Close
IN2 Dynamics
/ IT / Tehnološki zaokreti u finansijskoj industriji: Novi igrači pred vratima
BiF Analize Čitajte B&F online

Tehnološki zaokreti u finansijskoj industriji: Novi igrači pred vratima

online banking
Redakcija BIF on 24/06/2013 - 13:10 in IT

This post has already been read 824 times!

Neverovatno brz razvoj tehnologija poslednjih godina dramatično je promenio poslovanje u finanisijkoj industriji. Banke, osim što konkurišu jedna drugoj, pred vratima imajuu nove konkurente – tehnološke kompanije kao što su Google, Apple, Amazon i Paypal, koje bi nakon tehnološke revolucije u plaćanju, mogle da naprave završni korak i razviju sopstvene kapacitete za davanje kredita i uzimanje depozita. To znači da banke, uprkos sve manjim profitima, moraju da ulažu u nove tehnologije da bi ostale konkurentne.

Prema rezultatima istraživanja koje je kompanija Celent sprovela među bankama koje se bave transakcionim bankarstvom u Evropi, Americi i Aziji, od 2010. do 2012,. u 82% anketiranih banaka je došlo do značajnih promena u organizaciji, troškovima za tehnologiju i prioritetima u pogledu ulaganja u rast. Tek manji deo njih je zadržao približno jednak budžet za održavanje i nove projekte, najčešće u visini od oko 10 miliona evra, dok je većina čak 90% IT budžeta potrošila na nove projekte. Posebnu pažnju privlači podatak da je 80% anketiranih banaka tražilo mogućnosti da razvije nove načine plaćanja, dok je njih 50% bilo usmereno na razvoj novih rešenja za upravljanje gotovinom.

Ovakav pristup banaka potpuno je razumljiv, budući da se u transakcionom bankarstvu, do skorao neprikosnovenom bankarskom zabranu, pojavljuje potpuno nova konkurencija – tehnološke kompanije. Sve je više novinskih naslova poput „Kraj tradicionalnog bankarstva: stižu Google, Apple, Amazon, Paypal“, ili „Konvencionalno bankarstvo bi uskoro moglo postati stvar prošlosti“, a na takav trend (doduše manje pompezno), upozorava i istraživanje Deutsche Bank, u kome se navodi da upotreba Interneta i mobilnih uređaja ne samo da svakodnevno raste, već i da oni postepeno zamenjuju bankarske kartice u plaćanju računa. Pored kompanija koje se dominatno bave IT delatnošću, u ovu oblast ulaze i telekomunikacione kompanije, koje su zaključile da svoje poslovanje ne mogu više da baziraju na iznajmljivanju infrastrukture u obliku žičanih vodova, prodaji mobilne telefonije ili samo prodaji nekog frekventnog opsega, makar se on prenosio i preko optičkih vlakana ili bežično. One svoju budućnost vide u pružanju najšire vrste elektronskih usluga, uključujući i bankarske – u početku u obavljanju platnog prometa, a kasnije i drugih bankarskih usluga (krediti i sl.).

O tome svedoče primeri mnogih velikih telekom kompanija, među njima i Vodafona, koje na ogromnim afričkim prostranstvima, gde nema bankarske infrastrukture, već pružaju bankarske usluge plaćanja preko svojih mobilnih telefona. U našem najbližem susedstvu, u Hrvatskoj, Deutsche Telecom je preko svoje kompanije HT (Hrvatski telekom) već preuzeo softversku kompaniju Combis iz Zagreba, najverovatnije sa namerom da je angažuje na razvoju digitalnih servisa koje će preko svoje infrastrukture ponuditi tržištu i državi. Uostalom, nije li i nedavna objava Telenora u Srbiji da preuzima KBC banku sličan nagoveštaj o potpuno novim igračima na finansijskom tržištu?

Seoba ka mobilnom plaćanju

Kompanije za internet usluge bi, nakon tehnološke revolucije u plaćanju, mogle da naprave završni korak i razviju sopstvene kapacitete za davanje kredita i uzimanje depozita, ističu analitičari Deutsche Bank. Google bank ili Apple bank, koje će se svakako pojaviti, mogle bi da progutaju najveći deo tradicionalnog bankarskog tržišta. To znači da će postojeće banke, uprkos sve manjim profitima i regulativi koja nameće veće kapitalne zahteve (Basel III), morati da investiraju u nove tehnologije da bi ostale konkurentne. Google, Apple, Amazon i Paypal intenzivno rade na uvođenju mehanizama mobilnog plaćanja, a Paypal se po bazi svojih klijenata već može uporediti s mnogim bankama. Pored toga, bankama ne idu u prilog ni pokazatelji o poljuljanom poverenju klijenata nakon izbijanja finansijske krize, što ilustruju i rezultati prošlogodišnjeg istraživanja u Španiji, Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, koji pokazuju da između 60% i 80% ispitanika imaju sve manje poverenja u banke.

Istovremeno, veoma brzo se razvijaju i negotovinski transferi putem internet novčanika. U ukupnom broju transfera, nebankarske strukture učestvuju danas sa oko 6%, a predviđa se da će se u 2014. godini njihov broj povećati na 8%. Google je objavio da intenzivno radi na razvoju virtuelnih računa u okviru svoje Google Wallet (novčanik) usluge, uvodeći plastične kartice povezane s njihovim sistemom plaćanja. To bi, procenjuje se u izveštaju Deutsche Bank, najvećeg svetskog internet pretraživača moglo da pretvori u pravu banku. Uz dosta noviteta na ovogodišnjoj I/O konferenciji za developere, Google je najavio i integraciju Google Wallet servisa sa G-mailom. Ovo znači da će korisnici G-mail-a uskoro moći da novac šalju putem e-maila, i to tako štoda jednostavno kliknu na simbol “$” kako bi “zakačili” novac uz svoj e-mail, baš kao što bi zakačili bilo koji drugi dokument.

online banking

Pomenutim trendovima treba dodati i potencijal nove tehnologije NFC (Near Field Communication), koja troši veoma malo električne energije. Ova tehnologija se već duže vreme primenjuje u Americi i Južnoj Koreji, a sada i u Evropi, sa mobilnim aplikacijama koje se jednostavno instaliraju na pametne telefone i pomoću kojih se može vršiti plaćanje bez upotrebe platnih kartica. Na bazi ove tehnologije rade i virtuelni šalteri sa novim softverskim rešenjima, koja omogućavaju korisnicima da sve svoje račune plate na jednom mestu, jednostavnim povezivanjem sa POS terminalom.

U oblasti osiguranja, naročito osiguranja od autoodgovornosti sve više se pojavljuju mobilne aplikacije koje prate ponašanje vozača, poštovanje propisa, režima rada motora, pređene kilometre i stanje automobila, i na osnovu toga procenjuju rizičnost, a posledično i visinu premije prilikom ugovaranja osiguranja. Zahvaljujući takvim aplikacijama, ceo proces ugovaranja osiguranja se obavi na Internetu u nekoliko jednostavnih koraka, bez potrebe da se odlazi kod osiguravača ili agenta osiguranja. Sličan je postupak i u slučaju štete, kada se ceo proces obavlja odlaskom kod ovlašćenog servisera i bez kontakta s osiguravajućom kućom.

Spisku novih tehnoloških rešenja dodajmo i aplikacije za usluge e-faktura, za koje u Srbiji već postoji zakonski okvir i potrebna infrastruktura, a potom i veoma kvalitetne aplikacije za e-banking koje je na ovdašnjem tržištu razvilo nekoliko kompanija. Sve navedene promene smanjuju potrebu za ličnim kontaktom sa klijentom, što će neminovno umanjiti značaj bankarskog kanala prodaje i mogućnost bankarskog službenika da klijentu usput proda i druge proizvode, pored onoga zbog kojeg je već došao. Naravno, ovo će smanjiti i potrebu banaka za skupom mrežom poslovnica u čijem su se zakupljivanju takmičile na ovdašnjem tržištu pre nekoliko godina, a sada ih gase kako bi smanjile svoje operativne troškove.

Nije pomodarstvo, već neophodnost

Pored nove konkurencije koja kuca na vrata, finansijskim institucijama se postavljaju i veoma visoki zahtevi u pogledu bezbednosti i zaštite ličnih i finansijskih podataka klijenata. Svedoci smo sve učestalijih, sofisticiranijih, domišljatijih i organizovanijih napada na bankarske baze podataka, radi krađe identiteta i novca sa računa. Zato je neophodno da banke imaju kvalitetne i konzistentne sigurnosne politike, savremene odbrambene sisteme nadzora, da stalno testiraju ranjivost sistema i koriste alate digitalne forenzike, a što zahteva dugoročno budžetsko planiranje jer su u pitanju značajna ulaganja.

Podjednako je važno i da banke obezbede neprekinuto poslovanje i u slučajevima vanrednih okolnosti, poput pririodnih katastrofa, što zahteva stalno praćenje i procenu mogućih operativnih rizika, uključujući i IT rizike, i detaljno planiranje. U savremenim finansijskim institucijama svi poslovni procesi su u različitoj meri automatizovani i potpuno zavisni od tehnologije, pa svaki otkaz nekog tehnološkog sistema, aplikacije ili dela infrastrukture ima direktni uticaj na finansijske efekte poslovanja u manjoj ili većoj meri.

Zato je neophodno da u planiranju IT budžeta za održavanje, a posebno za nove projekte, sarađuju IT direktori, direktori sigurnosti, direktori rizika i izvršni direktori. Zbog izuzetno brzih tehnoloških promena, koje se danas dešavaju u roku kraćem od pet godina, i usled neplaniranih događaja, uvek je poželjno da finansijska instutucija obezbedi i rezervni IT fond, koji će u slučaju potrebe moći pravovremeno da iskoristi, a da time ne dovede u pitanje dosledno sprovođenje već planiranih aktivnosti u ovom segmentu. Iskustvo sa novim tehnologijama je dokazalo da njihova upotreba nije pomodarstvo, već neophodnost u potpuno novim društvenim i tržišnim okolnostima, te da se uštede na IT budžetu obično pokažu kao kratkovide i štetne po konačni rezultat finansijske institucije.
Miroslav Savanović, izvršni direktor IN2 Beograd
Finansije Top 2012/13

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *