U regionu je u segmentu prehrambene industrije u toku značajna konsolidacija i ukrupnjavanje, no prioritet za Atlantic Grupu u ovoj godini nisu akvizicije već organski rast kroz razvoj postojećih brendova i otvaranje novih tržišta i kanala distribucije. „To ne znači ako se ukaže izvanredna prilika da ne možemo reagovati“, kaže Emil Tedeski, predsednik Uprave Atlantic Grupe.
Hrvatska privreda je daleko spremnija za ulazak u EU od članica iz poslednjeg talasa proširenja, no izlazak iz režima CEFTA imaće značajne posledice po hrvatske firme i jedan broj njih će verovatno morati da dislocira deo proizvodnje tamo gde je isplatljivije – na primer u BiH ili Srbiju. Kompanije poput Atlantic Grupe, koje su strateški razmišljale o reperkusijama ulaska Hrvatske u EU i spremale se za nove uslove poslovanja, što je već godinama izvesan hrvatski scenario, imaće manje poteškoća, ocenjuje u razgovoru za BiF Emil Tedeski, predsednik Uprave Atlantic Grupe. „Iako ćemo posledice izlaska iz CEFTA-e osetiti u delu asortimana – na primer „Cedevita“ će biti oporezovana višim stopama pri izvozu u Makedoniju, gledajući ukupno, naši su proizvodni kapaciteti dobro alocirani u čitavom regionu i Zapadnoj Evropi, i to nam omogućava nesmetan plasman na svim tržištima. „Argeta“ se, na primer, proizvodi u Hadžićima u BiH i u Izoli u Sloveniji. Slično je i sa ostalim proizvodima“, kaže Tedeski.
BiF: Prošle godine ste, sudeći prema ocenama analitičara najbolje prošli u izvozu na istok, najlošije u izvozu na zapad, a prosečno u Hrvatskoj koja se kao i Srbija bori sa padom kupovne moći stanovništva. Vaš najprodavaniji proizvod na tri regionalna tržišta bila je kafa. Šta je uticalo na ovakve rezultate?
Emil Tedeski: Rekao bih da smo imali jako dobar rezultat u svim segmentima, a u segmentu kafe smo vodeći regionalni proizvođač. Geografski gledano, naš region oseća ne samo uticaj krize nego i nedostatak strukturnih reformi, ali i u takvim oklonostima rezultat koji tu ostvarujemo je iznad proseka. Istočna tržišta imaju veliki potencijal koji nastojimo da iskoristimo na najbolji način, postepeno ali ambiciozno. Zapadna tržišta, s treće strane, polako pokazuju znake oporavka. Najveći promet u ovom delu Evrope ostvarujemo sa našim brendom sportske prehrane „Multipower“, koji je evropski lider. Međutim, i u našem asortimanu u regionu ima brendova koji imaju značajan potencijal i na širem tržištu., kao što su „Argeta“ i „Donat Mg“. „Argeta“ danas već ima 25 odsto tržišta u Austriji, a odličan rast ostvaruje u Nemačkoj i Španiji.
BiF: Analitičari Erste banke Vam prognoziraju rast u naredne dve godine. Sa kojih tržišta i iz kojih robnih grupa očekujete najveći rast?
E.Tedeski: Planiramo rast kroz čitav biznis. U našem regionu makroekonomski uslovi i zasićenje tržišta nude ograničene mogućnosti, rašćemo ali ne mnogo velikim stopama. Ipak, ni to nije pravilo bez izuzetka, jer na primeru prošle godine vidimo da su najbolji rezultati, osim u Rusiji, ostvareni u našem apotekarskom lancu „Farmacia“ koji posluje u Hrvatskoj, i u segmentu slanog i slatkog snacka („Štark“) koji je dominantan u Srbiji, BiH i Makedoniji. Međutim, planovi na novootvorenim tržištima na Istoku i Zapadu Evrope obećavaju veće stope rasta. S „Argetom“ smo otvorili špansko tržište, imamo planove u Turskoj i Rusiji, a inovacije u celom asortimanu nude takođe nove mogućnosti. Prošle godine smo imali izuzetan uspeh „Cockte Rosse“, a ovu sezonu dočekujemo sa novom „Cocktom Chinotto“.
BiF: Šta po Vašem mišljenju znači ulazak Hrvatske u EU u trenutku kada se kao legitimno pojavljuje i pitanje opstanka evropske zajednice? Koliko je za Hrvatsku poučno iskustvo Bugarske i Rumunije koje od članstva nisu dobile ono što su očekivale a u poljoprivredi su, na primer, izgubile nekadašnje resurse?
E.Tedeski: Ne verujem da Hrvatska ima kvalitetnu alternativu Evropskoj uniji. Nema spora o tome da EU ima unutrašnjih izazova s kojima treba da se izbori, ali ne mislim da je sam opstanak u pitanju. Čak i da ostavimo po strani ideju na kojoj je izgrađena, ekonomski argumenti govore kako se to nikome ne bi isplatilo. Kad govorimo o Rumuniji i Bugarskoj valja imati u vidu da je reč o članicama iz poslednjeg kruga proširenja koje nisu bile spremne za članstvo. Upravo su iz tog razloga kriterijumi koji su se primjenjivali na Hrvatsku kao sledeću članicu bili puno rigorozniji, ali smo konačno napravili daleko više posla i ulazimo spremniji.
BiF: U javnosti ste izneli ocene da nijedna od zemalja u regionu još nije dotakla dno krize. Da li Vam se neko od ponuđenih rešenja čini relevantnim za izlazak iz krize?
E.Tedeski: Dok je privreda rasla na talasu globalnih kretanja, dok je kapital bio vrlo raspoloživ, nedostatak strukturnih reformi se manje osećao, ali je u globalnoj krizi postao ne samo vidljiv nego je i dodatno pojačao efekte krize i recesije. Mi smo na ovim prostorima tradicionalno naučeni na određen nivo komfora, prava ili javnih usluga koje evidentno ne možemo finansijski da servisiramo. Da me ne shvatite pogrešno, koncept solidarnosti je deo mog ubeđenja i poslednje što bih hteo je da živim u društvu u kojem samo neki imaju a većina nema, ali ne koristi nam da zatvaramo oči pred činjenicom da moramo uskladiti nivo javne potrošnje i prihoda. Moramo ili naći načina da finansiramo viši nivo javnih servisa ili smanjiti komfor, a najveća odgovornost za to je na političkim, društvenim, akademskim i drugim elitama.
BiF: U regionu je u segmentu prehrambene industrije u toku značajna konsolidacija i ukrupnjavanje, a Vi ste najavili da će Atlantic Grupa sigurno imati aktivnu ulogu u tome. Da li delite ocene da bi dovoljno jaki regionalni igrači mogli biti bolji rivali multinacionalnim kompanijama i gde po Vašem mišljenju postoji prostor za sinergiju i rast a da se to ne pretvori u monopol?
E.Tedeski: Mi možemo da budemo faktor u konsolidaciji industrije, ali ne želimo da kupujemo po svaku cenu. Atlantic Grupa se akvizicijom „Droge Kolinske“ krajem 2010. udvostručila po svim kriterijumima. Danas imamo oko 4500 zaposlenih na 11 tržišta u regionu, Zapadnoj Evropi i Rusiji i ostvarujemo prihod od oko 670 miliona evra. Kontinuirano pratimo stanje u svim granama industrije u okruženju u kojima smo prisutni i razmatramo prilike, ali ove godine smo primarno fokusirani na organski rast kroz razvoj postojećih brendova i otvaranje novih tržišta i kanala distribucije. To ne znači ako se ukaže izvanredna prilika da ne možemo reagovati, ali to nam nije prioritet. Konsolidacija industrije će sigurno uslediti, i stoga je u takmičenju sa multinacionalnim kompanijama veličina sigurno jedna od prednosti, uz regionalnu prepoznatljivost brendova. Tendencija je da se stvari pojednostavljuju i da se gleda crno-belo, ali akvizicije nisu jedina forma konsolidacije, moguća su spajanja, strateška saradnja i niz drugih oblika povezivanja.
BiF: S obzirom na iskustva Hrvatske sa korupcijom kako ocenjujete aktuelnu politiku u tom segmentu u Srbiji i da li to utiče na Vaše odluke sa kojim kompanijama ćete poslovati ovde?
E.Tedeski: Teško mi je da kažem u kojoj je meri naše iskustvo referentno, ali naša kompanija zaista nije imala takvih problema u Srbiji. Međutim, bolno je jasno da problem korupcije postoji u čitavom regionu, od plavih koverti na najnižim nivoima do afera u vrhu piramide, čemu smo, na primer, kroz sudske procese u Hrvatskoj svedoci već mesecima. Korupcija u različitoj meri postoji svuda, ali je kod nas predugo prećutno postojala kao redovno stanje stvari i treba je nužno iskoreniti. Vidimo da se sve države u regionu tim problemom bave sve ozbiljnije.
BiF: Hrvatska se usredsredila na stvaranje veza sa EU, a ima mišljenja da je potpuno zapostavila razvijanje saradnje sa Rusijom. S obzirom da ste prisutni na ruskom tržištu šta ocenjujete kao najveći problem u pozicioniranju na njemu i da li je poseban status Srbije u trgovini sa Rusijom zaista toliko značajan kako što se često predstavlja u ovdašnjoj javnosti?
E.Tedeski: Poseban trgovinski režim sa Srbijom nije zanemarljiv faktor, ali ako ne postoje druge pretpostavke neće vam puno značiti. Nastup na ruskom tržištu, koje je ogromno, podrazumeva njegovo razumevanje, lokalnu infrastrukturu, kontinuirana ulaganja… Mi danas u Rusiji ostvarujemo oko 30 miliona evra prihoda i zapošljavamo šezdesetak ljudi, a u naredne tri godine planiramo da prodaju povećamo na 100 miliona evra. To, naravno, zahteva i dodatna ulaganja, zapošljavanja, ali na ruskom tržištu vidimo puno potencijala. Na primer, Multivitin „Vitamin C“ neizostavan je deo asortimana apsolutno svake apoteke, „Donat Mg“ ostvaruje odlične rezultate, naš brend „Bebi dečje hrane“ ima izuzetnu tržišnu prepoznatljivost, prisutni smo s „Multipower“ prehranom za sportiste, a sa „Argetom“ danas imamo mesečni promet koji smo pre par godina ostvarivali na godišnjem nivou.
BiF: Jednom ste rekli ovo: “Srbija i Hrvatska su male zemlje, teško pravimo nove proizvode, a kada ih i napravimo ne umemo da ih prodamo”. Ni kod Atlantika u stvari ne vidimo nijedan novi značajan brend kao što je to za srpske prilike bila “voda voda” na primer ili “nektar” i “next” sokovi. Zašto je to tako?
E.Tedeski: Naprotiv, upravo smo prošle godine lansirali novi brend vode na hrvatskom tržištu – izvorska „Kala“ i mineralna „Kalnička“, koji ostvaruju odlične rezultate. U inovacijama asortimana takođe nismo zaostajali, uzmite na primer „Cedevitu GO!“, za koju možemo da kažemo da je više od ekstenzije brenda, gotovo proizvod za sebe. Mi smo iskoristili snagu brenda i atraktivnost sveže pripremljenog vitaminskog napitka, pa smo nekoliko godina razvijali patent koji nam je omogućio lansiranje flašice „Cedevite“ koja je spremna za pripremu u svakoj prilici. Danas pak imamo „Cocktu Rossu“ i „Cocktu Chinotto“ koje izlaze iz klasične kategorije u kojoj je „Cockta“ dosad bila i zahvataju šire u kategoriju gaziranih pića. „Instant kafa“, „jumbo Smoki“, „Najlepše željice“, to su sve proizvodi koji nisu postojali decenijama koliko traju ovi brendovi. Mi smo kroz akvizicije sticali izuzetno kvalitetne brendove sa dugom tradicijom koje potrošači jako dobro poznaju i dalje ih razvijamo. Lansiranje potpuno novog brenda nije samo po sebi cilj, ono mora da ima svoju stratešku logiku i tržišnu opravdanost.
BiF: Jedan od Vaših proizvoda koji je pokazao globalni potencijal je pašteta “Argeta”. Kako objašnjavate činjenicu da su gotovo svi veliki proizvođači pašteta u regionu izašli sa radikalnim redizajnom svog proizvoda i velikim reklamnim kampanjama. Šta to paštetu, koja je decenijama bila jeftin artikal, čini danas “in” proizvodom?
E.Tedeski: „Argeta“ kvalitetom sastojaka i izrade definitivno iskače iz kategorije pašteta, onako kako to ljudi obično doživljavaju. Upravo zato za „Argetu“ često koristimo termin delikatesni namaz, jer se proizvodi od čistog mesa i prirodnih začina. Nema ostataka, kostiju, kože, hrskavica… Kada uđete u fabriku, u Izoli ili u Haždićima svejedno, jer su standardi istovetni, imate osećaj da ste zakoračili u kuhinju. Naime, u fabrici miriše na supu. Potrošači, ne samo u regionu nego i na Zapadu i Istoku Evrope, prepoznaju tu dodatnu vrednost, bilo da imaju informaciju o tome kako se ona proizvodi ili već po ukusu osete da je reč o delikatesu. Zato mogu da kažem da imate pravo, Argeta je zaista proizvod koji ima globalni potencijal i nije sasvim uporediva sa paštetom u smislu u kojem se taj termin svakodnevno koristi, iako se realno na tržištu takmiči u ovoj kategoriji.
BiF: U okviru svoje kompanije posebno podstičete inovacije zaposlenih. Šta su glavni mehanizmi za podsticaj i gde je najvidljivija primena njihovih inovacija?
E.Tedeski: Inovacije podržavamo na svim nivoima – od manjeg unapređenja nekog procesa do nečeg potpuno novog. Nastojimo u svakodnevnom radu da podstaknemo ljude da razmišljaju kreativno, izvan uobičajenih okvira, da predlažu, sugerišu, komentarišu. Već takav stav je polazna tačka sa koje se ljudi osećaju slobodnije da nešto predlože. Osim toga, postoje programi tokom cele godine gde svi zaposleni u Atlanticu mogu da daju svoje predloge ušteda, inovacija ili unapređenja procesa i procedura. Svi predlozi se razmatraju, a najbolji se nagrađuju. Prošle godine su, na primer, zaposleni poslali stotinjak prijava i inicijativa u različitim segmentima poslovanja. Ja stvarno verujem da je sve podložno razmatranju, nema tabu tema. Pogledajte vreme u kome živimo. Taman kad nam se činilo da smo istoriju spoznali do kraja, nalazimo se u situaciji u kojoj se preispituju temeljne vrednosti na kojima je izgrađen današnji svet. Zato nastojimo da mislimo uvek barem korak unapred.
BiF: Imate 16 fabrika, šta za Vas konkretno znači reindustrijalizacija koja je postala nova mantra i regiona i Evrope?
E.Tedeski: Najjednostavnije, rekao bih da je reč o potrebi ulaganja u industriju u najširem smislu – ne isključivo u proizvodnju, nego i u ljude, infrastrukturu i povrh svega u savremena informaciona rešenja, o čemu svedoče i primeri najuspešnijih svetskih kompanija.
BiF: Kakvo je vaše iskustvo sa radnom snagom u regionu i da li ste i za koja radna mesta morali da zapošljavate stručnjake iz drugih zemalja?
E.Tedeski: Mi imamo vrlo kvalitetne zaposlene, od proizvodnje i prodaje preko finansija i korporativnih aktivnosti, sve do menadžmenta. O nivou kvalifikacija, u smislu usklađenosti obrazovanja sa novim potrebama se može raspravljati, ali kada je generalno reč o kvalitetu radne snage i odnosu prema radu, mislim da je to i stvar očekivanja. Ako postoje strategija, ciljevi i kriterijumi vrednovanja koji su ljudima jasni, u načelu nemate problem. Naši ljudi su jednako sposobni i radni kao bilo gde u svetu, to mogu da kažem iz sopstvenog iskustva u našoj kompaniji. Deo naših menadžera je i po nekoliko godina proveo u zemljama zapadne Evrope kako bi s kolegama podelili iskustva iz sistema. Sa druge strane, izuzetno cenimo iskustva kolega iz drugih zemalja. Na spoljnim tržištima u načelu gradimo lokalnu organizaciju, jer jedino tako možete da radite ozbiljan posao na tržištu. Međutim, unutar kompanije stalno razmenjujemo iskustva, delimo najbolje prakse i međusobno se edukujemo.
Tanja Jakobi i Zorica Žarković
broj 96, maj 2013