanje balansne odgovornosti i troškova balansiranja povlašćenog proizvođača tokom podsticajnog perioda od strane javnog snabdevača,

5        Besplatno mesečno obaveštavanje povlašćenog proizvođača i javnog snabdevača o očitanoj proizvodnji električne energije u objektu povlašćenog proizvođača od strane nadležnog operatora sistema tokom podsticajnog perioda,

6        Pravo povlašćenog proizvođača da nakon isteka podsticajnog perioda sa javnim snabdevačem zaključi ugovor o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije po tržišnim uslovima na organizovanom tržištu električne energije u Srbiji.

Fid-in tarife su u Srbiji garantovane od strane Vlade Srbije energetskim subjektima sa statusom povlašćenog proizvođača.

S tim u vezi, povlašćeni status mogu dobiti proizvođači u:

1        Hidroelektranama – pojedinačne snage do 30 MW,

2        Elektranama na biomasu, biogas, biogas životinjskog porekla, deponijski i kanalizacijski gas – bez ograničenja instalisane energije,

3        Elektranama na vetar – ukupne snage 500 MW (300 MW do početka 2016. godine),

4        Solarnim elektranama – ukupne snage 10 MW, od čega 2 MW na objektima pojedinačne snage do 30 kW, 2 MW na objektima pojedinačne snage 30 do 500 kW i 6 MW na zemlji,

5        Elektranama za kogeneraciju na prirodni gas – pojedinačne snage do 10 MW sa minimalnim godišnjim stepenom korisnosti od 85%,

6        Elektranama za kogeneraciju na ugalj – pojedinačne snage do 10 MW sa minimalnim stepenom korisnosti definisanim članom 3. Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.

Visina fid-in tarife zavisi od vrste instalisane snage elektrane za koju je lice steklo status povlašćenog proizvođača i usklađuje se godišnje sa iznosom inflacije u evro zoni (u slučaju prirodnog gasa indeksacija se vrši u skladu sa promenom cene gasa).

Počevši od 01.01.2014. godine u Srbiji su na snazi sledeće fid-in tarife propisane Uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije:

  • Nove hidroelektrane (7,38-12,40 c€/kWh),
  • Postojeće hidroelektrane (5,90 c€/kWh),
  • Elektrane na biomasu (8,22-13,26 c€/kWh),
  • Elektrane na biogas (12,31-15,66 c€/kWh),
  • Biogas životinjskog porekla (12,31 c€/kWh),
  • Deponijski gas i gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda (6,91 c€/kWh),
  • Vetroelektrane (9,20 c€/kWh),
  • Solarne elektrane na objektu (20,66 c€/kWh),
  • Solarne elektrane na tlu (16,25 c€/kWh),
  • Geotermalne elektrane (6,92-9,67 c€/kWh),
  • Elektrane koje koriste otpad (8,57 c€/kWh),
  • Elektrane sa kombinovanom proizvodnjom na ugalj (8,04 c€/kWh),
  • Elektrane sa kombinovanom proizvodnjom na prirodni gas (8,89 c€/kWh).

U pogledu novih zakonskih rešenja, važno je napomenuti da Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije propisuje način obračuna, način naplate, odnosno plaćanja i prikupljanja sredstava po osnovu naknade, kao i način raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.

Naime, pomenuta uredba propisuje da se ukupni iznos naknade za podsticaj, koju plaća krajnji potrošač, obračunava tako što se visina naknade, koja se svake godine utvrđuje posebnim aktom Vlade, množi sa količinom izmerene potrošnje aktivne električne energije potrošača u obračunskom periodu izražene u kWh.

Visina posebne naknade za podsticaj u 2013. godini iznosi 0.044 din/kWh i plaćaju je krajnji kupci uz račun za pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu.

Iako fid-in tarife predstavljaju najčešće korišćenu meru podsticaja na nivou Evrope, radi celovitijeg prikaza, u nastavku navodimo poređenje fid-in tarifa sa drugim merama podsticaja kao i pregled podsticajnih mera u pojedinim evropskim zemljama.

Podsticaji za korišćenje OIE u zemljama Evrope

Pored fid-in tarifa na globalnom nivou zastupljene su i sledeće mere podsticaja:

  • Količinske obaveze (engl. quota obligation) – vlada određuje optimalno učešće OIE u ukupnoj proizvodnji i utvrđuje obavezu potrošačima, proizvođačima i prodavcima da je ostvare,
  • Investicioni stimulansi – u zavisnosti od tehnologija koje se koriste, investitori dobijaju određene subvencije koje se određuju u procentu od ukupnih troškova. U najvećem broju zemalja ova podsticajna mera se koristi kao dodatni instrument podsticaja,
  • Poreski krediti – vlada utiče na smanjenje ukupnih troškova projekata OIE putem smanjenja poreskog opterećenja,
  • Javne nabavke – vlada raspisuje tender za dostavljanje ponuda za izgradnju pojedinih kapaciteta OIE.

Iako fid-in tarife imaju određenih prednosti u odnosu na pojedine napred navedene podsticajne mere (pospešivanje investicija u energiju vetra, sunca i biomase, transparentnost, stvaranje izvesnosti u pogledu podrške države i sl.) iste karakterišu i sledeći ključni nedostaci:

  • Najjeftinije tehnologije ne predstavljaju uvek najbolje rešenje,
  • Kompleksnost u primeni.

S druge strane, količinske obaveze, investicioni stimulansi, poreski krediti i javne nabavke imaju niz svojih prednosti:

  • Količinske obaveze su bazirane na tržišnim principima i vode konkurenciji i snižavanju cena,
  • Investicioni stimulansi i poreski krediti su jednostavni za razumevanje, transparentni i pružaju potrošačima jasnu sliku o vrednosti OIE,
  • Javne nabavke stvaraju konkurenciju i niže troškove proizvodnje i pružaju izvesnost investitorima na način na koji to čine fid-in tarife.

Imajući u vidu prednosti različitih podsticajnih mera, zemlje Evrope predviđaju širok dijapazon mera podsticaja.

S tim u vezi u nastavku navodimo podsticajne mere koje su u upotrebi u pojedinim evropskim zemljama:

Austrija                   Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in tarife. Dodatno, korišćenje PV instalacija na zgradama i malim i                                   srednjim hidroelektranama je podržano kroz subvencije.

Bugarska                 Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in tarife. Dodatno, grejanje i hlađenje korišćenjem OIE se promoviše odobravanjem subvencija od strane Evropskog fonda za regionalni razvoj, zajmova i poreskih olakšica u vidu oslobađanja vlasnika nepokretnosti od plaćanja poreza na imovinu. Najzad, korišćenje OIE u oblasti saobraćaja podstaknuto je određivanjem količinskih obaveza.

Engleska                 Korišćenje struje iz OIE se pospešuje kroz fid-in tarife, količinske obaveze i poreske podsticaje. Grejanje i hlađenje korišćenjem OIE se stimuliše kroz subvencije i određivanje strukture cene. Najzad, korišćenje biogoriva u oblasti saobraćaja podstaknuto je određivanjem količinskih obaveza.

Francuska             Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in tarife. Dodatno, grejanje korišćenjem OIE se promoviše odobravanjem subvencija, poreskih podsticaja i beskamatnih zajmova. Kada je reč o saobraćaju, stimuliše se korišćenje OIE određivanjem količinskih obaveza a korišćenje biogoriva se podržava kroz mere fiskalne regulative.

Hrvatska              Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz premium tarife, subvencije, davanje zajmova i određivanje količinskih obaveza. Korišćenje OIE u oblasti grejanja nije promovisano od strane države.

Italija                     Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in tarife, premium tarife i javne nabavke. Poreske stimulacije se takođe pružaju za investicije u postrojenja za proizvodnju električne energije iz OIE, dok se proizvodnja hidroenergije iz OIE stimuliše poreskim podsticajima i određivanjem strukture cene. Najzad, država odobrava zajmove za izgradnju novih postrojenja za proizvodnju OIE.

Mađarska            Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in tarife. Dodatno, odobravaju se subvencije za pilot projekte u oblasti grejanja i korišćenja električne energije. Konačno, kada je reč o saobraćaju, stimuliše se korišćenje OIE određivanjem količinskih obaveza.

Nemačka             Korišćenje struje iz OIE se pospešuje kroz fid-in tarife. Takođe, država odobrava zajmove sa niskom kamatom za izgradnju novih postrojenja kao i za grejanje korišćenjem OIE. U pogledu korišćenja OIE u saobraćaju, glavni podsticaj predstavljaju količinske obaveze dok se upotreba biogoriva stimuliše kroz fiskalnu regulativu.

 Rumunija         Korišćenje struje iz OIE i korišćenje OIE u oblasti saobraćaja se uglavnom pospešuje određivanjem količinskih obaveza. Pored toga, brojne subvencije podržavaju korišćenje OIE u oblasti grejanja i korišćenja električne energije.

Slovenija           Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in i premium tarife kao i kroz odobravanje subvencija i zajmova. Kada je reč o OIE u oblasti grejanja, podrška se pruža odobravanjem zajmova i subvencija, dok se korišćenje OIE u saobraćaju promoviše određivanjem količinskih obaveza.

Srbija je donošenjem novih zakonskih i podzakonskih akata u oblasti energetike napravila značajan iskorak u pogledu približavanja zakonodavstva normama Evropske Unije, ali je i dalje prisutan visok nivo zavisnosti Srbije od uvoza energenata kao i neracionalno i neplansko korišćenje svih prirodnih resursa i vidova energije.Raznolikost mera podsticaja govori u prilog činjenici o motivisanosti zemalja Evrope da u bliskoj budućnosti obezbede konkurentnost OIE i na taj način podstaknu energetsku efikasnost i obim korišćenja OIE.

Posledično, mišljenja smo da je potrebno preduzeti korake u cilju (1) identifikacije svih raspoloživih OIE od strane organa lokalne samouprave i (2) informisanja investitora i lokalnih vlasti o važnosti korišćenja OIE i mogućnostima za korišćenje razvojnih programa i podsticajnih mera.

Autori: Igor Lončarević, partner

Mina Živadinović senior asistent u  poreskom odeljenju KPMG  

 Ovaj tekst j deo specijalne publikacije Energetika: kako privući ulaganja

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *