Novi duh udruživanja raširio se među grčkom omladinom u svetlu višegodišnje krize i teškog podnošenja finansijskih rezova i reformi. Pokreću se inicijative za pomoć u oblasti zdravstvene zaštite, kontrolisanja javne potrošnje, ali i sitnim uličnim popravkama…
Mari Karanca je 33-godišnja dizajnerka iz Atine koja je zajedno sa Stefanijom Ksidijom pokrenula nevladinu organizaciju „Zamisli grad“, svojevrsnu kancelariju za koordinisanje više različitih građanskih inicijativa, preko potrebnih u vreme krize. Karanca kritikuje opšte rašireni stav Grka prema državi: „Vreme je da se oslobodimo nekih klišea zbog kojih nas smatraju društvom koje ne napreduje. Grci koji žive i rade u Danskoj na primer, tamo uredno plaćaju poreze i odvajaju đubre za recikliranje, dok u siopstvenoj zemlji jedva čekaju da prkose sistemu i ne plaćaju dažbine, što je između ostalog i doprinelo do velikog duga zemlje.“ Pravila igre u nekoj zemlji određuju kako će se ljudi ponašati, a za većinu Grka vlada je već duže vremena najveći neprijatelj, kaže Karanca za Špigl.
Bivši novinar i autor knjige „Mogu da preživim i bez evra“ Andreas Rumeliotis kaže da je decenijama najvažnija stvar većine Grka bilo posedovanje novog BMW-a. Rumeliotis sada živi na Kritu gde pokreće novu društvenu mrežu za objedinjavanje projekata društvene solidarnosti u izgradnji državne infrastrukture. „Mi sada zapravo preuzimamo vladin posao. Nacija prolazi kroz brutalno buđenje, ali to ne mora da na kraju bude loša stvar“, kaže Rumeliotis. Na Kritu, kaže on, evro više nije vodeća valuta, već je to poverenje, a do izražaja sve više dolazi i trampa. Primera radi, ako stolar hoće da uposli advokata, on će mu napraviti novu drvenu stolicu u zamenu za pravni savet.
U šestoj godini krize koja potresa zemlju nema izgleda za skori boljitak: Nacionalna služba za zdravstveno osiguranje duguje kreditorima oko dve milijarde evra, a vlada duguje privatnom sektoru oko sedam milijardi. Nije čak ostalo više novca ni za korupciju. Odjednom je nastao novi prostor za one koji žele da postave nova pravila – samo u poslednje tri godine pokrenuto je preko 3.000 građanskih inicijativa, od zajedničkih gradskih bašti, do medicinske pomoći. Najveći simbol ovakvih akcija je ona kardiologa Giorgosa Vikasa, koji u južnom delu Atine već dve godine, zajedno sa još 90 doktora, vodi besplatnu privatnu kliniku. Sva oprema u njoj je donirana, a mesečno kroz nju prođe preko 3.000 pacijenata.