/ Vesti / Posao budućnosti na čekanju zbog bankarske garancije
BiF Analize Čitajte B&F online

Posao budućnosti na čekanju zbog bankarske garancije

This post has already been read 4054 times!

Valjevska firma „Elbi“, već afirmisani proizvođač elektroopreme za mreže srednjeg i visokog napona uspela je da osvoji i usavrši tehhnologiju liofilizacije – proizvodnje uređaja koji omogućava da se iz namirnica dehidrira 250 litara vode za 24 sata, što im osigurava mikrobilošku stabilnost i omogućava trajno konzervisanje proizvoda. Ovako konzervisani proizvodi mogu godinama da se čuvaju na sobnoj temperaturi i neuporedivo su lakši za transport. Projekat je podržala SIEPA sa 300.000 evra, ali je njegova realizacija stala zbog nemogućnosti da se obezbedi bankarska garancija, piše „Privredni pregled“.

Liofilizaciju je pre više decenija počela da primenjuje američka NASA, pripremajući hranu za kosmonaute prilikom letova u svemir. U Srbiji se ova tehnologija godinama primenjuje u farmaceutskoj industriji, a u prehrambenoj je koristi kompanija „Van drunen farms Evropa“, fabrika za sušenje zamrzavanjem, koja od 2005. godine posluje u Banatskom Karađorđevu kod Zrenjanina i izgrađena je američkim kapitalom. U izgradnju fabrike čikaška firma uložila je 18 miliona dolara. Fabrika izvozi lifilizovano voće, povrće, začinsko i lekovito bilje u SAD, radi sa oko 30 odsto kapaciteta i zapošljava 50 radnika. Lane je poslovni prihod bio 415,3 miliona dinara, a neto dobit 108,9 miliona dinara. U Karađorđevu proces liofilizacije traje oko 30 sati i veoma je skup, jer troši veliku količinu energije, navodi „Pregled“.

susenopovrceivoce

Liofilizatora na tržištu ima više vrsta i cena im se kreće od nekoliko hiljada do više miliona evra, zavisno od kapaciteta i drugih karakteristika. Ima pokušaja pravljenja „primotivnih“ verzija ovih uređaja i u domaćoj radinosti, korišćenjem prerađenih zamrzivača. Međutim, Valjevska firma „Elbi“, koja se već afirmisala na tržištu kao proizvođač elektroopreme za mreže srednjeg i viskog napona, uspela je da osvoji i proizvodnju liofilizatora, kojim se iz namirnica dehidrira 250 litara vode za 24 sata. Za razliku od američke kompanije u Karađorđevu, stručnjaci valjevskog preduzeča, na čelu sa vlasnikom Živoradom Cvetkovićem, osmislili su i rešenje za problem ogromne potrošnje energije. Pored lokacije gde će se proizvoditi liofilizatori, konstruisali su solarnu elektranu snage 200 kilovata. U završnoj fazi je i pokazna fabrika za preradu hrane primenom liofilizacije. S obzirom da u Srbiji ima puno hladnjača, ovi uređaji mogu da se prikaće na njih i tada hladnjača automatski postaje i pogon za preradu voća i povrća liofilizacijom.

Preduzeće „Elbi“ je sa ovim projektom konkurisalo za bespovratna sredstva koja dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Agencija je ovakav program ocenila kao perspektivan i za budućih 50 zaposlenih odobrila subvencije u iznosu od 300.000 evra. Ali, tu je projekat stao. „Nijedna banka neće da nam izda bankarsku garanciju koja je neophodna da bi sredstva bila prebačena. Banke ne vide perspektivu u ovom programu. Ja sam uveren da je ovo program budućnosti, ali banke ne prepoznaju tu priču“, žali se Cvetković, koji ove godine neće moći da pusti fabriku u rad.

To će se, tvrdi, realizovati čim njegova firma bude imala dovoljno sopstvenih sredstava da investiciju dovede do kraja. „Ali, dok prikupimo taj novac za godinu, dve, doći će Nemci i Šveđani da nam prodaju takvu tehnologiju, samo što ćemo uzimati silne kredite uslovljene nabavkom njihove opreme, iako istu takvu imamo ovde“, rezigniran je Cvetković. On ističe da se uređaj za liofilizaciju koji je pandan njegovom u svetu prodaje za 800.000 evra, što je neuporedivo skuplje od domaćeg, proizvedenog u Valjevu.

Sa druge strane, u bankama koje je „Pregled“ kontaktirao, objašnjavaju da im je od procena koliko će inovacija uspeti na tržištu, daleko primarniji bonitet i solventnost klijenta, a iznad svega sigurnost vraćanja kredita. „Naravno, ocenjujemo u sklopu svega i održivost, odnosno rentabilnost projekta. Vlasnik „Elbija“ najbolje zna da li njegova firma ispunjava uslove za dobijanje bankarske garancije. Uz to, preduzetnici greše kada misle da su bankarske garancije samo parče papira. To je kredit, a uslovi za njegovo dobijanje su veoma jasni. Mi firme ne delimo na domaće i strane, već na one kojimo možemo da pozajmimo novac sa sigurnošću da će biti vraćen, i na one druge. Posle svih negativnih zbivanja u bankarskom sektoru postali smo još oprezniji, pa sada naši sektori rizika otvaraju „četvoro očiju“, navodi „Pregled“ reči jednog od bankara, uz zaključak da se tu, bar za sada,  završava priča o domaćim investitorima koji očekuju podršku banaka kao u američkim filmovima, u kojima bankari za dobru ideju odmah „dreše kesu“. Ovde banke traže i još ponešto, bar u nekretninama.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close