Šta je socijalna kohezija i od kojih faktora zavisi? Prema studiji sprovedenoj u 34 industrijalizovane zemlje, ona nije uvek povezana sa kulturnom pripadnošću, ali religija i imigranti u celoj stvari imaju neočekivane uloge, piše Jan Bielicki u Zidojče Cajtungu.
Izborna sezona je u Nemačkoj, i praktično sve stranke govore o „socijalnoj pravdi“, koristeći nepartijski jezik da bi odgovorili mnogim biračima koji osećaju da u društvu baš to nedostaje. Prema anketama, 75 odsto Nemaca deli zabrinutost da se jazovi u društvu šire: između šefova i radnika, bogatih i siromašnih, Istoka i Zapada, migrantskih geta i enklava prosperiteta. Socijalna kohezija u zemlji, međutim, nije tako loša kako bi se zaključilo iz ovog sveprisutnog osećanja. U poređenju s drugim zemljama, Nemačka nije na vrhu, ali je u u gornjem delu lestvice. To je jedan od zaključaka nove i obimne komparativne studije stanja javnog duha u 34 industrijalizovane nacije.
Za „radar socijalne kohezije“ koji je Bertelsman fondacija predstavila 16. jula, sociolozi iz privatnog Jacobs univerziteta u Bremenu razvili su sopstveni indeks, sa namerom da otkriju, vizuelno i relativno, koliko se snažno društvo drži zajedno. Rezultat: kada je reč o koheziji, skandinavske zemlje su na vrhu u poređenju sa svojim evropskim parnjacima i onim u OECD, dok su zemlje jugoistočne Evrope na dnu liste.
Socijalna kohezija je najveća u Danskoj, koja ima nešto bolje rezultate od Norveške, Finske i Švedske. Odmah ispod njih na rang listi su brojne zemalje uobličene anglo-saksonskim migracijama, kao što su Novi Zeland, Australija, i SAD. U Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj, međutim, različite društvene grupe su izrazito udaljene.
Prijatelji, poverenje, prihvatanje
Ali za grupu istraživača koji rade sa sociolozima Klausom Boehnkeom i Janom Delheijem, tabele i grafikoni su samo sekundarni izvor podataka. Sa novim indeksom oni pokušavaju, pre svega, da samere ono što na prvi pogled izgleda da je stvarno nesamerljivo: stepen u kojem se društvo drži zajedno. Ključni indikatori kao što je indeks humanog razvoja, koji Ujedinjene nacije koriste da rangiraju dobrobit stanovnika, je jedna od vodilja. Ali šta je to što zaista čini „kvalitet na solidarnosti zasnovanog suživota u teritorijalno označenoj zajednici“?
Za istraživače postoje tri stvari: elastičnost društvenih odnosa između pojedinaca, emotivna vezanost za zajednicu, i odgovornost pojedinca za opšte dobro. Istraživači su stoga ispitivali kako su ljudi povezani sa prijateljima i drugima, koliko oni veruju drugim ljudima s kojima žive, i koliko spremno prihvataju različite ljude i njihov način života – imigrante, na primer. Istraživači su ovu toleranciju uključili među osnovne faktore koji drže zajedno savremena društva, koji su nesumnjivo sastavljena od mnogostruko drugačijih pripadnika.
Ono što je na drugom mestu je koliko se ljudi identifikuju kao deo društva, koliko veruju u svoju vladu, političare, sudije, policajce i lekare, i koliko smatraju da je njihovo društvo posteno. I treće, u kojoj meri ljudi nude drugome pomoć, koliko dobro funkcionišu u skladu sa zakonima i propisima, kao i do kog stepena su uključeni u zajednicu.
Sociolozi su pokušali da sve ovo grupišu u 58 individualnih faktora – od pitanja da li neko želi komšije različite boje kože, do stepen u kojem ljudi poštuju prava i obaveze u saobraćaju. Počev od 1989, oni su prikupili rezultate iz dvanaest međunarodnih anketa, upitnika i drugih podataka, što je doprinelo progresivnom razvoju njihovog indeksa.
Kohezija je sreća
Neki od rezultata jedva da iznenađuju, ali drugi su možda manje očekivani.To da bogatstvo i što ravnomernija raspodela jačaju koheziju jasno proizilazi iz studije. Bogatije države imaju tendenciju da vode na tabeli, dok oni siromašniji zauzimaju njeno dno. Tamo gde je jaz u prihodima snažno izražen, kao u Grčkoj i Poljskoj, kohezija je mnogo slabija.
Iznenađujuće, studija je odbacila strahovanja da visoka imigracija ugrožava unutrašnje tkivo društva. U mnogim zemljama sa visokim nivoom imigracije, poput Kanade, Australije i Švajcarske, socijalna kohezija je i dalje visoka – za razliku od Rumunije ili Bugarske, koje privlače veoma malo migranata. Sve u svemu, studija zaključuje da broj imigranata, bilo visok ili nizak, nema merljiv uticaj na koheziju društva. Mnogo važnije je sa kolikom lakoćom društvo prihvata raznolikost svojih članova i kultura.
Pretpostavka da socijalna kohezija počiva uglavnom na netaknutom okviru kulturnih i moralnih vrednosti nije potvrđena u istrazivanju. Ona leži, pre, u suprotnom smeru: u mnogim zemljama – ne u svim, ali u značajnom broju – gde religija igra važnu ulogu u svakodnevnom životu, kao u Rumuniji, Grčkoj, Poljskoj i Italiji, socijalna kohezija je prilično niska. U svih šest zemalja u kojima je kohezija najizraženija, religija igra relativno malu ulogu u svakodnevnom životu ljudi.
Dobijeni rezultati studije ukazuju na još jednu činjenicu: u zemljama sa jakom socijalnom kohezijom, ljudi svoj život ocenjuju mnogo pozitivnije nego drugde – što njegove autore navodi da ne baš naučno zaključe: „Kohezija je sreća“.
Izvor: sueddeutsche.de